NIŽI CENZUS NA IZBORIMA Za ulazak u Skupštinu dovoljno TRI ODSTO?

Na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima, koji će najverovatnije biti održani 26. aprila ili 3. maja, za osvajanje skupštinskih mandata biće potrebno samo tri odsto glasova izašlih birača, piše „Politika“.

Kako piše beogradski list, pozivajući se na ekskluzivna saznanja u vrhu vlasti, na vanrednoj sednici Narodne skupštine početkom februara biće izmenjen Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, čijim se odbredbama pripisuje da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet procenata osvojenih glasova.

Spuštanjem cenzusa sa pet na tri odsto, za šta vladajuća koalicija ima većinu, biće olakšan ulazak u skupštinske klupe manjim političkim partijama i koalicijama. Brojkama izraženo, ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana, umesto minimalnih 150.000 glasova po važećem zakonu, ako cenzus bude tri odsto, biće im dovoljno samo 90.000 glasova, piše „Politika“.

Posledica ovakve zakonske promene biće mnogo veći broj izbornih lista koje će preći cenzus. Biće i manje rasutih glasova – to su glasovi koji su osvojile liste koje nisu uspele da pređu cenzus, a D’Ontovim sistemom raspodele mandata prelivali su se onima koje su bile iznad pet odsto, srazmerno njihovoj snazi. Tako je najjača izborna lista dobijala i najviše mandata od rasutih glasova. U ovom slučaju, izvestan problem imala bi i najjača, Srpska napredna stranka, koja će, kako saznaje ovaj listi, mobilizacijom partijskih funkcionera i članstva pokušati da ne izgubi mnogo uvođenjem novog izbornog propisa, kojim izlazi u susret manjim političkim organizacijama.

Poređenja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 24. aprila 2016., na zbirnoj izbornoj listi bilo je 20 takmaca (stranaka, pokreta i koalicija), a bez jednog mandata ostalo je njih osam. Glasalo je blizu 3,8 miliona građana (56 odsto), a koalicija Dveri i DSS jedva je prošla sa 190.000 glasova. Najjača lista „Aleksandar Vučića-Srbija pobeđuje“ osvojila je 48 odsto glasova (1,8 miliona), ali 52 odsto mandata (131 narodni poslanik). Ovim zakonskim manevrom, naročito neuobičajenim tri meseca pred izbore, umnogome će biti minimalizovani efekti najavljenog bojkota izbora dela opozicije. Niži izborni prag sigurno će privući mnoge organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od 5 odsto, a nesumnjivo će usloviti i formiranje brojnih novih „cenzus – koalicija“, budući da se prema saznanjima „Politike“, ni ovog puta ne planira uvođenje stepenastog cenzusa.

Prema nekim ranijim zahtevima za promenu izbornog praga, snižavanjem izbornih zakona, spuštanje cenzusa na tri odsto imalo je simisla u našim uslovima ako bi on važio za samostalan izlazak na izbore. Tada bi, na primer, za koaliciju dve stranke važio cenzus od pet, za tri tranke od sedam, za četiri od devet odsto… Jedino je pre 16 godina, prilikom izemene izbornih zakona, smanjivanje cenzusa na tri odsto za sve učesnike na izborima predlagala Srpska radikalna stranka.

Ideja i zahtevi za promenom izbornog zakona (koji se nisu svodili samo na izmenu cenzusa nego, najčešće na kompletnu izmenu izbornog sistema) mogli su se čuti više puta do sada, ali to nikada nije stizalo ni blizu mestima odlučivanja.

Svojevremeno je ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković imao pripremljen novi izborni zakon, koji je, međutim, ostao u fioci.

Početkom 2013. godine Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića predložila je da se formira 250 izbornih jedinica i uvede stepenasti cenzus, tako da za samostalni izlazak na izbore on bude pet odsto, za dvočlanu koaliciju sedam, za tročlanu devet, a za ostale 11 odsto. Dve godine kasnije Liga socijaldemokrata Vojvodine uputila je svim poslaničkim grupama predlog izbornog zakona prema kojim bi Srbija bila podeljena na pet izbornih jedinica, a Nova stranka Zorana Živkovića predložila je da se broj poslanika smanji na 150 (što bi zahtevalo i izmenu Ustava), koji bi bili birani po kombinovanom izbornom sistemu.