EKONOMSKI PROBLEMI MUČE TURSKU: Erdogan slamku spasa traži u zemlji koju je optuživao za GENOCID

Turska grca u ekonomskim problemima, pa su njene vlasti potražile spas okretanjem ka Kini, a pomoć ove svetske sile naravno ide uz veliku cenu.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan svojevremeno je podigao veliku prašinu u Pekingu otvorenom podrškom ujgurskoj muslimanskoj manjini u Sinkjangu, čija se prava umnogome krše.

– Incidenti u Kini su, jednostavno rečeno, genocid – izjavio je 2009.

Od kada je KP Kine 1949. preuzela kontrolu nad Sinkjangom, Turska je bila sigurno utočište Ujgura koji beže od progona, a njihova dijaspora u Turskoj jedna je od najvećih na svetu.

Onda je usledio neočekivani obrt. Godine 2016. Turska je uhapsila Abdulkadira Japdžana, istaknutog ujgurskoj političkog aktivistu, koji tu živi od 2001, i pokrenula postupak za njegovo izručenje. Sledeće godine Turska i Kina potpisuju sporazum koji omogućava izručenje čak i ako je krivično delo koje je osoba navodno počinila nezakonito samo u jednoj od dve zemlje. Od početka 2019. Turska je uhapsila stotine Ujugra i poslala ih u centre za deportaciju.

Neverovatna promena u Erdoganovom odnosu prema Kini ima jednostavno objašnjenje: njegova vlast i turska ekonomija su u krizi, piše „Forin polisi“. Drugim rečima, Ankara računa na to da će Peking popraviti stvari, a uslov za to je da se pridržava tema o kojima Peking dozvoljava da se razgovara.

Turska ekonomija je teško pogođena pandemijom korona virusa, koji je razorio primarni ekonomski sektor: turizam. Dok Erdogan pojačava kontrolu nad centralnom bankom i sudovima, devizne rezerve se smanjuju, trgovinski deficit raste, a turska lira slabi. Zemlja, koja je nekada bila primer demokratije i ekonomskog razvoja u regionu, postala je autoritarna.

Kineski apetiti za širenje u zapadnu Aziju i Evropu spas su za Erdogana. Saradnja dveju zemalja eksponencijalno se širi: od 2016. potpisano je deset bilateralnih sporazuma, između ostalog, vezanih za zdravlje i nuklearnu energiju. Kina je, posle Rusije, druga zemlja u svetu po uvozu iz Turske. Između 2016. i 2019. investirala je u Tursku tri milijarde dolara, a do kraja sledeće godine namerava da udvostruči ulaganja.

Priliv gotovog novca iz Kine od ključnog je značaja za Erdoganov režim i učvršćuje njegovu vlast u trenucima krize. Kada je vrednost lire 2018. pala za više od 40 odsto, državna Industrijska i komercijalna banka Kine stavila je turskoj vladi na raspolaganje kredite od 3,6 milijardi dolara za tekuće projekte u sektoru energije i transporta.

Juna 2019, posle lokalnih izbora u Istanbulu, koji su pokazali da Erdoganu pada podrška, kineska Centralna banka prebacila je Turskoj milijardu dolara na osnovu ugovora o razmeni resursa. Erdoganova popularnost ove godine dalje opada zbog pandemije i nestašice novca, a u takvim okolnostima Peking je dozvolio turskim kompanijama da koriste kineski juan za trgovinske novčane transakcije i obezbedio lakši pristup kineskom novcu.

Kineska Inicijativa Pojas i put (BRI) obezbeđuje Turskoj izvor gotovog novca, a Pekingu strateško uporište u Sredozemnom moru.

U okviru inicijative, Turska je završila izgradnju železničke pruge od Karsa, na istoku Turske, preko Tbilisija (Gruzije), do Bakua ( Azerbejdžan) na Kaspijskom moru, povezujući je sa kineskom saobraćajnom mrežom. Godine 2015. kineski konzorcijum kupio je 65 odsto trećeg po veličini terminala za kontejnerske brodove u Instanbulu „Kumporta“, i tako obezbedio ključnu poziciju u domenu transporta brodovima kontejnerima.

Još više je uloženo u sektor energije, čiji je razvoj takođe bitno ojačao Erdogana. U okviru inicijative BRI, Kina obezbeđuje 1,7 milijardi dolara za izgradnju elektrane na ugalj Hunutlu, na Sredozemnom moru, koja će proizvoditi tri odsto struje u zemlji, piše „Forin polisi“.

Pored infrastrukture, kinesko-turska saradnja podrazumeva i produbljavanje bilateralnih odnosa na polju vojske i bezbednosti, uključujući i obaveštajne službe i sajber-ratovanje. Turska balistička raketa „Bora“, proizvedena po modelu kineske rakete B-611, ušla je u upotrebu 2017, a korišćena je u turskoj vojnoj operaciji protiv boraca Radničke partije kurdistana (PKK) u maju 2019. Ona je proizvod bilateralne vojne saradnje.

Za sada, jačanje odnosa Kine i Turske koristi obema stranama. Kina je u Turskoj – članici NATO sa velikim tržištem za energiju, infrastrukturu, vojne tehnologije i telekomunikacije na raskrsnici Evrope, Azije i Afrike – pronašla važno strateško uporište. S druge strane, Kina Turskoj i Erdoganu obezbeđuje preko potrebne resurse za finansiranje megaprojekata kako bi sačuvala privid razvoja, uprkos prikrivenoj ekonomskoj stvarnosti, koja parališe. Ništa manje važna nije ni činjenica da Erdogan, zahvaljujući kineskom novcu, ne mora da traži pomoć od institucija, u kojima uglavnom dominira Zapad, kao što je, na primer, Međunarodni monetarni fond, što bi od njega zahtevalo da pristane na reforme i druge mere, koje bi podrile njegovu neograničenu kontrolu nad državnom ekonomijom.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.