ZVALI SU GA JUGOSLOVENSKI TITANIK: Berge Istra, nastanak i nestanak svojevremeno najvećeg broda na svetu

Bio je najveći brod na svetu i sve u vezi sa njim bilo je neobično.

Berge Istra je bio prvi od jedanaest kombinovanih mega tankera koji su početkom sedamdesetih godina prošlog veka napravljeni u brodogradilištu Uljanik iz Pule.

Ova grdosija od 314 metara dužine, 50 metara širine i 26 metara visine, što ga je 1972. godine, kad je porinut, činilo najvećim brodom na svetu, bila je ponos jugoslovenske brodogradnje, a naročito grada Pule i svakog stanovnika istarskog grada.

„Kao mali, tokom šetnje po rivi, mi smo gledali kako taj brod nastaje, pet minuta prolaziš pored te grdosije.

„Čini ti se da nema kraja, to ti tada izgleda neverovatno, kao neki Gigant“, ozareno objašnjava Puležan Dražen Majić, kako mu je ta slika ostala urezana u pamćenje za ceo život.

On je autor i reditelj dokumentarnog filma Berge Istra, sa kojim razgovaramo u Vodnjanu, nadomak Pule.

Potonuće broda na samom početku 1976. godine, pod zvanično nerazjašnjenim okolnostima, šokiralo i zapanjilo celu državu, a naročito primorski grad Pulu.

„Ovaj brod je jedan od najvećih mitova bivše zemlje, odnosno Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a pogotovo u Puli jer je ovde izgrađen.

„Mit se više zapleo oko njegovog nestanka, sa svim onim što ga je pratilo, nego oko bilo čega drugog, pogotovo što je prilikom njegovog potonuća živote izgubio i pulski par Egidio i Karmen Ševrlica“, objašnjava pulski novinar Zoran Angeleski, koscenarista dokumentarnog filma Berge Istra.

Zbog velikog značaja i renomea koji je izgradnjom ovog broda postiglo jedno relativno malo brodogradilište kakvo je bilo Uljanik, odlučeno je da kuma broda koja će mu dati ime bude Jovanka Broz, prva dama SFRJ i supruga doživotnog predsednika Josipa Broza Tita.

Te subote, 15. januara 1972. godine, cela Pula je bila na ulicama.

Ljudi su se tiskali i tražili što bolju poziciju odakle će posmatrati porinuće Berge Istre.

Krajem te 1975. godine, brod Berge Istra plovio je pod liberijskom zastavom, sa 32 člana posade, pripadnika sedam nacija, iz luke Tubarao u Brazilu do Japana sa tovarom rude gvožda, a onda je – nestao.

Izgubljen u Zmajevom trouglu

Kontakt je izgubljen 30. decembra i to dok je brod plovio Đavoljim morem – delom Pacifika koji je poznati kao Zmajev trougao jer leži tačno nasuprot čuvenog Bermudskog trougla i smatra se njegovim pandanom.

Narednih nekoliko dana nije se ništa dešavalo, a kada se 5. januara 1976. brod nije pojavio u japanskoj luci, proglašen je nestalim.

Potraga nije davala rezultate i brzo je obustavljena i tad su već krenule spekulacije oko sudbine „Berge Istra” – vladalo je masovno uverenje da su brod zbog otkupnine oteli pirati, tvrdilo se da je stradao od zaostale mine, zalutalog torpeda, rakete, čak i vanzemaljaca, a direktor Bergesena Stageland iznosio je verziju kako je brod stradao u erupciji podvodnog vulkana.

Britanska osiguravajuća kompanija Lojd je proglasila brod nestalim i isplatila vlasniku najveću odštetu ikada plaćenu za nestali brod u to vreme, piše BBC na srpskom. Njujork tajms je tada objavio da je nestanak Berge Istre koštao osiguravajuću kompaniju 27 miliona dolara u to vreme, što bi u današnjoj vrednosti iznosilo nešto više od 148 miliona dolara.

Dvojica preživelih: 20 dana plutali na splavu

Međutim, 20. januara japanski ribari u moru pronalaze splav za spasavanje sa dvojicom izgladnelih i žednih španskih pomoraca sa Berge Istre. Imeldo Bareto Leon (41) i Epifanio Perdomo Lopez (39) su bili jedini preživeli.

Oni su svedočili da su začuli prvo jaku, a potom i dve slabije eksplozije, koje su prelomile brod koji je brzo počeo da tone. Njih dvojica su uspeli da se spasu zato što su u trenutku eksplozije bili zauzeti poslom na pramcu broda i našli su se na splavu gde su proveli narednih 20 dana dodatno otežanih glasinama da je Perdomo devet godina proveo u zatvoru zbog ubistva. Bareto je, strahujući da ga Perdomo ne ubije kako bi prisvojio zalihe, bacio u more jedini ubojiti alat koji su imali, nož i makaze…

Ali, šta se zapravo desilo na tom brodu?

&

Potonuo i „brod blizanac“ Berge Istra

Brod Berge Vanga, istog tipa kao Berge Istra i takođe sagrađen u Uljaniku, nestao je u oktobru 1979. godine kod ostrva Tristan, na plovidbi iz Brazila ka istoku. Ovog puta nije bilo preživelih članova posade.

Projektant broda je odbacio je lošu konstrukciju kao uzrok i tvrdi da je jedini razlog ove tragedije, varenje na palubi. Bergensen je, kako bi svoje brodove eksploatisao što efikasnije, brodska postrojenja servisirao i dograđivao tokom plovidbe. I preživeli Španci sa Berge Istra rekli su da se eksplozija dogodila dok je na palubi broda radio varilac, što je prouzrokovalo da eksplodiraju ostaci nafte u teretnom delu sa rudom gvožda.

Delom i zbog dve nesreće jugoslovenskih brodova, od 1970-ih je varenje na tankerima zabranjeno, nikada se više nisu gradili kombinovani brodovi poput ovih, a nafta nikad više nije prevožena zajedno s rudom.