Nariškin je podsetio na to da je Bečki kongres, u čijoj je organizaciji vodeću ulogu imala ruska diplomatija, izradio novi sistem međunarodnih odnosa, koji je Evropi omogućio nekoliko decenija mira.
„Pravedno je reći da je taj sistem, koji je dobio naziv bečki, postojao sve dok ga nisu razorile same evropske države, uključujući bivše saveznike Rusije koji su istupili protiv naše zemlje tokom Krimskog rata“, rekao je Nariškin.
Početkom 1814. godine savezničke armije započele su ofanzivu na Francusku iz raznih pravaca, a 30. marta 1814. godine ruska vojska je pod komandom feldmaršala Petra Vitgenštajna ušla u Pariz. Francuska vojska, oslabljena posle neuspešnog pohoda Napoleona na Rusiju i dugotrajnih borbi, nije uspela da pruži efikasan otpor.
Usled toga Francuska je bila primorana da zaključi Pariski mirovni sporazum sa saveznicima i izgubila je znatan deo teritorije.
Sovjetski Savez uvrstio Francusku među pobednike nacizma
Nariškin je, takođe, rekao da je najveći deo današnje francuske političke elite zaboravio da je Sovjetski Savez nakon Drugog svetskog rata uvrstio Francusku u zemlje-pobednice nacizma.
„Sećamo se i poštujemo sećanje na pilote eksadrile ‘Normandija – Neman’, pamtimo francuskki Pokret otpora. Ali sećamo se i da su pod Hitlerovim zastavama na rusku teritoriju došli pukovi i divizije Francuza“, rekao je Nariškin.
„To je pamtio i veliki francuski i svetki lider, general De Gol. U svakom slučaju, međutim, najveći deo današnje političke klase u Francuskoj je to, nažalost, zaboravio“, dodao je Nariškin.
