RUKOMETAŠI VOJVODINE doneli sedmi evropski trofej Srbiji u 21. veku

Rukometaši Vojvodine osvojili su u nedelju Kup EHF, pošto su u revanšu finala savladali norveški Nerbo u gostima rezultatom 25:23. Novosađani su nedelju dana ranije na domaćem parketu ostvarili ogromnu prednost (30:23), pa su u revanšu sebi mogle da dozvole luksuz da izgube do šest razlike. Međutim, srpski šampion nije želeo da kalkuliše, već je u velikom stilu završio sezonu. Za one koji se pitaju koliko je Kup EHF vredan, recimo da bi njegov fudbalski pandan bila Liga konferencija, a košarkaški FIBA Liga šampiona.

Kad uporedite s kolikim budžetima raspolažu naši vodeći fudbalski klubovi i koliko im je daleko i četvrtfinale Lige konferencije, a kamoli trofej, onda će vam uspeh Vojvodine biti jasniji i značajniji. Slično je i sa Ligom šampiona u košarci! Možda bi Crvena zvezda i Partizan bili dominantni u tom trećerazrednom košarkaškom takmičenju, ali ne treba zaboraviti da se prošle sezone crno-beli nisu proslavili ni u „drugoligaškom“ Evrokupu.

Vojvodina je fantastičnim partijama protiv Nerba stavila krunu na desetogodišnju dominaciju u domaćoj Superligi i stigla do prvog međunarodnog trofeja u klupskoj istoriji. To je bio ujedno sedmi međunarodni trofej za neki srpski klub u 21. veku u pet najpopularnijih timskih sportova. Zanimljivo je da je taj niz počeo takođe u rukometu, kad je Jugović iz Kaća 2001. osvojio Čelendž kup, preteču upravo Kupa EHF.

Pre novosadskih rukometaša uspehu na međunarodnom platu radovali su se takođe u belo-crvenoj porodici iz srpske Atine i to pošto su odbojkaši Vojvodine osvojili Čelendž kup 2015. godine. Do najvećeg uspeha u istoriji srpske klupske odbojke došli su u Lisabonu, gde su u revanšu finala izgubili od domaće Benfike rezultatom 3:2 (24:26, 21:25, 25:16, 25:23, 15:10). Vojvodina je u dvoranu „Da Luž“ donela prednost od 3:1 i bila su joj potrebna dva seta da stigne do titule. „Lale“ su dobile prve dve deonice i odmah je krenulo slavlje, pa su preostala tri seta prepustili Portugalcima kao utehu.

– Ostvarili smo istorijski uspeh ne samo za klub, nego i za celu srpsku odbojku. Bili smo prava ekipa, odigrali smo hrabro i zrelo. Napali smo servisom i to nam je pomoglo. U svim elementima smo odigrali na visokom nivou, sve taktičke zamisli smo sproveli u delo – rekao je tada ponosni trener Strahinja Kozić.

Ipak, najtrofejniji srpski sport i na reprezentativnom i na klupskom planu u ovom veku je – vaterpolo! Za timove je posebno rodna bila 2013. godina, jer je Crvena zvezda stigla do prve titule prvaka Evrope u svojoj istoriji. Finale je odigrano na Banjici, što je bio dodatni vetar u leđa ionako moćnom timu crveno-belih. Ekipa koju je s klupe predvodio Dejan Savić, a na terenu reprezentativci Duško Pijetlović, Denis Šefik, Nikola Rađen, Andrija Prlainović, Marko Avramović i drugi savladala je hrvatski Jug rezultatom 8:7 (2:2, 1:1, 3:3, 2:1).

– Zajedno smo napravili nešto što se sigurno nikada neće ponoviti, to može da se poredi sa evropskom i svetskom titulom Zvezde u fudbalu, sa Barijem i Tokiom. Mislim da je vrednost Juga tada bila između 2.500.000 i 3.000.000 evra. A, mi smo koštali svega 350.000 do 400.000 evra. To je kao kada bi stavio fiću i mercedesa na startnu liniju, pa da se trkaju – rekao je pre nekoliko dana Rađen u razgovoru za Mocart sport prisećajući se desete godišnjice od titule osvojene 2. juna 2013.

Iste godine, nekoliko dana ranije, Radnički iz Kragujevca osvojio je Evrokup, pa su se dva naša kluba nadmetala i u borbi za trofej Superkupa Evrope. On je na kraju pripao Zvezdi!

Srbija se nadala da će joj vaterpolisti Novog Beograda ponovo doneti „ušati pehar“ Lige šampiona proteklog vikenda, ali oni su, nažalost, i prošle i ove sezone, zaustavljeni u finalu. Oba puta bolji je bio neprikosnoveni Pro Reko.

Zvezda je te 2013. ponovila uspeh koji je dve godine ranije ostvario večiti rival Partizan. Crno-belima je, doduše, to bila sedma titula prvaka Evrope, ali je između pretposlednje i poslednje proteklo punih 35 godina. Srpski prvak je najpre 2010. izgubio od Pro Reka u polufinalu na fajnal-foru odigranom u Napulju (8:7), a 12 meseci kasnije servirao je Italijanima hladnu osvetu. Domaćin završnog turnira bio je Rim, a Partizan predvođen s klupe Igorom Milanovićem a u bazenu Rađenom, Korolijom, Aleksićem, Pijetlovićem, Prlainovićem i legendarnim Vladimirom Vujasinovićem deklasirao je Pro Reko 11:7.

PORAZ PARTIZANA NA BANJICI: Vojvodina 10. put u nizu šampion Srbije!

– Ovo je nešto najlepše. Moram da kažem da je ovaj osećaj koji sam dobio posle utakmice i ove pobede možda lepši nego posle osvajanja one dve zlatne olimpijske medalje. To je možda zato što sam zreliji i možda više umem da uživam sada – rekao je Igor Milanović posle finala.

Najveći vaterpolista sveta svih vremena potom je u jednoj rečenici objasnio suštinu uspeha.

– Ovo je nešto što smo Aleksandar Šoštar i ja spremali već deset godina. Od 2001. godine kad smo došli i pričali kako želimo da ponovo Partizan napravimo prvakom Evrope. To je mnogima zvučalo kao floskule, ali smo se susretali sa raznim problemima, od finansijskih poteškoća do raznih opstrukcija – naglasio je Milanović.