ESKOBAR IZNOSI ČINJENICE: Kada bi SAD odlučivale, ceo region bi bio u EU do 2030. godine, Srbiji je tu mestu

Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan, rekao je da za vladu Sjedinjenih Američkih Država, Zapadni Balkan i dalje ostaje područje ogromnih mogućnosti.

– Želimo da Srbija bude čvršće usidrena u zajednici prijatelja koju SAD imaju u Evropi – rekao je Eskobar u video intervjuu koji je vodio Zoran Korać, osnivač i direktor Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE).

Eskobar kaže da su u SAD posle dogovora u Ohridu bili optimistični, ali da su zatim neplanirano usledile političke krize oko Kosova, koje moraju hitno da deeskaliraju.

– Ostaćemo veoma angažovani na Zapadnom Balkanu. Za vladu Sjedinjenih Američkih Država, Zapadni Balkan i dalje ostaje područje ogromnih mogućnosti. Definišuća karakteristika Zapadnog Balkana trenutno je zaista snažan ekonomski rast i snažan ekonomski potencijal. Region ima potencijal da bude lider u IT, transportu, energetici, infrastrukturi, pa čak i turizmu. Region ima odlične univerzitete, ima talentovanu radnu snagu i to relativno mladu radnu snagu. Tako da ćemo nastaviti da ulažemo u to i nadamo se da će to ulaganje u budućnost regiona pomoći da se prevaziđu neki od političkih problema – rekao je Eskobar.

Naveo je da mladi ljudi imaju veliki entuzijazam, a da je ovaj region tržište od oko 20 miliona ljudi, sa ekonomijom od oko 120 milijardi evra i prosečnom stopom rasta od 7% ili više.

– To je skoro 5% više nego u nekim većim zemljama Evropske unije. Dakle, Zapadni Balkan, kada bude potpuno integrisan u Evropu, biće pokretač ekonomskog prosperiteta, pokretač rasta broja radnih mesta i još uvek sam veoma entuzijastičan zbog toga. Sada je izazov u tome da li lideri regiona takođe vide tu mogućnost ili će ostati ukorenjeni u svom trenutnom razmišljanju o etničkom rivalstvu i političkoj krizi na trajnoj osnovi – naveo je specijalni izaslanik SAD.

Govoreći o Otvorenom Balkanu, Eskobar je naglasio da najvažniji deo svakog plana ekonomske integracije mora biti usklađivanje sa Evropskom unijom.

– Evropska unija, to jest, trgovina sa Evropskom unijom čini oko 70% ukupne trgovine regiona. Dakle, drugim rečima, fokusiranje na evropsko tržište je apsolutno ključno. Evropska unija je već postavila neke smernice i metriku kroz Berlinski proces. Dakle, Berlinski proces mora biti u fokusu, ali u međuvremenu sve ekonomske stavke koje zbližavaju region i približavaju ga Evropi podržavamo dok god ne narušavaju posvećenost zemalja Evropskoj uniji, i dok god su otvoreni za sve. Na neki način, može se reći da ako dve ili tri ili četiri zemlje odluče da žele unapred da urade svoj domaći zadatak, onda je to u redu sve dok je taj domaći zadatak unutar zahteva Berlinskog procesa. Znači, ne podržavamo jedno ili drugo, ili jedno više od drugog, već podržavamo sve što zbližava region – rekao je specijalni izaslanik.

On nema dileme da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji i da je čitav region na dobrom putu da se to uskoro i desi.

– Kada bi Sjedinjene Američke Države imale veću ulogu u donošenju odluka, do 2030. ceo region bi bio unutar Evropske unije. Ali u međuvremenu, do 2030. očekujemo da će ulaganja u privredu početi da stvaraju prave mogućnosti. Pretpostavljam da će do 2030. godine sve zemlje regiona biti na dobrom putu da ispune sve uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, da će preći dug put da smanje korupciju, da otvore mogućnosti da mladi ljudi imaju dugoročnu ekonomsku budućnost u regionu. Tako da vidim veoma, veoma pozitivnu budućnost za Srbiju i za region u celini – ocenio je Eskobar.

Istakao je da će SAD biti snažan zagovornik članstva Srbije u EU i dodao da, SAD i Srbija gaje čvrste odnose više od 140 godina. Sve to vreme je, kaže, bio veoma pozitivan odnos sa izuzetkom godina Miloševićeve vlasti. Sa američke strane su vrata za ponovno uspostavljanje tog odnosa otvorena.

– Nastavljamo da imamo jaka strateška partnerstva sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom. I želimo isti odnos sa Kosovom i Bosnom i Hercegovinom. Dakle, želimo da Srbija bude čvršće usidrena u zajednici prijatelja koju SAD imaju u Evropi – naveo je Eskobar. Kada je reč o odnosu sa Prištinom, on je rekao da su posle dogovora u Ohridu u SAD bili optimistični, ali da je umesto prosperiteta, nastupila politička kriza koja mora hitno da se prevaziđe.

– Šta smo imali u Ohridu: postigli smo dogovor. Pravno obavezujući sporazum koji je otvorio vrata mirnom, konstruktivnom i predvidljivom odnosu Srbije i Kosova po evropskim pravilima. Kada smo otišli iz Ohrida, otišli smo optimistični. U dva meseca od kada smo postigli taj dogovor imali smo mnogo političkih kriza i rekao bih da su sve bile predvidljive i da ih je bilo moguće izbeći. Dakle, moramo da pronađemo način da deeskaliramo procese odmah, da deeskaliramo situaciju i da se odmah vratimo fokusu na sprovođenje Ohridskog sporazuma. Za Srbiju to znači da prekine blokiranja evropskih i međunarodnih integracija Kosova. Za Kosovo to znači otpočinjanje procesa implementacije Zajednice srpskih opština. Moramo odmah da radimo na obe stvari – upozorio je Eskobar.

Naveo je da SAD u obe strane vidi partnere.

– Gospodin Kurti jeste naš partner. On je ponekad težak partner, ali je partner. Kosovo je naš partner. Srbija je naš partner. Dakle, u budućnosti želimo da iskoristimo dobre odnose koje imamo sa Kosovom i poboljšanje odnosa koje imamo sa Srbijom da pronađemo način, da pronađemo obostrano prihvatljiv i obostrano koristan put kako bi i jedni i drugi mogli da budu deo Evropske unije zajedno. I ne samo to, već da i jedni i drugi pomognu da se otvore vrata integracije za ostatak regiona. Dakle, želimo da iskoristimo naše dobre odnose da pomognemo posredovanju u budućnosti.

Na pitanje o poslednjem sastanku u Beloj kući, Eskobar je odgovorio: Pozvan sam da Beloj kući dam brifing o rezultatima putovanja u Beograd i Prištinu.

Na osnovu napretka ili nedostatka istog, moraćemo da odlučimo o našem pravcu delovanja – zaključio je specijalni izaslanik SAD u razgovoru za Institutu za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE).