ŠIPTARI RONE SUZE: AMERI BRANE SRBE! Nema pomoći PRIŠTINI dok ne formira ZSO i prestane sa progonom SRBA! VIDEO

Inicijativa kongresmenke Klaudije Teni, koja je Predstavničkom domu na usvajanje podnela Predlog zakona o podršci Briselskom sporazumu, a koji podrazumeva i uskraćivanje pomoći Kosovu do ispunjenja obaveza, odnosno dok ne povuku snage sa severa, okončaju progon Srba i ne formiraju Zajednicu srpskih opština, nešto je što do sada nismo imali prilike da vidimo u ključnim telima vašingtonske administracije i predstavlja dodatni pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ukazuju sagovornici Kosovo onlajn.

Kongresmenka Teni detaljno je pobrojala na koji način Priština već godinama krši Briselski sporazum i prava Srba, doprinoseći destabilizaciji regiona i povećanju tenzija, a ipak dobija značajnu podršku Vašingtona. Konstatuje se da ni posle decenije Kosovo nije formiralo ZSO, kršeći Briselski sporazum.

Dodaje se da su Srbi frustrirani nedostatkom napretka u uspostavljanju ZSO protestovali zbog lokalnih izbora u aprilu 2023. godine, koje su bojkotovali, i kada je u opštinama sa srpskom većinom izlaznost bila tek nešto iznad tri odsto

Uprkos nedovoljnoj izlaznosti, gradonačelnike – kosovske Albanace, postavila je specijalna policija, kršeći Briselski sporazum, stoji u aktu kongresmenke Teni.

U Predlogu zakona se napominje i da su SAD obezbedile Kosovu više od dve milijarde dolara pomoći od 1999. godine, dok je Kosovo više puta diskriminisalo Srbe. Ističe se da diskriminacija koju Priština sprovodi obuhvata – oduzimanje automobila sa srpskim registarskim tablicama, skidanje odeće sa srpskim natpisima sa Srba; uznemiravanje Srba od strane Kosovskih bezbednosnih snaga, predrasude prema Srbima u državnoj službi i na tržištu rada, uskraćivanje pravičnog javnog suđenja i dugotrajne pretpretresne kazne, te neizvršavanje sudskih presuda u korist Srba, posebno u imovinskim sporovima.

„Odbijanje Kosova da podrži Briselski sporazum iz 2013. doprinosi destabilizaciji regiona i povećanju tenzija na Balkanu“, stoji u predlogu ovog akta.

Zbog toga, smatra Teni, bez obzira na bilo koju drugu zakonsku odredbu, nikakva pomoć Sjedinjenih Država ne bi trebalo da bude dodeljena ili na drugi način stavljena na raspolaganje Vladi Kosova dok se ne ispuni uslove.

„Vlada Kosova treba da ispuni uslove – a to su – da sprovede Briselski sporazum iz 2013. godine, uključujući stvaranje ZSO, da Specijalna policija bude uklonjena sa severa Kosova, da se održe novi izbori za gradonačelnike na severu, da se zaustavi uzurpiranje privatne imovine Srba, poput automobila i odeće, da se poštuje sloboda političkog izražavanja za sve etničke grupe na Kosovu“, navodi se u predlogu kongresmenke.

Predlog kongresmenke Teni od ogromnog je značaja jer se njime prepoznaje da se nad Srbima na Kosovu i Metohiji vrši institucionalni teror, uz nelegano prisustvo specijalnih snaga na severu, što je činjenica koja se do sada nije mogla čuti od bilo kog od američkih predstavnika, kaže za Kosovo onlajn ambasador Srbije u SAD Marko Ðurić.

Ističe i da uslovljavanje američke pomoći vladi u Prištini formiranjem Zajednice srpskih opština, za šta se Teni zalaže, znači pritisak na one koji vrše teror nad Srbima.

„Predlog kongresmenke Klaudije Teni koja je i kopredsedavajuća u Srpskom kokusu u Kongresu i iskreni prijatelj srpskog naroda, od ogromnog je značaja. Ona je inicirala Predlog zakona o podršci Briselskom sporazumu, a zapravo je reč o predlogu kojim se uskraćuje svaka pomoć tzv. Kosovu, odnosno Kurtijevim institucijama dok ne okončaju represiju i nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiju“, naveo je Ðurić.

Među razlozima zbog kojih je ovaj predlog značajan, ambasador pre svega ističe da se njime prepoznaje da se nad Srbima na KiM vrši jedan institucionalni teror i kampanja koja podrazumeva nelegano prisustvo specijalnih snaga na severu, o čemu predlog Teni eksplicitno i govori.

„Ona zahteva ovim predlogom da se povuku sve specijalne snage sa severa KiM, što je velika politička činjenica koju nismo mogli da čujemo do sada od bilo kog od američkih predstavnika, a zatim i to da se uslovi sva američka pomoć vladi u Prištini formiranjem ZSO, okončanjem terora i pritiska nad Srbima na KiM, što samo po sebi znači određenu količinu pritiska na one koji taj teror vrše“, naglasio je Ðurić.

Pojašnjava da Kongres trenutno usporeno donosi različite zakonske akte zbog političkih podela i razlika između demokrata i republikanaca, pa malo od zakonskih predloga uopšte „prolazi“ u tom telu.

„Ali, nezavisno do sudbine predloga, činjenica da je jedan istaknuti član Kongresa, koji je istovremeno i predsedavajući Srpskog kokusa, stao u odbranu Srba na KiM, u odbranu mirnog, normalnog i demokratskog načina rešavanja problema, ali pre svega podigao glas protiv nelegalnog prisustva Kurtijevih snaga na severu KiM, za nas ima veliki pozitivan značaj“, naznačio je Ðurić.

Uveren je i da to pažljivo posmatraju i pojedini evropski političari, od kojih se, kaže, možda neki još nisu odvažili da u svojim zemljama pokrenu slične inicijative. Dodaje da i političari iz vladajućih struktura u evropskim državama nesumnjivo promišljaju o zakonodavnim inicijativama koje se mogu videti u Kongresu SAD.

Zbog svega toga upućuje veliku zahvalnost Klaudiji Teni, koja, ukazuje, zbog iznetih stavova, trpi ogroman pritisak od dela zajednice na društvenim mrežama i izložena je velikim političkim napadima, iako ne može da ima neposrednu političku korist od toga što je stala na stranu Srba.

Napominje da je to učinila jer veruje da je to ispravna stvar, zato što je iskreni prijatelj srpskog naroda.

„Ova inicijativa je pružila priliku za okupljanje jednog broja članova Kongresa koji će se, očekujem, pridružiti inicijativi Klaudije Teni i, samim tim, skrenuti pažnju američke političke klase i javnosti na problem Srba na KiM. Verujem da će podrška Predlogu zakona doći i od pojedinih predstavnika Demokratske partije, a ne samo Republikanske. To je mali, ali ne beznačajan, čak izuzetno značajan korak za afirmaciju srpskog položaja u političkim institucijama u SAD i zapadnom svetu generalno“, rekao je Ðurić.

Ambasador primećuje i da ogroman pritisak kojem je Teni izložena na društvenim mrežama u velikoj meri dolazi iz albansko-američke zajednice, i iz albanske zajednice globalno.

„U svojim istupanjima zahvalio sam Klaudiji Teni u ime građana Srbije i našeg naroda sa KiM, ali bih voleo da vidim veći angažman naših ljudi u borbi za istinu i jači glas naroda i naše zajednice u SAD na društvenim mrežama, kao podrška onima koji dižu svoj glas u prilog srpskim inetersima. Ako mi ne dignemo svoj glas da podržimo ovakve inicijative, već se samo čuje glas Albanaca, ubuduće će se ljudi mnogo teže odlučitavti za to da stanu na našu stranu po nekom pitanju“, apelovao je Ðurić na svoje sunarodnike.

Na konstataciju da je Vašington ublažio oštre reči ka Srbiji, te da su i izjave američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila pozitivnije prema Srbiji, Ðurić kaže da je bez sumnje glavni osnov za bolje razumevanje međunarodnog položaja Srbije – odgovorna politika koju vodi državno rukovodstvo.

„Činjenica je da je Srbija uspela da napravi potpunu metamorfozu ekonomije i da za nešto manje od decenije, od zemlje koja pozajmljuje novac za najosnovnije potrebe, postane zemlja koja pomaže susedima, kredibilan je partner u održavanju regionalne stabilnosti i mira, koja godinama ima najveći priliv stranih direktnih investicija u Jugoistočnoj Evropi. Činjenica je da je Aleksandar Vučić izgradio profil državnika na koga može da se računa u očuvanju regionalne stabilnostu, u odgovornom bavljenju različitim globalnim problemima. Politika države Srbije je, u delu javnosti, čak i kod onih kojima se ne dopada, prepoznata kao odgovorna i to je podiglo nivo kredibiliteta zemlje, ne samo u SAD, nego i na drugim meridijanima“, rekao je Đurić.

Napomenuo je i da Srbiju opterećuje komplikovano nasleđe 90-ih godina, sa kojim se suočavaju i bore u SAD, zbog čega je pitanje popravke imidža države svakodnevni zadatak u Vašingtonu, u koji je Srbija uložila mnogo i preduzela sve što decenijama nije preduzimalo.

Ambasador ukazuje da po prvi put Srbija ima angažovane ozbiljne savetnike, lobiste, ozbiljan rad sa privrednim sektorom, podsećajući da je osnovan Američko-srpski poslovni savet u Vašingtonu, koji okuplja neke od vodećih američkih kompanija.

„Pokrenuli smo srpsku dijasporu, na način na koji to nije učinjeno prethodnih decenija. Sve je to dugoročni posao, koji nije završen, i koji će na srednji i duži rok neminovno donosti samo još bolje rezultate. Zato je važno to što u Srbiji imamo politiku kontinuiteta, jasnu spoljnu i unutrašnju politiku i što korak po korak popravljamo i vraćamo našu poziciju u SAD, na mesto na kome ona istorijski i treba da bude“, poručio je Đurić.

Upravo je kao podsticaj Srbima u SAD da više lobiraju za Srbiju pre nekoliko meseci održana konferencija u Vašingtonu. Đurić ističe da je u poslednjih šest meseci napravljen ogroman iskorak na organizovanju srpske zajednice u SAD, te da je prvi put posle mnogo decenija, država okupila srpske organizacije i lidere srpske dijaspore kako bi podstakla njihovu interakciju sa američkim institucijama.

Pojašnjava da Srbi, američki državljani, imaju pravo da pišu svojim kongresmenima i senatorima, da im stave do znanja da u njihovim sredinama postoje srpske zajednice.

„Naša inicijativa rezultirala je značajnim brojem pisama predstavnicima administracije, ali su se Srbi u SAD organizovali i napravili nekoliko uspešnih donatorskih događaja za neke od američkih zvaničnika, na šta imaju pravo. Vidljivije je zajedničko lobiranje predstavnika Srbije i Srba, američkih državljana, koji u skladu sa ovdašnjim zakonima imaju pravo da se obraćaju i traže podršku svojih izabranih predstavnika“, kaže ambasador.

Napominje i da u SAD postoji 137 hramova Srpske pravoslavne crkve, da njihov broj raste, ističući značajnu ulogu i saradnju sa tri eparhije SPC u Americi.

„Tesno smo sarađivali u organizaciji dve prethodne konferencije sa episkopom istočno-američkim Irinejem, sa kojim imamo sjajnu saradnju, kao i sa vladikom Longinom i vladikom Maksimom. Uveren sam da ćemo zajedničkim i sabornim delovanjem kroz naše institucije i okupljanjem oko naše države, oko SPC, koja je za Srbe u SAD više od verske zajednice, već kulturni i obrazovni centar, u budućnosti nastaviti da pravimo dobre rezultate“, zaključio je Đurić.

Nekadašnji ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić kaže da je inicijativa američke kongresmenke korisna jer predstavlja dodatni pritisak na Prištinu. Dodaje da inicijativa skreće pažnju na problem koji postoji, a to je nefleksibilnost Kurtija kada je, pre svega, reč o ispunjavanju zahteva iz ovog dokumenta o formiranju ZSO.

„To je, na kraju krajeva i zvaničan stav SAD. Oni su dosta bili uznemireni Kurtijevom ‘tvrdoćom’ da ne preduzme bilo kakve korake u tom pravcu. Kongresmenka Teni je članica Srpskog kokusa, koji nije lobi grupa, već neformalna grupa konresmena koji pokazuju interes na neki deo sveta ili neki problem. Sama činjenica da je ona u Srpskom kokusu pokazuje da ima veća znanja i razumevanja za situaciju u ovom delu sveta, pre svega kada je reč o Srbiji, a samim tim i Kosovu. Tako da je to jedna korisna inicijativa u smislu pritiska na albansku stranu“, kaže Vujačić za Kosovo onlajn.

On, međutim, ističe da ne veruje da će takav zakon da bude usvojen.

„Donošenje zakona je vrlo komplikovano. Možda je bilo bolje da se ide na stavljanje amandmana na aproprijacije koje inače zvanično američka vlada daje Kosovu. Možda bi to bilo efektnije, mada je pitanje da li bi i to prošlo. U svakom slučaju, potez konresmenke Teni je dobra inicijativa za skretanje pažnje na ovaj problem“, navodi Vujačić.

To što je ongresmenka Teni u predlogu zakona, koji je predstavila Predstavničkom domu detaljno pobrojala na koji način Priština već godinama krši Briselski sporazum i prava Srba, doprinoseći destabilizaciji regiona i povećanju tenzija, a ipak dobija značajnu podršku Vašingtona, po Vujačiću je jedan dodatni pritisak na Prištinu.

„Međutim, Kongres ne donosi spoljnu politiku i ima ograničen domet delovanja na administraciju. Ali, s obzirom na to da je i stav administracije da moraju da se sprovedu obaveze iz Briselskog sporazuma onda je to verovatno još jedan dodatni argument, da administracija ima podršku Kongresa da vrši pritisak na Kurtijevu vladu da nešto preduzme“, ukazuje Vujačić.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevan Nedeljković kaže za Kosovo onlajn da su Klaudija Teni, koja dolazi iz Republikanske partije, i demokrata Erik Svolvel u ovom trenutku među najvećim prijateljima Srbije u Kongresu SAD. Ističe da su njihove inicijative, uključujući nedavni Predlog zakona o podršci Briselskom sporazumu kongresmenke Teni, a koji predviđa uskraćivanje podrške Kosovu dok ne ispuni preuzete obaveze iz dijaloga sa Beogradom, nešto što nismo imali prilike da vidimo u prošlosti.

„Te inicijative su blagonaklone prema Srbiji i čini mi se da vrlo vode računa o nacionalnim interesima naše zemlje. To je zaista pozitivan korak i u neku ruku signal dobrog rada Ambasade Srbije u SAD“, smatra Nedeljković.

Dodaje da je, sa druge strane, Priština i ranije bila na tankom ledu kada je reč o SAD, da je određena pomoć obustavljana i nije bilo sastanaka na visokom nivou.

„Rekao bih da su nesrećni događaji iz Banjske, na neki način, taj krug zaokrenuli. U tom pogledu, inicijativa koja dolazi od kongresmenke Teni može da bude dobar zamah za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine, a s druge strane vraćanje na politiku ‘štapa i šargarepe’ kada je reč o Prištini. Ako ne ispunjavate obaveze zna se šta možete da očekujete, to nije ‘batinjanje’, ali jeste uskraćivanje pomoći koju ste imali do sada. To je drastičan zaokret, i treba to naglasiti, u odnosu na politiku koja je postojala ranije. Pogotovo 2008. godine kada je podrška je SAD Prištini bila gotovo pa bezgranična. I to je, po mom sudu, nešto što bi trebalo da nas raduje“, smatra Nedeljković.

On ističe da je značaj inicijative kongresmenke Teni – dvostruk.

„Prvi je politički, jer je značajno da imamo upoznavanje Kongresa SAD sa svim problemima sa kojima se Srbi suočavaju na KiM. Drugo, reč je o javno-diplomatskom aktu, na neki način upoznavanje i američke javnosti, kojoj je vrlo teško i da pozicionira Srbiju na mapama, a da ne govorim o nečemu više, pamte nas po 90-im godinama, pamte Srbiju kao nekog ko je bio ‘loš momak’ u odnosima na prostoru Balkana. Sada, rekao bih, nekako je vreme da se to preokrene i takve inicijative više su nego dobrodošle“, zaključuje Nedeljković.

Usvajanje zakona koji je predložila kongresmenka Teni, može biti jedan od vidova međunarodnih garancija za sprovođenje sporazuma koji postoje, rekla je za Kosovo onlajn programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić.

„To je vid jedne od mogućih međunarodnih garancija za sprovođenje sporazuma koji postoje. S tim što, budući da SAD nisu direktno uključene kao posrednik u dijalogu, nisam sigurna da će biti jednostavno prikupiti odgovarajuću podršku unutar američkih zakonodavnih institucija, kako bi se stvarno daj predlog zakona usvojio“, ističe ona.

Andrić Rakić kaže da je to dosta slično najavi Evropske unije o paketu pomoći za Zapadni Balkan.

„Već se govori o sličnom modelu, gde bi se finansijski paketi podrške zemljama na Zapadnom Balkanu, koji obuhvataju i Srbiju i Kosovo, otljučavali tek kada bi se ispunili određeni kriterijumi. Većina njih je u vezi sa dijalogom, ali ne nužno svi. Pretpostavlja se da će u slučaju Kosova kriterijumi biti i u vezi sa položajem nevećinskih zajednica i svim onim zamerkama koje EU ima, ne samo iznetim u izveštaju Evropske komisije, već i u prelimnarnom izveštaju Saveta Evrope. To jeste način na koji će se izgleda pristupiti obavezama iz dijaloga, biće uslovljavanja finansijske podrške, ali možda ne nužno iz SAD jer oni nisu direktni posrednici u dijalogu niti su ikada pokazivali neku nameru da preuzmu veću ulogu, sem u vreme Donalda Trampa“, navodi naša sagovornica.

Ona smatra da je moguć reizbor Trampa za američkog predsednika, pa samim tim i promena stavova prema dijalogu.

„To je bila ključna razlika između republikanaca i demokrata u pristupu dijaloga. Trampova administracija je imala mnogo zamerki na rad EU i faktički su pokušali da izmeste proces pregovora iz Evrope i preuzmu odgovornost u Vašingtonu za taj proces. Administracija Džozefa Bajdena je uradila suprotnu stvar, još u kampanji su najavili da će, kada je reč o Zapadnom Balkanu, pratiti korake EU, što je uključivalo kako će teći dijalog između Kosova i Srbije“, zaključila je Andrić Rakić.