Svake godine 20 dece u RUKAMA PEDOFILA: Seksualni predatori najčešće osobe iz porodičnog okruženja

Deca mlađa od 15 godina žrtve su seksualnog zlostavljanja u čak dve trećine od 50 presuda u celoj BiH za pet godina.

Predatori su skoro uvek bili ljudi iz bliže porodice ili okruženja, neko u koga deca imaju poverenja.

Na poraznu stvarnost ukazuju iz Fondacije “Lara” iz Bijeljine, udruženja koje se više od dve decenije zalaže za zaštitu žena od nasilja, a do ovih stravičnih podataka došli su u svom poslednjem istraživanju.

Kada je u pitanju Republika Srpska, za četiri godine, od 2015. do 2019, policiji su prijavljena čak 74 slučaja polnog nasilja i obljube deteta mlađeg od 15 godina, te pet slučajeva polne zloupotrebe tinejdžera. Dakle, samo zvanični podaci govore nam da svake godine, u proseku, dvadesetoro dece završi u rukama seksualnih zlostavljača, a svesni smo da jedan deo takvih slučajeva, nažalost, nikad ne bude otkriven.

– S decom treba odmalena izgrađivati odnos poverenja, počevši od toga da roditeljima kažu ako su izgubili pare za užinu, pa do krupnijih stvari. U tim situacijama ne treba reagovati burno i osuđujuće, već ih prihvatiti i razgovarati. U suprotnom, dete neće imati poverenja i neće govoriti o lošim stvarima koje mu se dešavaju. Zašto žrtve nisu prijavljivale tako dugo seksualno nasilje? Jer su negde osećale da su one krive za to, da su nečim izazvale, da je to sramota i da ne bi trebalo o tome da govore – pojašnjava Ljilja Lukić iz Fondacije “Lara”.

Tema o kojoj se ćuti

Mučne informacije, koje su dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova RS, svedoče da je za četiri godine prijavljeno 30 iskorištavanja maloletnika za pornografiju, šest navođenja dece na prostituciju, tri slučaja zadovoljenja polnih strasti pred detetom.

Stručnjaci napominju da je našem društvu i dalje teško poverovati i prihvatiti da se ovakve strahote dešavaju, a još teže da je počinilac ili žrtva neko koga dugo poznajete, s kim ste možda jako bliski, koga poštujete ili volite.

Seksualno nasilje dece je tema o kojoj se ćuti. Ovo je stav koji je potrebno menjati, upozorava psiholog Branislava Popović.

– Sama tema seksualnog zlostavljanja dece se u velikoj meri negira, ignoriše, minimalizuje i relativizuje. Odrasli pogrešno veruju da decu štite od nepotrebnog izlaganja neprijatnim sadržajima izbegavajući razgovore o seksualnosti. Dete treba naučiti da njegovo telo pripada njemu samom i da ga niko ne sme bez dopuštanja dodirivati – pojašnjava ona.

Zabluda

Učenje deteta postavljanju granica može početi od najranijih uzrasta, gde na primer može da odbije poljubac koji ne želi i od osobe koju jako voli. Otvorena i jasna komunikacija, prvo o intimnim delovima tela, a kasnije i o seksualnosti, vremenom smanjuje stid od ovih tema kod deteta i povećava šansu da će se dete otvoriti ukoliko se nađe u problematičnoj situaciji.

Jedna od zabluda, naglašava Popovićeva, jeste da je seksualno nasilje nešto što se lako otkriva.

– Perfidna manipulacija nasilnika može godinama vrlo vešto održavati u tajnosti ono što se dešava, a okolina obično ne prepoznaje ponašanje koje opaža kao signale koji ukazuju na neki problem, već ih meša s razvojnim ili nekim drugim problemima – precizira sagovornica naglašavajući još jednom da je jedini odgovorni krivac za nasilje osoba koja ga je počinila.

Važno je da deca znaju ako se zbog nekih dodira ili ponašanja osećaju uplašeno, tužno, nelagodno, da to mogu biti znakovi da razgovaraju s nekom osobom od poverenja, da kažu kako se osećaju, poručuju i psiholozi iz “Plavog telefona”, savetodavne linije za decu.

Pravilo donjeg veša

Deci treba objasniti pravilo donjeg veša, koje kaže da nije u redu ako ih neko gleda, dodiruje njihove intimne delove ili od njih traži da to isto rade. Pravilo donjeg veša može im pomoći da prepoznaju tu granicu šta su dobri, a šta loši dodiri i to lakše zapamte.

Na umu moramo imati da deca mogu trpeti seksualno zlostavljanje čak i od svojih vršnjaka.

– Neki od znakova koji bi mogli ukazivati da se radi o seksualnom nasilju, a što roditelji mogu da primete, jesu promene u ponašanju, ako dete ima poteškoća sa spavanjem, oseća se anskiozno, tužno, zabrinuto, ako ima česte napade panike, jer to može uključivati vraćanje nekih slika zlostavljanja, ima strah od određenih osoba, prostora ili mesta, ako izgubi interes u aktivnostima u kojima je ranije uživao, izostaje sa nastave – pojašnjava koordinatorka “Plavog telefona” Maja Kovačević.

Na ovu SOS liniju tokom januara pristiglo je nekoliko poziva maloletnika koji se tiču seksualnog uznemiravanja od bliskih osoba ili putem interneta.

Stručnjaci savetuju roditelje da kontrolišu sadržaje koje njihova deca prate na internetu, pitaju ih šta gledaju i ukazuju im na to šta nije dobro. Važno je deci napomenuti da im nisu svi prijatelji na društvenim mrežama, da ne dodaju osobe koje ne poznaju u stvarnom životu, jer može se raditi o lažnim profililma, da ne odaju svoje lične podatke i da ne šalju fotografije, pogotovo slike koje su eksplicitne.

Bez dodatnih časova u školi

Otkako su žene iz celog regiona počele objavljivati jezive ispovesti o seksualnom zlostavljanju kojem su bile izložene u bliskom okruženju, deo javnosti ponovo je počeo zagovarati ideju da se u školama uči o reproduktivnom zdravlju. Zvanične institucije u Srpskoj pre nekoliko godina odustale su od uvođenja seksualnog obrazovanja u škole, a isti stav imaju i danas. Smatraju da deca potrebno znanje mogu dobiti kroz redovnu nastavu, poznavanje prirode, biologiju, te časove odeljenske zajednice.

– O tome se pričalo još 2014. godine, ali kada smo uradili modernizaciju nastavnog plana i programa u osnovnim školama utvrdili smo da se sadržaj o seksualnom vaspitanju i reproduktivnom zdravlju dosta izvučava na odeljenskoj zajednici i na časovima biologije. Zaključili smo, zajedno s Ministarstvom prosvete i kulture i Ministarstvom porodice, omladine i sporta, da bi za učenike bilo opterećenje uvoditi novi predmet u kojem bi učili ono što se već izučava na odeljenskoj zajednici – rekao je direktor Pedagoškog zavoda RS, Predrag Damjanović.

Podrška žrtvama

Detetu je jako teško razumeti da bliska osoba, koju voli i kojoj veruje, može da uradi nešto toliko loše i povređujuće, kao što je seksualno zlostavljanje. Tu nastupa konfuzija u mislima i osećanjima.

– Zlostavljači često uključuju poklone, lepe reči, pokazuju zainteresovanost i pažnju. Gradi se poverenje. Dete se često izdvaja i oseća posebno zbog toga. Kasnije se ova ponašanja koriste kako bi se izazvalo osećanje krivice i stida. Zastrašivanjem i ucenom se pokušava dobiti određeno seksualno ponašanje i ćutanje o tome. Ne treba zaboraviti na moć koju svaka odrasla osoba ima u odnosu na dete, a koju će zlostavljači često zloupotrebljavati ubjeđujući dete da mu niko neće verovati, da je to ono samo želelo, da je nezahvalno, da ga roditelji više neće voleti – pojašnjava psiholog Branislava Popović.

Nasilnikova moć nestaje kada se tajna otkrije. Ipak, put do poveravanja svog iskustva nekome je često dug i težak.

– Taj čin uvek zahteva mnogo hrabarosti i snage. Najmanje što osoba nakon takvog puta treba da dobije jesu poverenje i podrška – poručuje ona.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.