„KORAK KA VRAĆANJU PITANJA KIM U OKVIRE SB UN“: Ruski ambasador uoči sednice

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da je sednica Saveta bezbednosti posvećena Kosovu i Metohiji veoma važan događaj i važan korak ka vraćanju kosovskog pitanja u okvire SB UN.

„To vanredno i hitno zasedanje na zahtev Srbije značajan je korak napred, ka onome što je već bilo – ka povratku kosovskog pitanja u okvire SB UN“, rekao je Bocan Harčenko.

Dodao je da je ovog puta više verovao da će ta inicijativa proći, da će biti podržana i da će se sednica Saveta bezbednosti održati.

„Sada je ona još u planu, ali polazimo od toga da bi trebalo da se održi. Uzgred, nije prvi put da se inicijativa pojavila, bilo je ne tako važnih ali sličnih inicijativa koje je Zapad odmah sasecao – u korenu. Polazili su od toga da se ta tema ne može razmatrati u Savetu bezbednosti, već da se tamo bave formalnim diskusijama o Kosovu, izveštajima UNMIK ili šefa misije na Kosovu, što se, u principu, svodi na neku formalnu razmenu mišljenja, iako ne sporim da je i to važno“, kaže Bocan-Harčenko.

Ističe da mu se čini da sada nisu imali argumente protiv zasedanja.

SEDNICA SB UN O KIM BIĆE OTVORENA ZA JAVNOST: Predstavljaće nas predsednik Vučić

„Sada postoji kritična masa problema, intenzitet problema dostigao je svoj maksimalan nivo i oni nemaju čemu da se suprotstave kad je u pitanju situacija u pokrajini. Predsednik Vučić je govorio o hibridnom ratu protiv Srbije. U ovom slučaju to se odnosi i na Srbe koji žive na Kosovu. To je, zaista, hibridni rat kada se pritisak od strane Rosu policije ili specijalnih snaga, koje su i dalje aktivne na severu bez ikakvog osnova, spoji sa zastrašivanjem, udruži sa napadima na svetinje, verske objekte, spoji sa napadima na obrazovanje i, najzad, udruži sa zabranom dinara. Sve to podriva mogućnost funkcionisanja i života Srba u pokrajini. Zato, zaista, nemaju čemu na Zapadu da se suprotstave, ovo je izuzetno teška situacija za Srbe. Na liniji su koja postepeno vodi etničkom čišćenju. Druga stvar koju na Zapadu shvataju jeste da osećaju, ma koliko o tome ćutali, da ne postoji nikakva mogućnost za napredak dijaloga Beograda i Prištine. U principu, Evropska unija kao posrednik i Amerikanci koji svakako stoje iza nje, uvek su to negde nazirali. Sada su oni potpuno sami sebe diskreditovali“, naglašava on.

Smatra da dijalog suštinski nema rezultate.

„On se potpuno mimoilazi sa onim obećanjima i principima koji su bili formulisani kada se tražilo odobravanje dijaloga od strane Generalne skupštine UN. Tada je bilo jasnih uveravanja i obećanja, sve je bilo evidentirano na papiru, a zatim pogaženo. Bili su predviđeni neutralni i nestatusni pregovori u okviru Rezolucije 1244. Dakle, isključivo dijalog na temu normalizacije situacije. Od toga se odustalo i ubrzo je glavni cilj postao rad sa Beogradom na priznavanju Kosova. Priština se nije pridržavala onoga što je dogovoreno i nisu formirali Zajednicu srpskih opština. Sve je ostalo ‘uspešno’ samo na papiru. Kurti radi sve što želi i objavljuje i primenjuje svoje otvoreno antisrpske odluke“, kaže Bocan-Harčenko.

Navodi da kada se radi o promeni formata i suštini ovog procesa, to je, kako Srbi kažu, „nemoguće preko noći’“.

„Veoma bih želeo da ovo bude početak i impuls tog procesa. Zapad je iscrpeo argumente, oni shvataju da se situacija značajno pogoršava, u Mitrovici, na severu Kosova, da na Kurtija niko nema uticaj ili ako postoji on je veoma slab, jer on ne mari i ne sluša i radi po svom planu koji je, generalno, uveren sam, Zapad odobrio u potpunosti. Planu koji se tiče jačanja dalje nezavisnosti Kosova i stvaranja etnički čiste pokrajine naseljene Albancima. Zbog toga mislim da će Zapad ipak insistirati da se dijalog nastavi i da Savet bezbednosti ipak nije to mesto, jer je to za njih prošla faza. Znači, predstoji borba i ulaganje dodatnih napora da se tema čvrsto vrati u Savet bezbednosti UN i ono što je najvažnije, u međunarodno-pravni okvir Rezolucije 1244. To je suština, nije važno mesto ni sto oko koga sede učesnici te diskusije, štaviše, od Saveta bezbednosti, znajući trenutnu situaciju, ne treba očekivati brza, efikasna, kolektivna rešenja, a samim tim ni realizaciju tih odluka. Tamo je mnogo protivrečnosti, jer se, po pravilu sve odluke, pa čak ni najočiglednije ne usvajaju, i ako se usvajaju, to je uz velike napore i teškom mukom. Čak i za tako očigledna, jednostavna pitanja, kakva su, recimo, teroristička akta kijevskog režima. Prema tome, nadam se da je tendencija o Kosovu već skicirana, a da bi se učvrstila biće potrebno boriti se“, ističe on.

Upitan za njegovu izjavu  da problem Kosova može biti rešen i da će se to dogoditi, ali ne za neko vreme i uz vraćanje pitanja u okvire Rezolucije 1244, kao i da treba sačekati dok Rusija ne pobedi i da li je taj trenutak blizu, ruski ambasador je odgovorio potvrdno.

“ Da, to je veoma blizu. Sa tim je povezana i ponovo nagoveštena velika uloga Saveta bezbednosti u rešavanju kosovskog pitanja. A sve je u povezano ne samo sa samom situacijom na Kosovu i oko njega, već i sa globalnim procesima i sa tim promenama. Mi to povezujemo. Efikasna odluka Saveta bezbednosti i rešavanje kosovskog pitanja na osnovu Rezolucije 1244, uzimajući u obzir interese Beograda kome Kosovo prema pravu i pripada, moguće je samo u promenjenim geopolitičkim uslovima. Generalno, u uslovima kada, na kraju, svet ili međunarodna zajednica prevaziđu diktaturu i vladavinu Zapada, što nije lako. Tada će to, najzad, biti moguće, a istovremeno, ne radi se samo o tome da će pitanje biti lakše rešiti kada Rusija pobedi. Jer, mi ne sumnjamo da ćemo pobediti. Formiranje sveta pod novim uslovima direktno je povezano sa pobedom u Ukrajini“, rekao je Bocan Harčenko.