Šta se desilo sa počiniocima zločina u Šumaricama nakon Drugog svetskog rata?

Tragove neopisivog zločina ostavile su i žrtve i njihovi hladnokrvni dželati.

„Najduže traje iskopavanje jama, dok samo streljanje ide vrlo brzo – 100 ljudi, 40 minuta. Moj lični utisak je da tokom streljanja nema emocionalnih problema. Oni se javljaju kasnije, kada se o tome razmišlja, uveče, na miru, izvestio je poručnik Valter“, kako je napisala nemačka istoričarka Mari-Žanin Čalić, u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Tito,večiti partizan“.

Okupacija, neočekivani ustanak i dolazak Bemea

Bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine, nacistička Nemačka je napala Jugoslaviju i osvojila je zajedno sa svojim saveznicima u roku od nekoliko nedelja. Međutim, u zemlji se ubrzo formirao otpor protiv okupatora. Berlin je bio naročito iznenađen i iziritiran snažnim otporom u Srbiji – koja je u raskomadanoj zemlji jedina bila pod direktnom upravom Nemačke. Osim toga, oko 180.000 Srba, ratnih zarobljenika poražene vojske, već su bili odvedeni na prinudni rad, u Nemačku.

Zbog toga Adolf Hitler lično postavlja austrijskog generala Franca Fridriha Bemea za opunomoćenog Glavnog komandanta u Srbiji i nalaže mu da „najoštrijim sredstvima uspostavi red u čitavoj oblasti“. Do dolaska Bemea u septembru 1941. godine, u Srbiji su kao okupatori operisale četiri specijalno formirane, ali nepotpune i loše naoružane pešadijske divizije Verhmahta. Od kojih su dve činili Nemci – 704. i 714., jednu Austrijanci – 717., a jedna je bila mešovita – 718., koju su uglavnom činili Austrijanci i istočni Nemci. Beme zato dobija i dve divizije kao pojačanje.

Već 10. oktobra on izdaje komandu da „svi komunisti, svi muški stanovnici za koje su sumnja da su komunisti, svi Jevreji, određeni broj nacionalističkih i demokratski nastrojenih stanovnika, budu uhapšeni kao taoci“. U slučaju gubitaka, odredi Vermahta moraju da streljaju taoce – 100 za svakog ubijenog i 50 za svakog ranjenog.

„Sredinom oktobra 1941. godine šef civilne uprave u Srbiji, SS-ovac Harald Turner svom prijatelju piše o streljanjima u Srbiji: Dragi Riharde! Nije to lep posao! Ali to se mora, da bi ljudima jednom za svagda bilo jasno šta znači i samo napasti nemačkog vojnika. A s druge strane, ovo je najbrži način za rešavanje jevrejskog pitanja„, navodi Mari Žanin Čalić.

Šta je bilo sa odgovornima za streljanja?

– Streljanjem u Kragujevcu rukovodio je više nego revnosno major Paul Kenig, iz 717. divizije. On je preživeo rat, a šezdesetih godina je istraga protiv njega obustavljena. I od tada mu se gubi svaki trag.

– Paul Hofman koji je komandovao tom zloglasnom 717. divizijom, bio je tri godine u zarobljeništvu i umro je 1979. godine u dubokoj starosti.

– Valter Hingofer, koji je takođe te jeseni komandovao dvema divizijama u Srbiji, umro je 1951. godine u Beču.

– Johan Fortner, komandant 718. divizije je uhapšen i isporučen Jugoslaviji. U Beogradu je osuđen na smrt i obešen 26. februara 1947.godine. Harald Turner je takođe isporučen Jugoslaviji i iste godine obešen.

– Beme je uhapšen i prebačen u Nirnberg. Kada je postalo izvesno da će biti isporučen Jugoslaviji, maja 1947 godine izvršava samoubistvo, skokom sa četvrtog sprata istražnog zatvora.

Posle rata – Šumarice

Prostor na kome je izvršeno streljanje u Kragujevcu, pretvoren je 1953. godine u memorijalni park Šumarice, gde se održava niz manifestacija kojima se odaje pošta žrtvama streljanja u Srbiji i svake godine Veliki školski čas. Predstavnicima Nemačke je neposredno posle rata dolazak u Šumarice bio zabranjen, rekao je Nenad Karamijalković iz Muzeja „21. oktobar“. Posete su počele krajem pedesetih, prvo iz DDR-a, a dve decenije kasnije i iz Zapadne Nemačke.

Parlamentarna delegacija Nemačke bila je u poseti 2002. godine, a od 2003. godine Ingolštat i Kragujevac su gradovi partneri. Mladi iz Hanovera i Hamburga uspostavili su razmenu đaka. Nemačko društvo za međunarodnu saradnju, donacijom od 15 miliona evra pomaže renoviranje monumentalnog muzeja. Mnogo toga govori u prilog pomirenja i želje da se odaje pošta desetinama hiljada nedužno stradalih u Srbiji.