A sad – napad na evropski trofej: Vreme je za buđenje rukometnog Novog Sada

Jeste EHF kup najslabije evropsko takmičenje, ni približnog kvaliteta kao recimo Liga Evrope, o Ligi šampiona da i ne govorimo, ali uspeh rukometaša Vojvodine ove sezone prevazilazi sva očekivanja.

Reprezentacija je krenula napred osvajanjem 11. mesta na Svetskom prvenstvu i pobedom nad Norveškom u dobro popunjenom SPENS-u u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a to je dalo zamajac i za oživljavanje do skoro uspavanih srpskih klubova koji su godinama tumarali u mraku, teško krčeći evropski put.

Rukometaši Vojvodine su prvo pregazili Arendal u prvom meču osmine finala EHF kupa sa čak 13 golova razlike (42:29), što je u učmaloj srpskoj rukometnoj javnosti bio pravi bum. Revanš u dalekoj Norveškoj je bila formalnost. Otpisana je bila četa Borisa Rojevića i posle trijumfa na Slanoj bari protiv Gorenja (31:30), a onda je u revanšu pregazila slovenačkog vicešampiona.

Od prvog minuta i gola Barisa Puhovskog Novosađani su diktirali tempo i na kraju lako slavili sa 30:26 u najboljoj utakmici crveno-belih u poslednjih pet, šest godina. Odbrana je bila granitna, Baris Puhovski je bio dirigent, Gregor Ocvirk na početku bombarder, a kasnije su ga zamenili Milan Milić i Mohamed Aziz Aidi. Fran Lučin je branio kada se lomilo, krila Miloš Grozdanić i Darko Milenković su se probudila u nastavku. Tehničke greške skoro da su mogle da se prebroje na prste jedne ruke, „žutih minuta“ je bilo samo kada su Novosađani ostajali sa rukometašem manje zbog isključenja. Kao švajcarski sat je kucao crveno-beli tim u subotu u Velenju.

„Pokušaćemo da napravimo veliko iznenađenje, da izborimo polufinale EHF Kupa i tada, uveren sam, pred punim SPENS-om“, rekao je trener Boris Rojević dva dana pre revanša u Velenju.

Vreme je za buđenje rukometnog Novog Sada. Štancovali su Novosađani trofeje u Srbiji u poslednjih deset godina, bili šampioni, osvajali kupova, ali na Slanoj bari mogla je da se čuje samo škripa patika poslednjih sezona. Navijači nisu bili osmi igrač, mala dvorana na Slanoj bari zvrjala je uglavnom prazna. Prethodne dve utakmice četa Borisa Rojevića je igrala bez publike zbog kazne koju su navijači Vojvodine napravili u Austriji protekle jeseni.

Polufinale mora da bude magnet da se probudi „srpska Atina“. Prethodnih godina su rukometaši bili u zapećku, oni najvatreniji su retko posećivali Klisu, ali je sada pravi trenutak da se napuni SPENS. Euforija je tu, rukometaši Vojvodine pucaju od samopouzdanja, a nema sumnje da bi „leteli“ uz pune tribine. Verovatno švedski Alingsas i pobednik meča norveških klubova Nerba i Runara nisu nepremostiva prepreka za srpskog šampiona na putu do trofeja.

Početkom meseca, reprezentacija Srbije je imala odličnu podršku s tribina protiv Norveške u Novom Sadu i dala je krila Orlovima koji su golom Uroša Borzaša u poslednjoj sekundi slavili protiv silnih Vikinga. I na klubu je da organizaciono ojača, da iskoristi momenat da vrati publiku na tribine, da mediji konačno mogu da pišu nešto lepo o rukometu. Pre 22 godine, Jugović je osvojio Čelendž kup, preteču današnjeg EHF kupa, u sezoni 2013/2014 Metaloplastika je poslednja od srpakih klubova stigla do polufinala gde je poklekla od švedskog Savehofa, dok je Partizan tri godine ranije posle golgote i nemilih scena u Atini eliminisao AEK i stigao među četiri najbolja tima u ovom takmičenju. Benfika je tada stala na put izabranicima Aleksandra Brkovića. Tada je to Partizanu bio zamajac za dva uzastopna učešća u Ligi šampiona, a onda su se naši klubovi ugasili u Evropi.

Vojvodina je i najveći krivac što je Srbija na rang listi EHF pre ove sezone bila na mizernom 26. mestu. Ispred nas su bile „velesile“ Belgija, Grčka, Turska, Izrael… Podsetimo, Lale su letos odustale od učešća u Ligi Evrope. Dešavalo se da Novosađani kao srpski šampion ne igraju međunarodna takmičenja. Pre dve godine su pali na prvom koraku u kvalifikacijama za drugograngirano takmičenje. Prejak je bio švajcarski Kadeten Šafhauzen i pored pobede na svom terenu od šest golova razlike. To kao da je obeshrabrilo Lale da pređu u slabije takmičenje.

Nova uprava Vojvodine stigla je proteklog leta. Prethodnih godina jeste Voša dominirala, ali je kuburila s finansijama, teško se pravio budžet. Početkom avgusta sportski sektor pojačao je Marko Vujin, jedan od najboljih srpskih rukometaša u poslednjih petnaestak godina, neko ko je čak 13 godina igrao za velikane, Vesprem i Kil. U hodu se Voša pojačavala. Da su se Lale konsolidovale govorio je dolazak prekaljenog Belorusa Barisa Puhovskog (bio je ponuđen još nekim srpskim klubovima). Vratili su se i iskusni Miloš Grozdanić i Živan Pešić, a tokom sezone opet je crveno-beli dres zadužio Slovenac Gregor Ocvirk. Posle neuspešnih epizoda u Nantu i Zagrebu, šansu da rehablilituje karijeru dobio je i Milan Milić, posle skoro dve godine pauze rukometu se vratio i nekadašnji reprezentativac Miljan Pušica, da bi početkom godine stigao iz Metaloplastika Mohamed Aziz Aidi, najbolji ofanzivac u Superligi Srbije poslednjih godina.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by RK Vojvodina Novi Sad (@rkvojvodina_novisad)

Voša nikada nije izgledalo bolje, jače nego u ova tri meseca ove godine. Jesenas su se Novosađani mučili, dobijali na „suv kvalitet“ u finišima protiv Partizana, Crvene zvezde i Metaloplastike, poraženi su u Pančevu od Dinama… Pre nekoliko godina je bilo nezamislivo da srpski klubovi izbace slovenačke, pa i norveške, ali sada su Novosađani to uradili. Kontinuirani petogodišnji rad Borisa Rojevića daje rezultate. Otpisana Voša odigrala je u Velenju fantastično u oba pravca i najavila napad na evropski trofej.

Protekle nedelje je direktor kluba Darko Jevtić na drugoj Skupštini kluba rekao da Vojvodina igra najbolju sezonu u istoriji.

„Iza nas je još jedna uspešna godina, a trenutno igramo možda i najbolju sezonu u istoriji kluba. Usuđujem se da kažem da čak i da ne osvojimo sve planirane trofeje, na ovaj trenutni tim Vojvodine sam jako ponosan jer je to ekipa koji je uspela da se nosi sa evropskim klubovima koji su učesnici završnice međunarodnih kupova. Pobediti norveški Arandal ili šampiona Italije, vicešampiona Austrije ili Gorenje koje godinama igra važnu ulogu u Evropi, jesu rezultati koje RK Vojvodina ne pamti. Predstojeći meč sa Slovencima bi mogao biti možda i presudan da ukoliko eventualno prođemo u polufinale se nametnemo državi u smislu sistemskog rešenja finansiranja. Mi nažalost nemamo stabilne finansije i to je retka pojava uopšte u sportu kod nas. Ne možemo na dug rok da planiramo velike evropske projekte, iako bismo imali i logističke kapacitete i dokazano znanje, ali se nadamo da ćemo kao i do sada iznaći rešenje i ostati u okvirima planiranog budžeta“, rekao je Jevtić.

Ima Vojvodina godinama najveći budžet u Srbiji. Ima i ove sezone, ali i dalje je cifra od 1.000.000 evra misaona imenica za srpske klubove. Nekadašnji predsednik kluba Milan Đukić pre godinu dana je rekao da je za ozbiljan rezultat u Evropi potrebno 3.000.000. Probudla je Voša i konkurente u domaćim okvirima, pa sada ima dostojne takmace u Partizanu, Dinamu iz Pančeva i Metaloplastici. Novosađani ostaju glavni favorit za sve trofeje u Srbiji, ali neće se prošetati do trofeja kao što su to činili protekle dve sezone kada su bili bez poraza u plej-ofu (dva puta po 14-0). I Lalama odgovara da imaju jače rivale u domaćim okvirima, tako raste ovaj tim koji je izbacio kandidata za seniorski tim Luku Rogana koji je igrao ovog meseca za Srbiju u dvomeču sa Norvežanima. Tek treba da stasavaju trojica braća Draško, kadetski reprezentativac Simo Šijan koji je na pozajmici u Kikindi.

Iskustvo ove sezone može da bude dragoceno za Ligu Evrope, što je naredni cilj crveno-belih.

Živko Gocić: Siguran sam da nas sutra očekuje kvalitetna i uzbudljiva utakmica