SLAGAO GA JE : „Istina je, Mijailović je pogazio datu reč Čoviću!“

Za dobrobit nacionalne košarke, po ko zna koji put, insistiramo, barem na pokušaju saradnje i dogovora. Predsednik crveno-belih, Nebojša Čović, tokom nedavnog gostovanja u Sport Klubu, spomenuo je jednu takvu akciju, iz bliže prošlosti, koja je neslavno završila zahvaljujući Ostoji Mijailoviću, prvom čoveku crno-belih.

Naveden je čak i svedok. Tim tragom stiže se do…

„Ja sam inicirao sastanak, ne mogu precizno da kažem kada, ali otprilike pre dve, tri godine, kod mene u kancelariji, u Areni. Zašto da zajedno ne sednu dva predsednika, dva velikna, da ne kažem najveća kluba na ovim prostorima. Zar mislite da to ne rade najviši čelnici Reala i Barselone. Naravno da se nađu, jer uvek ima i ono što se zove više od pukog klupskog interesa. I, istina je da je nešto dogovoreno, na reč, bez „papira“, kao i da je predsednik Partizana, posle nekoliko dana pogazio i, progovorio, dok drugi nije neko vreme odgovarao,“ otkriva Goran Grbović za Sport Klub.

Neuspeo pokušaj nije obeshrabrio direktora najveće dvorane, ali je ostao veliki žal. Umesto kakvog, takvog prvog koraka, odnosi večitih su baš onakvi kakvi ne bi trebalo da budu.

Milutinov i sportska tragedija

„Kakva je to atmosfera kada se vređa reprezentativac Nikola Milutinov, a neko bi možda da ga vrati u ovadašnju košarku. Pa, gde to da dođe centar Olimpijakosa?! Ili, vređanja i familijarne prozivke, a dovode decu na košarku u Arenu. Baš „divne“ poruke najmlađima, koji to uče, a ne shvataju posledice, značenje… E, to je naša sportska tragedija. Kada sam igrao najlepše utakmice, večite derbije, nije toga bilo, osim „cepanja“ na terenu. Eto, voleo bih da se vrate ta vremena, da nečemu korisnom naučimo naslednike.“

„Cela srpska košarka leži na platformi Partizana i Zvezde, oni bi trebalo udruženim snagama da međusobno štite „leđa“ u ABA ligi, pa i šire. Mnogo dugo znam Čovića, koji je pet decenija u našoj košarci. Kao što se zna da sam nekada dugo igrao za Partizan, u vreme nekih drugačijih, džentlmenskih odnosa klubova. Mijailović je od juče pod obručima. Prvi ima ogromno iskustvo, lično, uvek bih ga pitao ako nešto ne znam, nisam siguran ili slično. Nije to stvar hranjenja nečijeg ega. U pitanju je znanje, a sa druge strane neprepoznavanje. Nemam iluzija, naravno da Čović i te kako štiti klupske interese, ali je iskren po pitanju razvoja srpske košarke. Mijailovića mnogo kraće znam, pa i on vodi računa o klupskim „benefitima“, ali…“

Sagovornik  smatra da se loši odnosi onih koji bi trebalo da su primer svima ostalima pod obručima Srbije, u krajnjoj konsekvenci reflektuju i na sliku van granica.

„Mi smo ispod radara čak i u regionu, a Srbija odnosno ovdašnji sponzori plaćaju ABA ligu. Onda pitam, pa koliko naši najbolji klubovi, u prvom redu večiti, uopšte upravljaju tim takmičenjem. Ovo je bio samo jedan od razloga što sam želelo da se za istim stolom nađu Mijailović i Čović. Da razgovaraju, pronađu zajednički interes i kada se nešto glasa, a ne da budu na različitim stranama u regionu ili Evropi. Da pričaju, ali da se ne nastave medijske verbalne gluposti, retorika za glavobolju… Iz nekih razloga, kao što već rekoh, sve je palo u vodu, šteta.“

Prisećajući se generalno razgovora, a „čuvajući“ detalje, daleko od javne lupe, Grbović dodaje:

 Grci kao primer

„Olimpijakos i Panatinaikos se „kolju“ tokom nacionalne sezone, Kupa, „jednobrazni“ navijači, lete saopštenja, ma šta već ne rade… Veliki rivalitet, koji ume i da pređe sportske okvire, ali… U Evroligi, ako zatreba, umeju da se „vuku“, pa da „izginu“ jedni za druge. Eto ih, u četvrtfinalu plej ofa. Bilo je toga malo i kod nas, možda do pola takmičenja, a posle… To je jalova istina i, još jedan prilog odnosima srpskih večitih rivala.“

„Tada sam čuo veoma pametne predloge, sa obe strane, pa sam pomislio da je pronađen dvojni konsenzus, ali… Po starom je nastavio Mijailović, a Čović je izvesno vreme ćutao, pa… tako je, kako je. Na žalost. Mogli su da krenu nekim drugim putem, a ne malo, malo, pa „ratovanje“.

Po Grboviću, od ovakvih domaćih (ne)prilika postoji latentna međunarodna opasnost.

„Zbog ovakvog odnosa Partizana i Crvene zvezde, bez obzira na neverovatnu atmosferu tokom evroligaških utakmica, i jednih, i drugih, ma izopštiće ih. I u inostranstvu, pa i tokom raznih prenosa, sve se to „čita“. Kakva crna jezička barijera, kao da je teško nešto prevesti, pa reći: ‘Da li nam oni uopšte trebaju, šta oni to rade…’ Ako večiti teraju inat međusobno, nije dobar. Nije to „onaj“ kada se iz inata boriš do poslednje kapi znoja, do pobede. Voleo bih da rukovodstva najvećih srpskih klubova, još jednom razmisle o novom susretu i, razgovoru,“ naglasio je prvi čovek „Beogradske Arene“.