AKTUELNOSTI SAMO NA HAPPYTV: Putin održao dvosatni predizborni govor koji je imao jednu svrhu, evropski lider u problemu

U govoru koji je trajao dva sata i šest minuta, čime je ruski lider oborio sopstveni rekord u dužini trajanja izlaganja, Putin je govorio o ekonomskim temama, NATO-u, Zapadu, ratu u Ukrajini. Kako je rekao, cela ekonomija pokazala je fleksibilnost i otpornost. Šta ovaj govor znači za dalji tok rata u Ukrajini i uopšte kakav će odjek imati u međunarodnim krugovima, da li je ovo svojevrsna najava šta planira da uradi nakon izbora za predsednika, govor koji je čitav svet slušao samo dve nedleje pre predsedničkih izbora u Rusiji , večeras analiziraju , novinar Siniša Ljepojević, Zoran Anđelković bivši visoki državni funkcioner a sada predsednik Centra za mir i toleranciju i Igor Ivanović publicista.

Multipolarnost može biti ostvarena, ali ambicija Rusije da uspostavi balans je nemoguća smatra novinar Siniša Ljepojević, koji očekuje da će tako biti u budućnosti, ali se delu sveta koijim dominiraju zapadne zemlje to neće svideti.

• Problem Zapada je što neće biti dominanatan, on će biti jedan deo jednog sveta na drugom kraju su Rusija i Kina koje najavljuju jednu širu integraciju i to na nekoliko nivoa nekoliko integracija koje će među njima u jednom njihovom takozvanom ne zapadnom svetu stvoriti jedan poseban odnos. Mnoge su procene da će taj balans između velikih biti Bliski istok. Bliski istok će verovatno imati nekadašnji kapacitet Zapadne Evrope. On ima kapaciate jer pre svega ima prirodne resusre jer tu ima zemalja kao što su Egipat Sirija ili Iran koje će biti vodeće. Imaju prirodne resurse da budu amortizeri i jednima i drugima. 

Ljepojević dodaje da zapad neće još dugo moći da podnosi finasijske troškove ratovanja, sa rusijom koji se odvija na ukarjinskoj teritoriji i u kome ginu Ukrajinci nažalost. On dodaje da se svi ratovi završavaju tako što jedna strana pobeđuje a Ljkepojević kaže još da zapad i priznaje rusku dominaciju i skorašnju pobedu u njemu. Ljepojeviž dalje predviđa da će se sve završti kada se zvarši ratana serija jer Zapad planira nova žarišta pre svega sa Kinom.

Sama Rusija je uprkos svakodnevnom uveđenju sankcija izašla ekonomski jača i prema priznanju i zapadnih zemalja sankcije nemaju prevelikog uticaja na rusku ekonomiju, koja je u međuvremenu našla alterantivna tržišta sa kojima sarađuje. Zoran Anđelković navodi uprkos pokušajima zaplene ruske imovine i davanja Ukrajini to se neće odvijati lako.

• Od prvog paketa sankcija se govori o zapleni i prebacivanju Ukrajini a evo prošle su dve godine ali još uvek nisu pronašli mahenaizme da zaplene taj novac. Moguće da ta sredstva neće u nekom kratkom roku da budu vraćena u Rusiju, ali svakako neće moći da budu iskorošćena. Donbas je izvor za energente kao i to da ta oblast predstvlčaj žitnicu Evrope , koju sada drži pod kontrolom Rusija. Putin i Zahrova su govorili da insistriaju plaćanje u ssopstvenoj valuti kako bi smanjili količinu dolara u opticaju i time se povećava aproksimatvno inflacija u Americi. I ravnoteža je u ekonomiji. I koliko ste bogati taj uticaj je veći nagčašava Anđrlković.

O sve glasnjim najavamna mogućnosti da vojnici NATO  uđu u Ukrajinu i zastrašivanju od strane Amerike o proširenju rata, govorio je publicista Igor Ivanović koji kaže.

• Nato i Amerika su indirektno priznali da učestvuju u ratu sa Rusijom, u filozofskom smilsu to je vidiljiva slabost zapadne civilizacije koja je toliko dugo bila moćna da ne vidi da je pred kopasom. Oni prosto idu ka gubitku rata u Ukrajini i on je neizbežan i zato najvlju da prosto masovno krenu u odbranu Ukrajine sa svojim vojnicima jer do pre samo jednu deceniju dve su izašli sa doktrinom nultih žrtava, da vode ratove gde nema žrtava. Ovakve izjave zapadnih lidera bude jedno nespokojstvo da se zapiatae ko vodi taj zapadni svet. Koja je to pamet koje je to obrazovanje. Ne računati okupranje cele Ukrajine odnosno osvajanje , već negde do Dnjepra . U političkom smislu a to bi bilo dobro za sve nas. Izjave koje su uputili Džozef bajden i Lojd ostin za nas bi bile dobre samo ukoliko postoji prežutni dogovor o zaustavljanju ratnih dejastva i prestanku rata. naglašava Ivanović.