SEĆAMO SE REFORMATORA SRBIJE: Na današnji dan pre 200 godina rođen je MIHAJLO OBRENOVIĆ

• Knjaz, dama i Evropa“ je plod autorovog višedecenijskog rada na proučavanju istoriografskog i arhivskog materijala o knezu Mihailu, ali posebno mukotrpnog istraživanja privatnih prepiski, dokumenata i do sada nedostupnih podataka, koji zajedno čine kompleksni mozaik u čijem se centru izgrađuje figura srpskog vladara na pozadini geopolitičke evropske scene.

KAKO DA NATERATE DECU DA JEDU SVU HRANU: Psihološkinja je uz ovu rečenicu uspela da joj deca jedu SVE

Knez Mihailo Obrenović jedan je od najznačajnijih srpskih vladara. Na prestolu Kneževine Srbije sedeo je u dva navrata – od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. Prvi put nakon smrti svog brata Milana, a drugi put nakon smrti svog oca Miloša. Dan kneza Mihaila Obrenovića obeležava se danas u Beogradu i celoj zemlji, a tim povodom u pozorištu na Slaviji biće odigrana predstava „Što se bore misli moje“ po tekstu Zlate Tipold. Uloge u ovoj predstavi tumače Nebojša Đorđević i Dragana Obradović, koji potpisuju i režiju i dramatizaciju.

Biografija kneza Mihajla

Dok je tokom prve vladavine bio mlad i neiskusan, kneževsku krunu drugi put je poneo kao obrazovan čovek i zreo državnik s mnogo veza po evropskim dvorovima. Za tih osam godina uspeo je da znatno odvoji Srbiju od Osmanskog carstva, da je ojača i pripremi za nove ratove za nezavisnost, da protera turske posade iz svih srpskih gradova… Radio je i na ujedinjenju balkanskih naroda, ali sve njegove planove pokvarili su pucnji u Košutnjaku 29. maja (10. juna po novom kalendaru) 1868, kada su atentatori ubili njega i njegovu sestru od strica Anku Konstantinović.

Kobna šetnja

Prema opisima savremenika, ali i izveštaju istražitelja, knez Mihailo je predveče 29. maja 1868. krenuo u šetnju u Košutnjak, i to sa strinom Tomanijom Obrenović, sestrom od strica Ankom Konstantinović i njenom ćerkom Katarinom. U pratnji su mu bili samo ađutant Svetozar Garašanin i poslužitelj Mita Timarčević.

Njih su u zasedi, naoružani s po jednim revolverom i handžarom, čekali Lazar Marić, Kosta Radovanović i Stanoje Rogić, dok je Đoka Radovanović bio nešto dalje. Mozak cele operacije bio je Pavle Radovanović, ali on nije učestvovao u samom ubistvu. Kada im se kneževska povorka približila, četvorka je iskočila iz zasede i pozdravila kneza, ali pre nego što im je odgovorio, na njega su pucali prvo Kosta, pa Marić i Rogić. Radovanović je zatim i nožem napao kneza, koji je već bio na zemlji. Pred njega je tad skočila Anka, ali je Marić potegao revolver i upucao je. Ađutant Garašanin bio je u ovom napadu samo ranjen.

– Najgroznijim i najpodlijim ubistvom Srbija je danas lišena svog preljubeznog vladaoca. Ostavljajući pravednoj priznatelnosti sviju naši saočestvenika da ocene preveliki gubitak koji je Srbiju ovim nesrećnim slučajem postigao, dolepotpisani ispunjavaju jednu tužnu dužnost primajući u svoje ruke na osnovu zemaljski zakona vlast privremeni namestnika knjažeskog dostojanstva, i obznanjujući to svima vlastima i celom narodu srbskom. Naša je sveta dužnost da do sastanka skupštine sačuvamo ono stanje koje je veliki rodoljub Mihail M. Obrenović III po sebi ostavio. Neka Bog bdi nad našim otečestvom, naročito u ovim magnovenjima teški iskušenja – navedeno je u „Proklamaciji narodu srpskom“, koju su potpisali predsednik Sovjeta Jovan Marinović, ministar pravde Rajko Lešjanin i predsednik Kasacionog suda Đorđe Petrović.

Hapšenje i sud

Ubice su bile brzo uhapšene, a suđenje je bilo ekspresno.

– Sednica beogradskog suda od 14. juna izjutra. Zbog nedovoljnog prostora u sudskoj zgradi za sudnicu je uzeta velika šupa u avliji upraviteljstva varoškog. U prostranoj šupi i s desne i s leve strane stoje klupe, a spreda stolice za publiku; u pročelju uzdignuta tribuna sa stolom za sudije, na stolu krst, jevanđelje i sveće; s desne strane klupa za komisare, s leve pouzvišena ograda s klupama za zločince, pred sudskom tribinom stol za stenografa – navodi se u knjizi „Sud ubicama kneza Mihaila: Stenografski izveštaj“ iz 1868.

Kako se dodaje, još od osam ujutru bila je gužva, a nekoliko minuta pre devet dovedeni su i optuženi.

– Redom, jedan po jedan, svi u okovu: Lazar Marić (pogleda razbojnička), Ljubomir Radovanović (gleda prezreno, čisto besno, uzdigao glavu), Sima Nenadović (nemarno naslonio se na klupu i okreće se po publici), Đoka Radovanović (pogleda prekog), Kosta Radovanović (ispod očiju pogleda namršteno), Stanoje Rogić (sasvim sed, zlopamtilovačka pogleda), Paja Radovanović (zlikovačka, ali stidljiva pogleda, zvera), Bogosav Petrović (snuđen), Atanasije Atanacković (nabusita, podmukla pogleda), Vidoje Ivković (ukrućen, ukočio glavu), Tasa Jeremić (u seljačkom odelu, smućen), Blagoje Petković (oborio glavu) i Ljubomir Tadić (prosed, nemarno naslonio se na ogradu i gladi brke). Poslednja petorica stoje, a ostali sede, između svakog po jedan žandar bez puške, a iza njih sa ogradom žandari s puškama – opisuje se početak suđenja.

Nakon dolaska sudije državni tužilac Nikola G. Nedeljković pročitao je tužbu koju je komisija podnela.

„Prvi vojnik srpski“

– Svak zna koliko je Srbija vredila s knezom Mihailom. Ta joj vrednost danas potavni, a ovo parče oslobođene zemlje obavija sada crna zastava, koja se vija na dogledu celog sveta. Ova zla sudbina utoliko teže muči svakog pravog Srbina, što knez Mihailo – „prvi građanin“ i „prvi vojnik srpski“, koji je rođen, odgajen i spreman beše da uzvisi zemlju i narod svoj do stupnja, na kom ga bejaše ostavila smrt Dušanova, i koji samo za to življaše, samo oko toga mišljaše i radijaše neumorno – leži sad mrtav, leži ubijen rukom paklenih izroda svoje zemlje, koji su, kao što im i sav dosadašnji njihov život pokazuje, samo na zlo stvoreni – leži u zverskoj igri njihovoj izgubivši svoju glavu, koja je svakom Srbinu toliko dragocena bila. Te izdajice, sebičnjaci i beskućnici, dadoše se zaslepiti praznim obećanjima podlih izdajnika kojima se prohtelo beše da na prečac postanu veliki i važni ljudi i čas pre dokopaju se najviše vlasti. U toj otrovnoj zemlji prezreše savest; ne misliše kakvu će tim nesreću naneti zemlji; ne hteše razumeti da u današnjim ozbiljnim i izvanrednim prilikama nije vreme ni najmanjoj neslozi našoj, a to li da se zemlja liši vladaoca, i to vladaoca kakav samo beše knez Mihailo. Ne mareći za to sve, oni se odvažiše da sklope zaveru, ni na šta manje, već da ubiju kneza i proizvedu u zemlji prevrat – navedeno je u tužbi.

Jedan od tih „nesrećnika i zlikovaca“, dodaje se, „advokat Paja Radovanović, koji im se beše stavio i na čelo, začeo je tu nesreću misao još lane i teraše je sve jednako, dok u martu još mesecu ne sklopi ovu družinu, smislivši da će se ponajzgodnije moći izvršiti u Košutnjaku, gde se znalo da knez skoro bez svake pratnje počešće dolazi u šetnju“.

Presuda i smrt

– Što se tiče samog ubistva, tu je stvar na čisto izvedena. Ali da bi se prevrat što bolje izvršio, znalo se da će trebati poviše i novaca i pristalica nego što imaju ovo nekoliko zaverenika. Kao punomoćniku bivšeg kneza Aleksandra Karađorđevića, Paji Radovanoviću lako je bilo da savlada i ove nezgode jer ga je odmah uspeo da ga isti Aleksandar Karađorđević u tome ozbiljno i krepko potpomogne. Međutim, kao što drugi jedan od njih kazuje, izigrali bi u tome i samog Aleksandra Karađorđevića i njegovog sina Petra, jer nisu mislili dovesti vladu nijednoga od njih, već tako prividno su radili u njihovo ime da bi od njih samo novaca za taj posao izmamili – navodi se u tužbi.

Na ekspresnom suđenju zaključeno je da su optuženi učestvovali u zaveri da se srpski knez ubije i da se izvrši prevrat.

– Na osnovu svega izloženog, presuđuje se da se optuženi Paja Radovanović, Ljubomir Radovanović, Kosta Radovanović, Đoka Radovanović, Lazar Marić, Stanoje Rogić, Ljubomir Tadić, Bogosav Petrović, Atanasije Atanacković, Blagoje Petković, Vidoje Ivković, Sima Nenadović, Andrija Vilotijević i Svetozar Nenadović kazne smrću. Optuženi Aleksandar Karađorđević i Paja Tripković da se kazni svaki dvadesetogodišnjim zatočenjem, koja im se kazna ima računati od dana kad se slobode liše – navedeno je u presudi. Presuda smrću je izvršena 16. jula ujutru.

Dinastija nestala u krvavom prevratu 1903.

Iako knez Mihailo Obrenović nije imao zakonite dece, njega je nasledio Milan Obrenović, maloletni unuk Jevrema Obrenovića i sin Mihailovog brata od strica. Odluku o tome, uprkos zakonima i pravilima, doneo je ministar vojni Milivoje Petrović Blaznavac, koji je sve političare, pa i skupštinu, stavio pred svršen čin.

Milan je bio knez Srbije (1868-1882), a zatim i njen „prvi kralj posle Kosova“ (1882-1889). Imao je svega 35 godina kada je abdicirao i presto prepustio sinu Aleksandru. Njegov naslednik bio je i poslednji vladar dinastije Obrenović, a ubijen je brutalno sa svojom suprugom Dragom tokom Majskog prevrata 1903. Na srpski presto tada je došao Petar Karađorđević.

Nesrećne ljubavi: Hteo je da se oženi sestričinom

Knez Mihailo Obrenović nakon izgnanstva 1842. godine jedno vreme bio u Vojvodini, a onda se pridružio svom ocu Milošu u Beču. To vreme koristio je da putuje po evropskim dvorovima i uspostavlja veze, a 1953. oženio se u Beču groficom Julijom Hunjadi.

Kada se Mihailo vratio na presto 1860, ona je postala kneginja Srbije i za nju je 1861. napravljen tron u Sabornoj crkvi u Beogradu. To je bio treći tron, posle kneževog i patrijarhovog. Zbog njenog neverstva razveli su se sporazumom 18. novembra 1865.

Nakon nje, Mihailo je želeo da se oženi Katarinom Konstantinović, koja mu je bila bliska rođaka. Njena majka Anka Konstantinović bila je bratanica Mihailovog oca Miloša. Najava ovog braka izazvala je buru u Srbiji, a usprotivili su joj se i narod, i crkva, ali i i brojni političari. Jedan od najvatrenijih protivnika bio je Ilija Garašanin, dugogodišnji predsednik vlade i nekad najbliži knežev saradnik. Zbog sukoba Mihailo ga je smenio 1867.

Posle atentata u Košutnjaku, tokom kojeg je samo blago ranjena, Katarina se udala za generala Milivoja Petrovića Blaznavca.

Jeziv lekarski pregled tela vladara

Pri lekarskom pregledu tela kneza Mihaila utvrđeno je da ima na licu i telu više rana, kao i da je ono „na svirep način nožem isečeno i nagrđeno i izrešetano“.

– Na glavi i po čelu isečen je na tri mesta tako da mu se i mozak video, isečen je i po licu, preko nosa, usta i vilice, isečene su mu i ruke desna i leva od donjeg zglavka naviše do lakta, a kuršumima ranjen je na četiri mesta, na jednom mestu poniže ispod desnog pazuha, na drugom malo niže od ovog prvog, k plećki, na trećem s leve strane na grudima, i na četvrtom posred rtenjače, više kostiju na leđima. A sve ove povrede, po uveravanju lekarskom, učinjene živom čoveku, smrtonosne su bezuslovno – navedeno je u optužnici protiv ubica kneza.