REGULIŠITE HOLESTEROL NA PRIRODAN NAČIN: Uz pomoć plavog patlidžana

Povišen holesterol može da bude posledica niza faktora, kao što su genetika, nepravilan rad jetre i bubrega, hormonska neravnoteža. Moguće je da će, zbog naslednih sklonosti i mršava osoba imati povišene masnoće u krvi, s tim što je način ishrane u većini slučajeva presudni faktor. Velike količine nezdravih masnoća i šećera, nedovoljna fizička aktivnost i često stres mogu da dovedu do tegoba. Stručnjaci nas upozoravaju i da nisu sve masnoće loše. Novija istraživanja potvrđuju da je jaje izvor zdravih masnoća i biološki vredna hrana. Pojedine namirnice mogu da spreče povećanje holesterola, objašnjavaju dijetetičari. Plavi patlidžan, na primer, sadrži nasunin – supstancu koja sprečava oksidacijske degeneracije lipida.

Povišeni holesterol i jaja

Jaja su tokom niza godina bila namirnica koja se dovodila u vezu sa povišenim nivoom holesterola. Jedna grupa stručnjaka savetovala je da izbegavamo jaja, posebno žumance. Novija istraživanja pokazuju da su stručnjaci koji su sve ove preporuke posmatrali sa velikom dozom sumnje, bili u pravu.

– Jaje je biološki vredna namirnica, bogata vitaminima rastvorljivim u mastima, aminokiselinama, mineralima i, najvažnije, izvor je zdravih masnoća. Jaja su zapravo odličan izvor „dobrog“ HDL holesterola koji neutrališe negativan uticaj LDL holesterola na srce i krvne sudove. Ravnoteža između ova dva holesterola bitnija je od same količine unosa holesterola kroz namirnice. U uslovima povišenog holesterola moguća je pojava trombova, ateroskleroze, angine pektoris, srčanog i moždanog udara. Optimalan unos jaja je dva dnevno, uz preporuku da se ne jedu svakodnevno, najviše 6 do 7 jaja nedeljno – kaže za portal eKlinika dijetetičar Ivana Đurović.

Povišene vrednosti i metabolizm masti u organizmu

Zdravlje krvnih sudova čuva se pravilnom i raznovrsnom ishranom. Đurović skreće pažnju da izbegavamo industrijski prerađene namirnice sa puno aditiva. Bitno je i da dovoljno spavamo i šetamo svaki dan barem 20 minuta. Ivanu Đurović smo pitali i da li su povišen holesterol i trigliceridi u većoj meri posledica pojačanog unosa masti ili manjka fizičke aktivnosti, ili je u pitanju komplikovaniji proces?

– Povišen holesterol i trigliceridi jesu komplikovaniji proces. Povišene vrednosti su usko povezane sa metabolizmom masti u organizmu. Osim načina ishrane, na ove vrednosti utiču genetska predispozicija, hormonski status, to jest, status žlezda sa unutrašnjim lučenjem, te funkcionalni rad i zdravstveno stanje jetre i bubrega. Takođe, povišene vrednosti triglicerida usko su povezane sa unosom više kalorija nego što ih organizam sagoreva, posebno povećan unos kalorija koje potiču iz prostih šećera. Na to utiču i gojaznost, bolesti štitaste žlezde, jetre i bubrega, nekontrolisan ili nedijagnostikovan dijabetes tip 2, pušenje, upotreba alkohola i cigareta, terapija nekim lekovima i određeni genetski poremećaji. Sam pojačan unos masnoća i manjak fizičke aktivnosti mogu da utiču na povišen holesterol i trigliceride, međutim klinička praksa pokazuje da to nisu jedini razlozi – precizira Ivana Đurović.

Kako da ishranom regulišemo povišene masnoće?

Kad je u pitanju način ishrane, stručnjaci savetuju mediteransku dijetu kao najbolju preporuku za regulaciju povišenih masnoća u krvi. Đurović nas podseća i da naše podneblje ima još jedan podržavajući tip ishrane, a to je povremeni post.

Savet je da kardiovaskularni pacijenti izbegavaju zaslađena i gazirana pića, alkohol, previše kafe koja je diuretik, da ograniče unos slatkiša i drugih konditorskih proizvoda, preteranu upotrebu belog konzumnog šećera i margarina. Potrebno je izbegavati takozvanu “brzu hranu”, proizvode iz pekare…

Loše kombinacije hrane otežavaju varenje

Ivana Đurović naglašava da je bitno i da izbegavamo preobilne obroke, jedemo u miru za stolom,  objašnjava i da izbegavamo i loše kombinacije namirnica, kao što su pirinač ili krompir i hleb u jednom obroku.

– Hleb je u ovoj kombinaciji nepotreban, jer je porcija integralnog pirinča sa povrćem izvanredan izvor kvalitetnih, spororesorbujućih ugljenih hidrata. Dodatak hleba će samo dovesti do većeg unosa kalorija, talože25nja masnoća i gojaznosti. Uz meso je zaista nepotrebno dodavati soseve, majonez, kečap…, posebno industrijskog tipa. Varenje može biti otežano, a i povećava se kalorijski unos. Bolje je uz meso pojesti porciju spanaća, boranije, bilo kojeg sezonskog povrća, najbolje pripemljenog na pari ili obarenog. Možete da napravite preliv od malo pavlake i senfa, ili dodate ren uz meso – savetuje Ivana Đurović.  Ona dodaje da bi glavni obrok trebalo da bude ručak, a potrebno je da izbegavamo obilne obroke u kasnim večernjim satima.

– Varenje može da bude otežano, a osoba koja praktikuje kasne večere neposredno pred spavanje, nema vremena da kalorijski unos iskoristi, te će doći do taloženja masnoća i gojaznosti. Večera bi trebalo da bude lagana, skromna, na primer, komad ribe ili parče belog mesa, pire od brokolija i salata od cvekle sa kimom i limunovim sokom – precizirala je Ivana Đurović.

Kako organizam proizvodi veće količine holesterola i triglicerida?

Povišen holesterol se leči multidisciplinarnim pristupom, dobrom saradnjom lekara i nutricionista. Poželjna je promena loših životnih navika. Povišene vrednosti holesterola mogu da budu i posledica pojačanog stresa, koji izaziva mnoštvo različitih zdravstvenih problema. Kada smo pod stresom, luče se hormoni kortizol i adrenalin, pokreće se odgovor organizma i ceo lančani proces koji može da dovede do povećanih vrednosti šećera u krvi, objašnjava Đurović.

– Visok šećer dovodi do upalnih procesa, kompromitovan je metabolizam šećera i masti, organizam se “brani” i jetra počinje da proizvodi veće količine holesterola i triglicerida. Da, i mršave osobe koje se hrane relativno pravilno, mogu imati povišene vrednosti masnoća. Ovde je najčešće u pitanju genetska predisponiranost da organizam proizvodi više holesterola. U izraženoj genetskoj predisponiranosti, ishrana neće imati mnogo efekta na same vrednosti masnoća u krvi, već će možda, uz konsultaciju sa lekarom, morati da se uključe medikamenti – navodi Đurović.

Holesterol može da reguliše kora od plavog patlidžana pripremljena na 2 načina

Nešto veće vrednosti holesterola mogu da se kontrolišu i namirnicom kao što je plavi patlidžan. Sagovornica portala eKlinika objašnjava da se u kori plavog patlidžana nalazi supstanca nasunin (vrsta antocijana, to jest, biljnog pigmenta), koja sprečava oksidacijske degeneracije lipida i na taj način onemogućava povećanje nivoa holesterola u krvi.

– Zato se preporučuje da se sva jela od plavog patlidžana pripremaju sa korom, koju je pre pripremanja potrebno dobro oprati i odstraniti moguća oštećenja – naglašava Ivana Đurović i savetuje da se u tu svrhu koristi prah od kore plavog patlidžana ili bujon od ovog povrća.

Prah od kore plavog patlidžana:

Koru patlidžana dobro oprati, pažljivo oljuštiti i ostaviti da se prosuši na tamnom mestu, 1 do 2 dana. Koru sameljite u mlinu za kafu. Prah sipajte u staklenu teglu, najbolje tamnu i dobro zatvorite. Čuvajte teglu u frižideru. Koristi se 10 dana po jedna kašičica praha, koja se razmuti u čaši hladne vode. Ovaj napitak se uzima tri do četiri puta dnevno, 30 minuta pre jela. Posle 10 dana potrebno je napraviti pauzu od dve nedelje i potom ponoviti proces još jednom.

Bujon od plavog patlidžana:

Mladi manji patlidžan s korom dobro operite, isecite na manje komade i prelijte ga sa 0,7 l ključale vode. Kuvajte na laganoj vatri dok potpuno ne omekša (oko pola sata). Sklonite sa ringle i ostavite da odstoji dok se ne ohladi, procedite i dodajte vodu do prvobitne zapremine od 0,7 l (pulpa se može koristiti za bilo koje jelo, npr. namaz: pulpu pomešajte sa svežom rendanom šargarepom i malo pavlake). Zatim procedite bujon i tečnost čuvajte u dobro zatvorenoj staklenoj tamnoj posudi na hladnom mestu – u frižideru. Ova količina je dovoljna za 3 dana.