Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se odobrava ažurirana nuklearna doktrina – Osnove geopolitike u oblasti nuklearnog obuzdavanja.
„Državna politika u oblasti nuklearnog obuzdavanja je odbrambenog karaktera, usmerena na održavanje potencijala nuklearnih snaga na nivou dovoljnom za obezbeđivanje nuklearnog obuzdavanja i garantuje zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta države, obuzdavanje potencijalnog protivnika od agresije protiv Rusije Federacije i (ili) njenih saveznika, a u slučaju nastanka vojnog sukoba – sprečavanje eskalacije vojnih dejstava i njihovo okončanje pod uslovima koji su prihvatljivi Rusiji i (ili) njenim saveznicima“, navodi se u dokumentu.
Glavni princip doktrine je da je nuklearno oružje krajnja mera zaštite suvereniteta zemlje.
Istovremeno, usled nastanka novih vojnih pretnji i rizika po Rusiju bilo je potrebno precizirati parametre koji dozvoljavaju primenu nuklearnog obuzdavanja.
Još neke važne tačke iz unapređene doktrine:
Obuzdavanje se tiče i država koje omogućavaju da se teritorije, vazdušno ili morsko prostranstvo koje su pod njihovom kontrolom koriste za pripremu agresije protiv Rusije;
Obuzdavanje ima za cilj da obezbedi da potencijalni protivnik shvati neizbežnost odmazde u slučaju agresije;
Obuzdavanje se sprovodi kontinuirano tokom mirnodopskog vremena, kao i u periodu direktne pretnje agresije i tokom rata, sve do početka primene nuklearnog oružja,
U dokumentu se navodi da se agresija bilo koje države iz sastava vojne koalicije protiv Rusije ili njenih saveznika smatra agresijom ove koalicije uopšte.
Glavne vojne opasnosti u cilju čijeg neutralisanja će se sprovoditi nuklearno obuzdavanje prema unapređenoj doktrini:
Ukoliko je protivnik rasporedio ili proširio svoje PVO rakete srednjeg i malog dometa, dronove i druge vrste oružja na teritorijama koje se graniče sa Rusijom i njenim saveznicima;
U slučaju ako je protivnik rasporedio PVO, jurišne sisteme i sredstva protivsatelitske borbe u kosmosu;
U slučaju formiranja ili proširenja postojeće vojne koalicije, koja približava vojnu infrastrukturu prema granicama Rusije;
Ukoliko je protivnik rasporedio svoje nuklearno oružje u blizini nenuklearnih zemalja i sprovodi vežbe velikih razmera u blizini ruskih granica,
Ako bude pokušaja izolacije Rusije, uništavajući ekološki opasne objekte.
U dokumentu se naglašava da odluku o primeni nuklearnog oružja donosi predsednik Rusije, a u slučaju potrebe može o toj spremnosti ili faktičkoj primeni oružja informisati druge zemlje.
Ukaz stupa na snagu danom potpisivanja.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je na sednici Saveta bezbednosti o nuklearnom obuzdavanju predložio da se razmotri ažuriranje osnova državne politike u oblasti nuklearnog obuzdavanja. Putin je rekao da Rusija zadržava pravo da upotrebi nuklearno oružje u slučaju agresije, uključujući i ako neprijatelj, koristeći konvencionalno oružje, stvara kritičnu pretnju suverenitetu. On je dodao da se predlaže da se agresija od strane nenuklearne države uz učešće nuklearne smatra njihovim zajedničkim napadom na Rusku Federaciju.
Potpisivanje ukaza usledilo je dva dana nakon što su brojni mediji objavili da su Sjedinjene Američke Države dozvolile Kijevu da zapadnim oružjem izvodi napade u dubinu ruske teritorije.
„Njujork tajms“ je u nedelju, pozivajući se na neimenovane zvaničnike američke administracije, javio da je američki predsednik Džozef Bajden prvi put dao Ukrajini dozvolu da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva u dubini ruske teritorije. Prema pisanju medija, šef Bele kuće je preduzeo ovaj korak nakon što su se pojavili izveštaji o „dolasku vojnika iz Severne Koreje u Kursku oblast“.
Sa svoje strane, list „Figaro“ je objavio da su i Francuska i Velika Britanija dozvolile Ukrajini da gađa rusku teritoriju raketama „skalp“ i „storm šedou“, da bi potom uklonio informacije iz svog članka.
Prema navodima Rojtersa, Ukrajina bi mogla u narednim danima da izvede prve napade raketama dugog dometa na teritoriju Rusije. Kijev će, kako je naveo Blumberg, moći da koristi „atakams“ za gađanje Kurske oblasti.
Ruski zvaničnici su nakon odluke Vašingtona upozorili da svetu preti treći svetski rat i da će Moskva snažno odgovoriti.
