VESELIN ŠLJIVANČANIN PO PRVI PUT GOVORI O OVOME: Ja sam jedini čovek koji je oslobođen morao da sedi u zatvoru

Koliko je boravak u četiri zida neophodan da shvatimo da li smo sami? Ko uvek pruži pomoć, pa i kad ne tražimo?

Veselin Šljivančanin, bivši oficir JNA, kao haški osuđenik je služio kaznu od 10 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim ranjenicima i ratnim zarobljenicima na poljoprivrednom dobru Ovčari pored Vukovara 1991. godine, a sud je odlučio da ga pusti nakon odslužene dve trećine kazne. tih jedanset godina u Hagu bile su teške i za njega i za njegovu porodicu.

• Najteže je bilo mojoj porodici i oni su trpeli mnogo toga što ne valja ali su obeleženi zbog mene. Posebno moja deca koja nisu trebala biti, posebno od nekih pojedinaca ne znam zašto je to tako ali to je njihva stvar. Ja bih rekao kroz mnogo definicija jedna mi je posebno draga. Žena je najvažnija stavr u porodici. Ako žena hoće porodica će biti prava, a ona ako hoće može je uniptiti. Ja sam i svoju decu učio da je mjaka majak i stožer kuće.

Šljivančanin kaže i da nakon toliko godina, ne želi da priča o nepravdi koja mu je u tribunalu naneta a,i dodaje .

• Ja sam jedini čovek koga su oslobodili za krivično delo za koje su mu sudili i koga su držali posle u zatvoru. ja ne znam kako je nadrugim suđenjima ali to su izmislili neke aktivnosti moj, pa su izmislili krivično delo za koje su se kasnije izvinili. teško jedan najlepi deo života sam proveo iza rešetaka što nisam trebao ali samo opstao snažan i vitalan zahavljujući mojoj porodici . I kada je bilo još teže kada sam bio van zatvora moju su kuću opkoljavali razni opkoljivači . Da gledaju šta eradim i ja, pa je bilo na žalost dosta stranaca , ali mojoj suspruzi nikada nije mogao da promakne ni jedan. Nagalašava veselin Šljivančanin.

Njemu su teško padale posete i telefonski razgovori sa porodicom i decom, i jako mu je teško padalo jer su njegova deca morala sama da plaćaju za karte u Hagu. Podesća da je on imao izbor da bude uhapšen i izručen Hagu te oni nisu imali pravo na plaćeni prevoz koji su imali članovi porodica onih koji us se dobrovoljno predali.

• Ali to je bio moj izbor, i u Hagu je bilo i čestitih ljudi koji je došao da mi kaže da će istražirtelji doći da me ispituju ali da on neće. Ispitivali su me zbog andola koji je meni moja kćer koja je lekar ostavila. To je teško ali zhavaljući snazi porodice. I vi kao oficir i kao čovek nikada ne trebate da stidite. Ja sam bio vojnik. ali meni je najvažnije da je moja porodica verovala u mene. Kaže Šljivančanin.

Haški tribunal ga je optužio 7. novembra 1995. zajedno sa Milom Mrkšićem i Miroslavom Radićem (Vukovarska trojka) kao i sa ondašnjim gradonačelnikom Vukovara Slavkom Dokmanovićem. Šljivančanin se tereti da je odgovoran za masovno ubistvo na Ovčari. Početkom 1996. unapređen je u čin pukovnika. Na Vojnoj akademiji u Beogradu predavao je taktiku. Penzionisan je oktobra 2001. Uhapšen je u Beogradu 13. juna 2003. godine a u Haški tribunal je izručen 1. jula. Suđenje je počelo oktobra 2005. godine. Dana 27. septembra 2007, sudsko veće Haškog tribunala nepravnosnažno je osudilo Šljivančanina na pet godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, 20. novembra 1991, a oslobodilo krivice za ubistvo.

Šljivančanin Tribunal u Hagu je 8. decembra 2010. doneo novu presudu kojom je kazna smanjena na 10 godina, što je bio prvi put da apelaciono veće, posle vanrednog preispitivanja, poništi svoju prethodnu pravosnažnu presudu. Šljivančanin je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje u mučenju tih zarobljenika. Nakon izdržane dve trećine kazne Haški sud je oslobodio Veselina Šljivančanina 7. jula 2011. godine.

Napisao je nekoliko knjiga. Njegova prva knjiga zove se “Sine, budi čovek”, posle čega je nastala i “Branio sam istinu” u kojoj detaljno opisuje zatvorske dane u Haškom tribunalu, a potom i knjigu “Med i Žuč“.