KAKVO JE SELO POTREBNO SRBIJI? U emisiji “POSLE RUČKA” NA TV HAPPY: Poljoprivreda je lizanje meda sa trnja!

Novu emisiju “POSLE RUČKA” na kanalu TV HAPPY posvetili smo selu. Kakvo je selo potrebno Srbiji i da li je opstanak sela garancija opstanka države razgovarali smo sa našim gostima: Srbom Jovanovićem, organizatorim festivala stvarno zdrave hrane, Mihaelom Balešom, ratarom iz Stare Pazove, Zoranom Miličevićem, predsednikom upravnog odbora SPAS-a i Marijanom Rističevićem, narodnim poslanikom i predsednikom Odbora za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu.

Naši sagovornici su se složili da se sela u Srbiji suočavaju sa brojnim problemima.

 Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Srba Jovanović je istakao da bismo imali zdravu hranu neophodna nam je zdrava zemlja i zdrav pristup.

“U takozvanoj “zdravoj hrani” često imamo proizvode koji nisu zdravi: šećere, konzervanse, različitie dodatake od kojih su neki dokazano kancerogeni. Da bismo imali zdravu hranu neophodna nam je zdrava zemlja i zdrav pristup. Na neke stvari mi ne možemo da utičemo, kao što je zagađen vazduh, ali neophodno je da grad i lokalne samouprave urade ono što mogu da urade”, rekao je on.

Jovanović je istakao da da bismo jeli zdravu hranu neophodno je da zadovoljimo nekoliko preduslova. 

“Potrebno je zaštititi zemljište od zagađivanja otpadnim komunalnim vodama, sačuvati zemlju od hemijskih zagađenja iz proizvodnih pogona, a proizvođači treba se pridržavaju mera agrotehničke zaštite koji ne štete zdravlju konzumenata, odnosno nas, koji to voće, povrće i meso jedemo”, rekao je on.

Prema njegovim rečima veliki problem je i nedostatak radne snage.

INTERVJU NEDELJE! Vladimir Lučić za portal HAPPY BSC otkriva pravu ISTINU o poslovanju Telekoma Srbije, ništa nije prećutao (VIDEO)

“Sela se sučavaju sa problemom nedostatka radne snage, posebno kvalifikovane radne snage. Seljak ne sme da se razboli, neće imati ko da hrani krave, neće imati ko da radi”, smatra Jovanović.

Mihael Baleš, ratar iz Stare Pazove rekao je da je usled cene đubriva morao da prepolovi upotrebu ove godine.

“Upotreba manje đubriva, smanjiće pinos. Možda ne toliko ove godine, jer će se iz zemlja izvući ono što je ostalo, ali naredne godine nas očekuje problem. Što se stočarstva tiče sve je manje humusa, nemamo stajnjake, a nesavesni proizvođači i dalje spaljuju ostatke”, rekao je Baleš.

On je izjavio i da država uvek može da uradi više radi zaštite manjih poljoprivrednika

“Uvek postoji način da država zaštiti malog seljaka, bilo da je kroz subvencije ili kroz cenu goriva. Nas zakup jednog hektara košta oko 500 evra, to nam je investicija da uopšte krenemo u neku proizvodnju. Tu su još troškovi mehanizacije, troškovi đubriva, radne snage, krediti, a sve uz stalan rizik od suša, poplava itd”, smatra Baleš.

On je dodao da je život u gradu lakši, ali da mu je lepše na selu.

“Selo zahteva visoka ulaganja, neizvesnost je daleko veća ali na selu može lepo da se živi. Samo kad bi sigurnost bila veća. Nosilac agrarne politike u Srbiji traba da budu domaćinstva, ali opet neko mora da reguliše pravila igre”, smatra on.

Zoran Miličević istakao je odliv mladih veliki problem seoskih domaćinstava.

“Na selu se ne zna ko je stariji, da li seljak ili njegov traktor. Moraju prvo da se stvore uslovi da mladi ne idu sa sela, pa nakon toga da se teži uslovima gde bi se oni vraćali. U pojedinim seoskim školama više nema dece i sela nam nestaju”, rekao je Milićević

Marijan Ristićević istakao je da je poljoprivreda “lizanje meda sa trnja”

“Nama trebaju moderni gradovi, stanovništvo ravnomerno raspoređeno, ne samo zbog poljoprivrede već i zbog šuma, divljači… Poljoprivreda je lizanje meda sa trnja. Ona se modernizovala i mi moramo da se takmičimo. I to se takmičimo sa zemljama Evropske unije koje daju veće podsticaje. Naša politika nije još uvek dugoročna i predvidiva. Imamo sreće da je regionalno, CEFTA tržište, tržište kome treba hrana, Kina je daleko…”, rekao je Rističević.

On je dodao da će, ukoliko život na selu bude ekonomski isplatljiviji veliki broj ljudi izabrati da živi tamo.

“Kada na selu bude bolje, deo gradskog stanovništva shvatiće da je “imanje” pravo bogatstvo. Ne kaže se džabe imanje. Treba da postoji sistem raspodele stanovništva i ekonomskim merama pomoći da ljudi vide da je isplatljivo. Traba razvijati malu prerađivačku industriju na selima. Tu su odmah na neophodnim resursima i troškovi bi bili manji, a prihodi veći. Još ako bi to bile porodične firme, imali bismo značajan rast i razvoj”, smatra Rističević.

 *Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.

Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74