Posle novogodišnje i božićne euforije često nas stignu negativne emocije, psiholog otkriva zašto
ŠTA JE POSTPRAZNIČNI BLUZ I KAKO GA SPREČITI?
Praznici se bliže kraju, proslavili smo doček Nove godine i radovali se Božiću, život se polako vraća u normalu, prošla je i pretpraznična i praznična euforija, i stiglo je vreme kada veliki broj ljudi osete neraspoloženje i tugu – postpraznični bluz.
http://KINESKI EPIDEMIOLOG OPTIMISTIČAN: Mala verovatnoća od pojave drugog ubojitog talasa korone
Stručnjaci poručuju da je važno razlikovati tugu od depresije, jer loše raspoloženje će proći za nekoliko dana ili nedelja, dok je depresija dijagnoza i treba je lečiti. Naime, sat je otkucao ponoć, stigla je Nova godina i shvatili ste da se ništa nije promenilo, da su problemi koje ste imali ostali i da magija najluđe noći prestaje. Pojedinci mogu osetiti razočarenje i ljutnju jer su imali prevelika očekivanja, nerealnu nadu o tome da će se nešto preko noći čarobno dogoditi.
– Postnovogodišnje neraspoloženje traje nedelju do dve dana, a treće nedelje, kada čovek uđe u rutinu, zaboravi da su bili praznici. Psiholozi i psihoterapeuti smatraju da su tuga i neraspoloženje posle praznika posledica pretpraznične euforije i velikih očekivanja, zatim, mogu da je izazovu bolne i neugodne uspomena koja su se dogodile ranije na praznik, kao što je smrt bliske osobe. Neko se možda razboleo, imao nesreću, a neko može da bude neraspoložen i ako gosti ne dođu na vreme ili nam ne uspe omiljeno jelo – kaže psiholog Dragana Ćupurdija.
Među uzrocima su preterana upotreba alkoholnih pića tokom proslava. Organizam se otruje, bolujemo i nije nam ni do čega, ali neraspoloženje može da zavlada i zbog loših porodičnih odnosa. Nije redak slučaj da se tokom praznika članovi porodice okupe i očekuju konačno sklad, harmoniju i mir u domu, međutim, počinju rasprave i svađe. Iz rukava se vade priče o dugovima i nerazumevanju, a izgovorene reči ostavljaju gorak okus susreta.
Mnogo je situacija koje mogu biti okidač poslepraznične tuge, a najvažniji savet stručnjaka u vezi euforičnih dogodovština za božićno – novogodišnje praznike, ali to može biti i Uskrs ili proslava jubilarnog rođendana, je da treba smanjiti očekivanja.
– Ne treba očekivati da će Nova godina bez mnogo razloga doneti mnogo promene na bolje. Čuda se dešavaju samo onima koji se jako trude da ih postignu, a prebacivanja sa 31. decembra na 1. januar je kao bilo koja druga noć i početak novog dana, ali ljudi su skloni da novogodišnjoj noći daju magijska svojstva koja ne postoje-kaže psiholog.
Savet je i da se treba osloboditi perfekcionizma, jer mnogi ljudi smatraju da sve treba da bude savršeno i da povodom dočeka sve treba da bude perfektno do poslednjeg detalja. Očekuju da doček ili Božić bude kao bajka, da ih nove haljine i odela učine savršenima, ali kada se ništa ne dogodi i ne promeni, kada efekti izostanu-nastupa neraspoloženje.
Dragana Ćupurdija kaže da ako neko ima velika opterećenja zbog obaveza i posla, i pre i oko novogodišnjih praznika, treba brige da podeli sa bližnjima i na taj način ih umanji, pogotovo ako želi da bude organizator praznične zabave.
– Uloži veliki trud, čovek da sve od sebe da sve dobro organizuje pored gomile obaveza i problema, a onda se ništa specijalno ne dogodi. Spoznaja da je zabava prošla „onako i da ga niko nije pohvalio“ može da izazove i tugu i razočarenje. Zato je dobro da brige podele, ne da bi se pravdali, ali će olakšati neraspoloženje – kaže Ćupurdija.
Dobro je ako nekoga obuzima postpraznični bluz da prebaci fokus na nešto drugo, pažnju treba skrenuti na osobe koje su u težoj situaciji od njih samih. Recimo, mogu da urade nešto korisno, lepo, humano za bolesne ili socijalno ugrožene ljude i decu.
Melanholične osobe nakon praznika mogu da se „ušuškaju u toplini doma, da se povuku iz gužve i društva, i dozvole sami sebi da se odmore i opuste u tišini, jer to pomaže“.
– Za postpraznični bluz se kaže i da je to promena uobičajenog rasporeda i načina života. Ispada da je to vrsta stresne situacije padom resursa, jer se istroši energerija, izduvamo se kao balon. Sa tim su povezane i promene u bioritmu, vreme spavanja i budnosti. To je šok za organizam i zato je normalno da se pojave osećanja koja su negativnog predznaka – kaže Dragana Ćupurdija.
Savet stručnjaka za bolje raspoloženje posle praznika je i da se fizički aktiviramo, možemo ići u šetnje i budemo što više na svežem vazduhu. Dobro je da se naspavamo i da se ne prejedamo kao tokom praznika.
– Čim se fizički vraćamo u normalu i psiha dolazi na svoje – zaključuje psiholog.
Zašto odrasli padaju u bluz, a deca ne?
– Deca koliko god da se oduševe, kod njih to kratko traje, kaže se da su „kratke pameti“. Možda će trenutno odreagovati plačem, ali neće nedeljama plakati i pitati zašto Nova godina nije donela ostvarenje želje. Odrasli su u smislu očekivanja kao deca, ali su im razočerenja kao kod odraslih.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74