Mohamadi je u saopštenju upućenom Njujork Tajmsu, dodala da joj nagrada i podrška daju još više žara i nade.
Thank you, everyone, for your beautiful heartwarming messages as you may know it is impossible to make a phone call in Evin prison for political prisoners of the women’s ward on Fridays and Thursdays so we have to wait until tomorrow to hear from Narges and give her the good news pic.twitter.com/H6BFDfdPy4
— Narges Mohamadi (@freenargesmhmd) October 6, 2023
„Ja se nadam da će ovo priznanje učiniti da Iranci koji protestuju i zalažu se za promene budu još jači i organizovaniji. Pobeda je blizu“, navela je Mohamadi u izjavi američkom listu. Na njenom zvaničnom Tviter nalogu je objavljeno da u zatvoru u kom se nalazi nema telefonskih poziva četvrtkom i petkom, tako da će morati da sačekaju sutra (subotu) kako bi se čuli s njom.
Mohamedi je uhapšena 13 puta tokom svoje aktivističke borbe za prava žena i svih drugih građana Irana. Osuđena je na 31 godinu zatvora i bičevanje više od 100 puta. Trenutno je na odsluženju zatvorske kazne od 16 godina. Svoju borbu za ljudska prava nastavila je da vodi i iza rešetaka. Nagrađujući je ove godine, Norveški Nobelov komitet želi da prepozna stotine hiljada ljudi koji su prethodnih godina protestovali protiv režima diskriminacije i represije, koji targetira žene, navedeno je u obrazloženju.
Ova prestižna nagrada je do sada dodeljena 103 puta, a dobilo ju je 140 laureata od čega 110 pojedinaca i 30 organizacija.
I prošle i ove godine za nagradu je bio nominovan predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. I dok su kladionice davale Zelenskom velike šanse, stručnjaci su bili skeptični u vezi njegovog izbora. Kako su objasnili, iako ukrajinski predsednik vodi pravedni rat i ima svu podršku i simpatije većeg dela sveta, teško da će se Komitet odlučiti da nagradu dodeli nekome ko je usred rata.
U trci za nagradu bio je i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, kojeg je nominovao predsednik turskog parlamenta, a zbog Erdoganovog posredovanja u postizanju Sporazuma o žitu kojim je omogućen izvoz žitarica iz ukrajinskih luka posle otpočinjanja rata u toj zemlji.Za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir nominovano je ukupno 305 kandidata, najmanji broj u poslednje četiri godine, objavili su organizatori. Među nominacijama koje su podnete do krajnjeg roka 1. februara, 212 su pojedinci, a 93 su organizacije, saopštio je Nobelov odbor u Oslu.
