EPIDEMIJA VELIKOG KAŠLJA: Više od 450 potvrđenih slučajeva, bebe najugroženije

Od početka godine pa do 6. decembra u Srbiji je, prema podacima Batuta, prijavljeno je ukupno 458 potvrđeniih slučajeva velikog kašlja.

Kako je iz Batuta rečeno , kod devet prijavljenih slučajeva simptomi su počeli u poslednjih 10 dana, među kojima je najmlađa obolela beba stara dva i po meseca. Od navedenih devet slučajeva, hospitalizovano je dvoje dece mlađe od šest meseci.

Specijalista za plućne bolesti, prim. dr Slavica Plavšić  kaže da je ova bolest bila gotovo iskorenjena u Srbiji i da je nije bilo skoro 15 godina, te da se tokom 2023. godine beleži veliki rast zaraženih i obolelih koji su dokazani PCR testiranjem.

Nedovoljan obuhvat vakcinacijom uzrok pojave velikog kašlja

Prema njenim rečima, pojava bolesti koje su bile gotovo iskorenjene, objašnjavaju se nedovoljnim i neblagovremenim vakcinisanjem dece, po preporučenom kalendaru vakcinacije.

„Procenat vakcinisane dece treba da bude oko 95 odsto, ali je on i u Srbiji, ali i u svetu znatno manji. Širenju ove bolesti doprinosi loš odziv za vakcinaciju, nekoliko godina unazad“, navodi ona.

Da je pravovremena vakcinacija, bez odlaganja, uz postizanje ciljnog obuhvata od 95 odsto planirane populacije – najznačajnija i najefektivnija mera za individualnu, ali kolektivnu zaštitu od velikog kašlja, stav je i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Oni navode da se, u skladu sa nacionalnim Kalendarom obavezne imunizacije lica određenog uzrasta, primarna vakcinacija sa tri doze vakcine koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja sprovodi u prvoj godini života (od navršena dva meseca do šest meseci sa definisanim razmacima), dok se revakcinacija sa po jednom dozom navedene vakcine sprovodi u drugoj godini života i pre upisa u prvi razred osnovne škole.

Doktorka Plavšić za portal N1 pojašnjava da se vakcinacija sprovodi petovaletnom vakcinom protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip B ( (DTaP-IPVHib).

„Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, obuhvat vakcinisane dece je u 2022. godini iznosio 91, 9 odsto, što nije dovoljno za postizanje kolektivnog imuniteta“, naglašava dr Plavšić.

Dodaje da vakcina pruža zaštitu od obolevanja u oko 90 odsto slučajeva i da će, u slučaju da vakcinisani ipak dobiju veliki kašalj, klinička slika biti znatno blaža.

„Vakcinalni imunitet traje oko 10 godina, a zatim slabi. Zato se u nekim evropskim zemljama preporučuje vakcinacija protiv velikog kašlja u trećem trimestru trudnoće. Tako se štite i trudnice i daje se imunitet novorođenčetu“, objašnjava specijalista za plućne bolesti.

Koji su simptomi zaraze?

Pertusis ili veliki kašalj (magareći kašalj) je veoma zarazna bakterijska infekcija disajnih puteva, čiji je uzročnik bakterija Bordetella pertussis, a bolest se prenosi kapljičnim putem, sa obolele osobe na drugu.

Inkubacija za ovu bolest je od sedam do 10 dana, ali može biti i tri nedelje. Osoba sa pertusisom može da bude zarazna čak četiri do pet nedelja. Prema rečima doktorke Plavšić, pacijent je tada najzarazniji, a praktično nema izraženih simptoma.

„Simptomi pertusisa javljaju se sedam do deset dana nakon zaraze, nekada i posle tri nedelje. Na početku liče na običnu prehladu, praćenu kijanjem, kašljem, povišenom temperaturom. Unutar dve nedelje kašalj postaje teži i intenzivniji sa sve češćim epizodama i napadima zacenjivanja, često i povraćanjem. Ovakvi napadi teškog, iscrpljujućeg kašlja mogu da traju od jednog do dva meseca“, objašnjava dr Plavšić.

Najugroženje deca starosti do 12 meseci

U najvećem riziku od obolevanja su nevakcinisane bebe, kod kojih može biti izražena najteža klinička slika, a takođe i deca i mladi uzrasta od 10 do 20 godina.

„Klinička slika naročito može biti dramatična kod odojčadi, jer inače imaju uže disajne puteve i imuni sistem koji još nije dovoljno razvijen“, objašnjava doktorka Plavšić.

Dodaje da su komplikacije do kojih može doći dehidratacija, zapaljenje pluća, konvulzije, moždana oštećenja, kile i prelomi u predelu grudnog koša.

„Bolest se leči antibioticima, pošto se radi o bakterijskoj infekciji, kao i simptomatskom terapijom za ublažavanje kašlja i postojećih simptoma. Izvestan broj dece zahteva hospitalizaciju, a u najtežim slučajevima je moguć čak i smrtni ishod. Ukoliko kašalj traje dve nedelje i više, obavezno se treba javiti lekaru, pedijatru koji će sprovesti potrebnu dijagnostiku i lečenje“, navodi Plavšić.