UŽIVO, BELIVUK DRSKO STUPIO NA SCENU: Svedoka u startu PRESEKAO OVIM pitanjem

U Specijalnom sudu u Beogradu saslušanjem svedoka Ilije Kovačevića, sina pokojnog Zorana Kovačevića Koče, danas je u 14.30 nastavljeno suđenje kriminalnoj grupi Veljka Beliuvka i Marka Miljkovića. Suđenje je, podsetimo, juče odloženo zbog smrtnog slučaja koji je u porodici imao član veća, a optuženi koji su u pritvoru nisu ni dovođeni u sudnicu.

U konvoju marica u pratnji Žandarmerije i policije pod rotacijama i sirenama, oni koji borave u Centralnom zatvoru prebačeni su u zgradu u Ustaničkoj ulici ispred koje danas dežuraju pripadnici policije sa maskama i dugim cevima. Ustanička ulica tokom sprovođenja optuženih, povremeno je zatvarana za saobraćaj.

15.50 – Marko Budimir izašao za pozornicu

Sledeći je izašao za govornicu optuženi Miloš Budimir.

15.40 – Za reč se javio Belivuk

Za reč se javio Belivuk koji će sledeći da postavlja pitanja svedoku, koji i dalje teško diše.

Sudija: Hoćete pauzu?

Kovačević: Ne, još jednu vodu ako može.

Belivuk: Kažeš da si ostavljao Skaj aparate u restoranu za mene i Miljkovića, ja tvrdim da se to nije desilo. Kažem da ga nisam imao uopšte. Je l’ moguće, figurativno, da smo ih mi navodno uzimali i preprodavali dalje?

Kovačević: Mogli ste šta ste hteli, da uzmete za sebe, da poklonite, prodate.

Belivuk: Jeste li vi kao agent mogli da gledate poruke?

Kovačević: Ne.

Belivuk: Kako onda znaš da je baš naš telefon, a kažeš mogao sam da prodam. Šta ako smo prodali?

Kovačević: Znao sam po niknejmovima. Bile su i slike, kao na drugim društvenim mrežama.

Belivuk: Jesmo li mogli da menjamo niknejmove i slike?

Kovačević: Mogli ste, koliko puta dnevno hoćete.

Belivuk: Da li se fotografije koje se razmenjuju čuvaju u memoriji telefona ili u aplikaciji?

Kovačević: Ne znam, stvarno ne znam.

Belivuk: Da li se slika koju slikaš sada i pošalješ razlikuje od slike koju imaš sačuvanu u telefonu?

Kovačević: Ne piše to, ne znam

Belivuk: Evo ako ja sada slikam tebe, ne sebe, da ne bude da te plašim.

Kovačević: Mene

Belivuk: Šta si rekao sada? Evo vratićemo se na tebe. Pričali su ovde nešto ovi svedoci saradnici, da li su u tvojoj kući pripremana neka krivična dela od strane organizovane kriminalne grupe koju smo predvodili Marko i ja?

Sudija: Kakvo je to pitanje?

Belivuk: Hrvatin je to pričao, odlično. Da li ti znaš da se baviš molerskim i vodoinstalaterskim radovima. Da li znaš da promeniš VC šolju?

Sudija: Odbija se, kakve veze to ima.

Belivuk: Da li si ti meni nekada u ruke dao telefon sa Skaj aplikacijom?

Kovačević: Rekao sam malo pre kada ste ti i Marko došli nekim većim autom ispred moje kuće. Ne znam datum, ne znam ni registarske tablice ako ćete to sledeće da me pitate.

Belivuk: Nemam više šta da ga pitam.

15.00 – Miljković se javio da ispituje Kovačevića

Marko MIljković se javio da sledeći postavlja pitanja ovom svedoku kog je sudija ponovo pitala da li može da izdrži jer teško diše.

Miljković: Prvo pitanje Ilija, da li si Laliću ostao dužan neki novac?

Kovačević: Mislim da ne, da nikome nisam ostao dužan.

Miljković: Koliko dugo poznajete Veljka i mene?

Kovačević: Veljka jako dugo, jer smo kao deca odrasli u istom kraju, a vas sam upoznao na stadionu Partizana.

Miljković: Da li si se družio s Bojanom Hrvatinom, da li te posećivao kući?

Kovačević: Ja nisam imao para za lokal pa sam telefone servisirao kod kuće. Sećam se njega, lika, kada sam video slike po medijima da je dolazio kod mene kući, ne sećam se godine.

Miljković: Koliko si 2020. puta video Srđana Lalića?

Kovačević: Ne znam.

Miljković: Za šta si dobio platu od 1.500 evra od Lalića?

Kovačević: Za servis Skaj telefona.

Miljković: Hoćete da napravimo pauzu, on će da se sruši.

Kovačević: Neću da se srušim.

Miljković: Ko te pozvao na taj sastanak za E sport?

Kovačević: Ne sećam se, svi su znali ko sam, dobio sam poziv.

Miljković: Ko si ti?

Kovačević: Ja sam igrao igrice i želeo sam time da se bavim. Zvezda je to već imala

Miljković: Navijaš za Partizan?

Kovačević: Ceo život.

Miljković: Rekao si u istrazi da te neko pozvao s nepoznatog broja i rekao da dođeš na sastanak. Da li imaš običaj da se nalaziš s nepoznatim ljudima, jel to nelegalno?

Kovačević: Nije nelegalno, to su igrice.

Miljković: Jesi li ti uhapšen kada smo mi uhapšeni?

Kovačević: Jesam, u maj, valjda zbog Skaja.

Miljković: Jesu li ti našli pištolj?

Kovačević: Jesu majčin pištolj.

Miljković: Jesi li ti Lalićev agent za Skaj?

Kovačević: Pa nema Lalić svoju firmu, svoj Skaj. Možete da kažete da jesam zbog servisa, ali svako je to mogao da radi.

Miljković: Šta je to servis, ne razumem?

Kovačević: Pa Skaj telefoni su imali drugačije SIM kartice, nekada sam kada se pokvare morao da pišem da ih poprave. Nismo Lalić i ja imali nikakav dogovor, svi su znali da sam vešt sa tim.

Miljković: Ako kažeš da je svako to mogao da radi, zašto si odabran, za šta si dobijao platu?

Kovačević: Pa ne znam.

Miljković: Da li je to bilo legalno?

Kovačević: Jeste, imate i sad aplikacije

Miljković: Da li si sa Lalićem radio drugi posao, drogu?

Kovačević: Ne.

Miljković: A sa svedokom saradnikom Bojanom Hrvatinom?

Kovačević: Nisam.

Miljković: Rekao si u istrazi da je Lalić kupovao telefone od tebe, sada kažeš da si ih ti servisirao za njega. Kada lažeš, da te podsetim da je lažni iskaz krivično delo.

Kovačević: Ja sam rekao da sam već radio Skaj pre Lalića, taj dan kada sam došao na stadion oko tog I sporta, počeli smo razgovor o tome. Ja ne smatram da je različit iskaz. Mi smo sarađivali, svako je radio svoje.

Miljković: Ko napalćuje te telefone?

Kovačević: Kako ko naplaćuje?

Miljković: Pa nisi ih davao džabe, koje su kupci davali pare za te telefone?

Kovačević: Pa onome od koga kupe, novac ide firmi Skaju a agent zadržava procenat.

Miljković: Koliko si mesečno zarađivao od Skaja?

Kovačević: Ne znam, zaista

Miljković: Koliko si kijenata imao, sećaš se samo mene, Belivuka i Lalića?

Kovačević: Pa ne znam, imao sam ih dosta.

Sudija: Jeste li samo vi prodavali Skaj u Beogradu?

Kovačević: Ne, sigurno 20 ljudi,svako je to mogao da radi.

Miljković: Koliko si Kratosa imao u telefonu?

Kovačević: Ne sećam se, sećam se po naručivanju telefonu, doneo sam na stadion, dolazio sam električnim trotinetom.

Miljković: Koliko si imao Soprana, kako znaš da je Belivuk?

Kovačević: Po naručivanju telefona.

Miljković: Kako ti znaš da sam ja Kratos, šta ja to napišem kada naručim telefon?

Sudija: Pojasniću

Miljković: Sudija, meni se ne sviđa ovo što radite, vi mu pomažete, da se ja vratim na klupu?

Sudija: Molim Vas Miljkoviću, ja pojašnjavam pitanja koja svedoku nisu jasna.

Miljković: Koliko si puta na stadionu Partizana ostavljao telefone? U istrazi si pominjao neki restoran Nišava?

Kovačević: Pa i na stadionu sam, i u restoranu. Uglavnom sam ostavljao telefone.

Miljković: Koliko si nam naplaćivao telefone?

Kovačević: Kao i svima, imao sam tarifu.

Miljković: Kada si saznao naše ime i prezime, kako smo ti se predstavili kada smo se upoznali?

Kovačević: Saznao sam kada smo išli kod notara, za „I sport“.

Miljković: Koliko si para dao ti za renoviranje?

Kovačević: Ništa.

Miljković: Znači, na lepe oči.

Kovačević: Ne, nego sam ja doveden kao neko ko se razume u igrice.

Sudija: Kako ste i kada vi saznali da je recimo Miljković Kratos?

Kovačević: Pa oni su se i između sebe tako zvali, nisu po imenu i prezimenu.

Miljković: Ko je mene tako zvao?

Kovačević: Mogu da se setim da je jednom Srđan Lalić rekao Kratos.

Miljković: Kad me to nazvao tako?

Kovačević: Pa ne znam, nekad sam mu dao i telefon na ruke.

Miljković: Pa malo pre je rekao da mi nije davao, nego je ostavljao, sad kaže da je dao. Jesi li dao ili nisi?

Kovačević: Jesam, jednom na stadionu, koliko se sećam.

Miljković: Koliko se sećaš, mnogo si nesiguran. Šta je to oko prženja telefona, objasni malo, je l’ to znači da je isti kao kada ga predaš nekome u početnoj fazi?

Kovačević: Pa vraća se na fabrička podešavanja, on više u sebi ne poseduje Skaj aplikaciju

Miljković: E to me interesuje, ako kaže da je spržio telefone, kako je policija videla kada su oduzeti da oni imaju Skaj aplikaciju?

Kovačević: Pa ne znam. Koliko sam upućen, kad se sprži, nema više Skaj aplikaciju.

Miljković: Da li smo ti nekada slali glasovne poruke ili slike?

Kovačević: Ne mogu da se setim.

Miljković: Kome si predavao telefone u restoranu NIšava? Nama?

Kovačević: Ne znam, ne sećam se, ljudi su mi činili žao mi je što ih sada pominjem, ljude iz Nišave.

Miljković: Jesam li ja nekada bio kod tebe?

Kovačević: Jednom, imali ste maske one za koronu, crne. Sedeli ste u kolima, ja sam izašao i dao vam telefone.

Miljković: Da li ti je neko od nas nekada tražio da spržiš bilo koji telefon?

Kovačević: To je bilo opšte za sve klijente, da se telefon sada nije u njegovom posedu.

Kovačević: Jel mogu da dobijem čašu vode, usta su mi se osušila.

Miljković: Da li si mogao da spržiš telefon nekoga ko nije tvoj klijent?

Kovačević: Ne može.

Miljković: Da li smo ti tražili nekada da spržiš nekome nalog, tipa „aj sprži Peru Perića“?

Kovačević: Ne sećam se, imao sam puno zahteva različitih. Sigurno jeste, al’ ne sećam se kada.

Miljković: To se kaže ne znam, kako sigurno, ne znam.

Sudija: Miljkoviću!

Miljković: Ovde se radi o ozbiljnim stvarima, možda je ovo njemu igrica, ali nije. Ne može tako da odgovara. Ko mu je dao nalog da posle našeg hapšenja sprži telefone? Je l’ ti poslao Lalić poruku da pržiš naloge?

Kovačević: Pa i Lalić je uhapšen tada.

Mijković: Ja sam pre Lalića. Mi smo uhapšeni 4. februara 2021., kog dana ste spržili?

Kovačević: Čim sam saznao iz medija.

Miljković: Sadžaj koji telefon poseduje vezano za Skaj, nalaze se samo u Skaj aplikacijii? Koliko se dugo čuvaju poruke?

Kovačević: Pa vi birate koliko prepisivanje ili fotografije čuvate u telefonu.

Miljković: Kada se sprži, šta je sa fotografijama, porukama?

Kovačević: Pa vrati se na fabrička podešavanja, ne znam tačno.

Miljković: Pa ko zna, kaži nam koga da zovemo. Meni ovo vređa inteligenciju.

Miljković: Da li može da se desi da ti Pera Perić pošalje poruku da spržiš naloge Belivuku i Miljkoviću, da te neko prevari da spržiš nekome telefon i da taj neko ko nije ostao bez telefona ostane bez svih podataka?

Kovačević: Pa morao je vlasnik da javi, ili neko blizak

Miljković: Zlonamera klasična, imao toliko klijenata a samo nas zna.

Miljković: Da li znaš još neke agente koji su radili za Lalića?

Kovačević: Znam da ih je bilo, ali ne znam imena.

14.45 – Ilija Kovačević stao za sudsku pozornicu

Sudija je pozvala svedoka Iliju Kovačevića da uđe u sudnicu i stane za sudsku govornicu.

– Rođen sam 1995., od oca Zorana – rekao je Ilija Kovačević pre nego što je za sudskom govornicom položio zakletvu da će govoriti istinu i da ništa neće prećutati.

Sudija: Saslušani ste u maju 2021. Da li ostajete pri iskazu, znate na koje okolnosti sve svedočili, ispričajte sve što vam je poznato?

Kovačević: Ja sam došao vezano za projekat, trebao sam da budem vođa projekta i da osmislim sve vezano za „E sport Partizan“, odnosi se na video igrice. Bilo je pet osnivača, renovirale su se prostorije na stadionu Partizana, naručivale su se komponente, sređivan toalet, da bi igrači mogli da dolaze i da se takmičimo. Osnivači smo bili ja, Srđan Lalić, Veljko Belivuk, Marko Miljković i jedan od braće Budimir.

Sudija: Gde su tačno prostorije bile?

Kovačević: To je bilo kada se uđe i popne uz stepenice.

Sudija: Čime ste se još bavili?

Kovačević: Samouk sam, uvek sam se bavio popravkom kompjutera i tehnike, ugrađivao sam i tu Skaj aplikaciju na telefone.

Inače, Kovačević teško diše dok govori, pa mu je sudija rekla „polako, samo polako govorite“.

Sudija: Objasnite vezano za tu Skaj aplikaciju.

Kovačević: Ja sam počeo oko Skaja da sarađujem sa Srđanom Lalićem (prim. aut. svedokom-saradnikom). Ja sam radio za sebe, imao sam svoje klijente, ali sam servisirao i Lalićeve. Mi smo, kako da vam objasnim, radili svi pod istom platformom.

Sudija: Da li su vam neki od optuženih bili klijenti?

Kovačević: Da ne računamo Lalića, Veljko Belivuk i Marko Miljković. Oni su već imali skaj, ja sam servisirao po narudžbini. Lalić je bio Beri, Miljković Kratos, a Belivuk Soprano.

Sudija: Da li ste vi imali Skaj?

Kovačević: Jesam, do samog dana gašenja. Moj niknejm je bio uvek Grin, i nešto bih dodao uz to.

Sudija: Kako ste znali niknejmove ostalih?

Kovačević: Pa prosto kad servisiram. I po naručivanju telefona sam to znao.

Sudija: Koje su bile vaše obaveze, jesu li vam rekli šta da radite?

Kovačević: Kada recimo klijent izgubi telefon, kada ga više ne poseduje, ja ga ugasim. Ipak je to aplikacija koja se bazirala na privatnosti.

Sudija: Da li ste od njih dobijali instrukcije, da spržite, ugasite?

Kovačević: To je termin koji se koristi, kada recimo neko ne plati, vi ga samo ugasite, isto je kao kada ne platite kablovsku. Ja sam znao, kada sam saznao šta je bilo, da treba da ugasim.

Sudija: Rekli ste kod tužioca, ako se nešto desi, da treba da ga ugasite?

Kovačević: Ostajem pri tome, saznao sam iz medija šta se desilo, da više ne poseduju Skaj i kao sa svakim drugim klijentom sam ga ugasio. Kada sam to uradio, vraćeni su telefoni na fabrička podešavanja.

Ilija Kovačević potvrdio je da je Skaj telefone vođama grupe ugasio na dan njihovog hapšenja.

Sudija: Moram da vas pitam, da li vam je dobro, je l’ možete da nastavite?

Kovačević: Dobro mi je, nastavićemo.

Pitanja sada postavlja, zastupnik oštećene porodice ubijenog Gorana Mihajlovića, advokat Ivan Ninić.

Ninić: Koliko ste korisnika imali u Srbiji?

Kovačević: Zaista ne znam.

Ninić: Mimo grupe Belivuk, da li ste te uređaje prodavali drugim kupcima?

Kovačević: Razumete, vi odete na sajt Skaja, u čet prozoru pitate gde možete da kupite i oni vas usmere. Vrlo je bila jednostavna stvar.

Ninić: Da li ste radili samostalno ili sa Lalićem?

Kovačević: Pa radili smo zajedno, a imao sam i svoje klijente.

Sudija je svedoku rekla da je svedok saradnik Srđan Lalić izjavio da je Kovačević radio za njega.

Kovačević: Prodavao sam i za njega, pod servisom smatram kada sam pripremao korisničke naloge.

Ninić: Jeste li prodavali drugim ljudima mimo Belivukovog klana?

Kovačević: Pa ne znam, nisam obraćao pažnju, jer se aplikacija bazira na privatnosti.

Ninić: Da li ste prodali nekome po prezimenu Papić?

Kovačević: Ne znam zaista.

14.37 – Sudsko veće počelo sa prozivkom optuženih

Sudsko veće ušlo je u sudnicu i počelo sa prozivkom optuženih. Iz boksa za optužene prvi su potvrdili prisustvo Belivuk i Miljković, a potom za njima i ostali optuženi.

Boris Karapandžić koji je 7. novembra krvav i sa podlivima primljen u Urgentni centar gde mu je ukazana pomoć, kao i jedina žena optužena u klanu Slađana Sekulić, koja je nedavno imala hiruršku intervenciju ni danas nisu prisutni u sudnici i protiv njih je postupak razdvojen.

Advokat Sanja Ćeriman obavestila je sudsko veće da se Slađani Sekulić stanje zakomplikovalo i da neće moći da dođe ni na sledeće suđenje zakazano za 11. decembar. Sudija Vinka Beraha je zatražila da za Karapandžića advokati dostave dokumentaciju, jer je on otpušten i nalazi se u dobrom stanju.

Sudija je potom pozvala svedoka Iliju Kovačevića da uđe u sudnicu i stane za sudsku govornicu.

Podsetimo, Kovačević je saslušan u tužilaštvu kao svedok u istrazi i on je tada priznao da je pripadnicima kriminalne grupe prodavao Skaj telefone, kao i da ih je „jednim klikom spržio“, na dan kada su uhapšeni 4. februara 2021.