Kosovo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO: Šta ta odluka znači i da li je Priština bliža Partnerstvu za mir?

Kosovo je dobilo status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO na sastanku skupštine u Sofiji u Bugarskoj. Većina zemalja članica podržala je ovu odluku, 14 je bilo uzdržano, a protiv je glasala samo Mađarska.

Predsednik delegacije Kosova u PS NATO Driton Hiseni saopštio je da je ova odluka dobra vest za Kosovo i da je do napretka statusa došlo nakon nekoliko godina odlične saradnje između kosovske skupštine i Parlamentarne skupštine NATO. Sa druge strane, srpska delegacija je zahvalila onima koji su pokazali razumevanje za naše argumente, koje su, kako se navodi, odolelel pritiscima i koje su se založile da takva odluka ne bude usvojena.

U svojoj oceni oštar je bio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, koji je rekao da je ova odluka „ogolila svu politiku dvostrukih aršina Zapada koji je još jednom nagradio svoje čedo za sva kršenja sporazuma i teror nad srpskim narodom na KiM“.

A šta ova odluka zapravo znači?

Nikola Lunić iz Saveta za strateške poslove navodi za Euronews Srbija da treba znati da je Parlamentarna skupština NATO praktično jedna interparlamentarna međunarodna organizacija koja nije sastavni deo alijanse i nema skoro nikakav uticaj na odluke u alijansi.

„U principu nema nikakav značaj po bezbednosne implikacije, ne samo za Srbiju, nego i za ceo region. Kosovo i dalje nije članica Partnerstva za mir, niti može uopšte aplicirati za NATO članstvo u ovom trenutku. Ono što ovo znači treba posmatrati kroz širi geopolitički kontekst, kao poput rezolucije za Srebrenicu, poput prijema u savet Parlamentarne skupštine NATO. U ovom trenutku, bez obzira da li su neka rešenja pravedna ili nepravedna, mi možemo i dalje očekivati svojevrsne pritiske na položaj Srbije i na kraju krajeva pritisak na konačne odluke po pitanju opredeljenja u geopolitičkom kontekstu“, rekao je Lunić.

Kako objašnjava Aleksandar Šljuka iz NVO „Nova društvena inicijativa“, ovde se uopšte nije govorilo o punopravnom članstvu u NATO. Za taj korak, kako dodaje, potrebno je uraditi još mnogo toga.

„Prvo što znamo je da bi NATO teško primio nekoga ko ima teritorijalne sporove, za šta je isto tako potreban konsenzus svih članica NATO, da bi neka država bila primljena u članstvo NATO. Videli smo da je Mađarska, na primer, glasala protiv, da je 14 zemalja bilo uzdržano, gde se vidi da ne postoji čak konsenzus ni oko ovog detalja, oko ovog unapređenja statusa Kosova“, rekao je on.

Otvaranje puta ka Partnerstvu za mir?

Sledeća skupština, odnosno sastanak Parlamentarne skupštine NATO je u novembru u Montrealu, a na pitanje kako vidi ponašanje delegacije Srbije na tom sastanku s obzirom na novi status Kosova, Lunić ističe da ne bi želeo da se desi da Srbija „emotivno izađe iz PS NATO“.

„To bi bila nesavesna odluka suprotna interesima za budućnost Srbije. Ja bih želeo upravo da se Srbija kroz parlamentarnu skupštinu NATO kreira svoje partnere, pouzdane partnere i verne saveznike. Što više i što posvećenije to budemo kreirali, to ćemo više stvoriti prijatelja u svetu i na kraju krajeva imaćemo komplementarnost interesa. Zato mislim da je veoma važno da imamo prijatelje, nemojmo zaboraviti, skupština u Prištini je donela odluku 2008. da osnuje oružane snage Kosova. Znači, kosovske snage bezbednosti će preći u oružane snage Kosova, a onda će sasvim izvesno tražiti članstvo u Partnerstvo za mir. Zato bi Srbija, kako bi to predupredila, trebala ne samo da taj dijaog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine proširi i na bezbednosni aspekt, kako bi u regionu stvorili predvidive odnose u bezbednosnom kontekstu i na kraju krajeva posvećenost zajedničkom životu“, rekao je Lunić.

Kako je napomenuo glavni urednik ATV Priština Ljeart Hodža, ovu odluku će kosovski političari svakako predstavljati kao veliki korak i kao uvertiru i nešto što otvara put ka aplikaciji za Partnerstvo za mir, što je, dodaje, donekle istinito.

„Mi smo videli da i u Evropskom parlamentu Kosovo ima ogromnu potporu i EP svake godine donosi neku rezoluciju gde se apeluje da se Kosovo tretira kao nezavisna zemlja, da pet zemalja EU koji nisu priznali Kosovo to učine itd. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope takođe je bila ogromna potpora, ogromna podrška za Kosovo, a na kraju ministri se nisu složili sa time što je parlament usvojio. Mislim da kako bi nakon NATO parlamenta bili u stanju da ubedimo NATO ministre, odnosno ministre odbrane zemalja članica NATO, treba da se sad radi na drugačijem političkom lobiranju, ali ovo bi na nekoj instanci moglo da predstavlja neku prepreku, sad ta je prepreka otklonjena i treba da se radi na tehničkim aspektima. Ali kažem i dalje, ovo je nešto što otvara put, ali i dalje smo na nultoj fazi, nije počelo proces apliciranja za Partnerstvo za mir“, dodao je on.

Udaljavanje od dijaloga?

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenio je da prijem Kosova u pridruženo članstvo PS NATO udaljava od dijaloga Beograda i Prištine, političkog rešenja, stabilnosti i bezbednosti u regionu i otvara pitanje ponašanja NATO u okviru KFOR-a i Rezolucije 1244. Milivojević je za Tanjug ocenio da je odluka PS NATO deo jednog paketa i strategija u pokušaju da se Kosovo „po svaku cenu nametne kao država i da se na Srbiju izvrši pritisak da to prihvati“.

„Preskočeno je međunarodno pravo, rezolucija 1244 na osnovu koje NATO deluje na Kosovu u okviru KFOR-a. Sami su sebe demantovali na taj način. Drugo, Kosovo nije država i tu NATO iskače iz pravila i normi iza kojih stoji i na kojima počiva“, objasnio je Milivojević.

Smatra da je u odluci PS NATO prisutan i geostrateški interes vezan za proširenje NATO i ukazuje da se od ranije zna da je Kosovo već planirano kao članica NATO.

Milivojević kaže da je u velikom raspletu koji sledi vezano za izbore i rat u Ukrajini interes zapadnih sila da se ovaj region zaokruži na neki način i ocenjuje da je NATO u ovom trenutku vodeći mehanizam koji obezbeđuje zapadnu koheziju i preko koga Zapad vodi politiku u odnosu na rat u Ukrajini.

„Srbija na ovo mora da gleda ozbiljno i da u narednom periodu definiše svoju poziciju i stav prema svom učešću u PS NATO, imajući u vidu da to dovodi u pitanje položaj Srbije kao države u čijem sastavu je Kosovo“, ističe Milivojević.