
KRIZA U SREDNJIM DVADESETIM GODINAMA? Zbog čega je toliko mladih oseća?!
Mladih u srednjim dvadesetim suočavaju se sa manjkom samopouzdanja, usamljenošću, depresijom i sumnjama.
Kriza srednjih godina nije više karakteristika samo zrelih ljudi. Sve više mladih u srednjim dvadesetim suočava se sa manjkom samopouzdanja i sumnjama.
Srednje dvadesete: nesigurnosti iz puberteta su prevaziđene i prvi korak ka karijeri je napravljen. To su atributi kojima se život od 20-e do 29-e opisuje, jer se kaže da je to poslednja bezbrižnost pred ozbiljnost života.
Termin "kvartalna kriza" opsiuje kako se mladi u dvadesetim uopšte ne osećaju toliko lagodno i nezavisno.
Depresija, dezorijentacija i usamljenost samo neki od faktora koji bacaju senku nad dvadesetim godinama. Univerzitet u Kaliforniji objavio je još 2012. godine da smo najnesretniji između 20-e i 30-e godine. Američki autori upozoravali su da se faza tokom i nakon odrastanja doživljava kao najveća faza nesigurnosti nego bilo koji drugi period života.
Mnoge mlade poznate ličnosti, kao što su Džastin Biber i Vanesa Hadžens pate od ovakve krize.
Zbog čega se osećamo izgubljeno u dvadesetim?
Pre ili kasnije svako od nas postane svestan da je odrastao – godine obrazovanja su iza nas, ne zavisimo više od roditelja, stojimo na svojim nogama. Gde se javlja problem?
Problem se javlja u činjenici da nam je sve već unapred poznato i fiksirano. Znamo gde ćemo provesti narednih nekoliko godina, imamo svoj prvi dom, a briga o deci se polako približava.
Onda se javlja pitanje "Da li zaista žeilmo sve to"? Iznenada smo uronjeni u bizaran život odraslih, a da još uvek ne znamo ko smo niti šta želimo biti.
Mladi se suočavaju i sa problemom neispunjenosti društvenih očekivanja. Da li je sramota da prekinem studije? Da li je pogrešno ako nisam u stalnoj vezi? Da li je pogrešno ako ne želim decu? Društvena sredina u velikoj meri određuje naše stavove.
Kako prevazići krizu
Prvo, treba zapamtiti da sva pitanja koja sebi postavljamo, a koja smatramo nepotrebnim, nisu uopšte pogrešna. Umesto da živimo u trenutku kao u tinejdžerskim danima, trebalo bi da razmišljamo. Da mislimo o tome ko želimo da budemo i koju ulogu želimo da zauzmemo u društvu.
Drugo, počinjemo da razmišljamo o sebi. To je prirodan proces sazrevanja. Svako ko sam odgovori na pitanja ko sam i gde želim da budem, umesto da pokušava da ispuni društvena očekivanja, brže će prevazići ovu kvartalnu krizu.
Izvor: Stil.rs
Foto: Arhiva
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74
Pročitaj još iz rubrike

STUDIJA OTKRILA: Koliki je značaj mini-vežbanja na zdravlje?

DA LI VEŽBANJE PRODUŽAVA ŽIVOT? Finska studija sa blizancima daje nove uvide
