NISMO NI SLUTILI DA ONA STOJI IZA SVEGA: Rut Hendler inspirisala lična borba za stvaranje proteze za dojke

Nema devojčice koja se nije igrala čuvenom Barbikom, omiljenom lutkom mnogih generacija.

Žena koja je kreirala zgodnu lutku koja ističe ženske atribute i lepotu, osmislila je i proteze za dojke, a to malo ko zna.

Rut Hendler je suosnivačica kompanije „Mattel“ koja je prva lansirala „barbi“ lutku, a kada je istu firmu napustila 1973. godine nastaila je sa stvaranjem proteze za dojke, namenjene ženama koje su bile podvrgnute mastektomij

„NE PLANIRAM DRUGO DETE!“ Intimno priznanje Marije Šerifović sve ostavilo bez reči: Evo zašto je donela takvu odluku

Handler je bila prva osoba koja je dečijim lutkama dala odraslu figuru, ali je takođe pomogla onima koji su preživeli rak dojke da se ponovo povežu sa sopstvenim telima.

Iako su je mnogi optuživali da Barbi odražava nezdrave standarde lepote, Rut nije marila već je načinila da njena lutka ima ono što ženama tog doba nije bilo omogućeno.

Imala je kuću iz snova, otišla na Mesec, imala svoj kamper kombi i slatkog dečka po imenu Ken, pre nego što su neudate Amerikanke mogle da poseduju kreditnu karticu.

Hendler je predstavila „barbi“ kao pravu ženu koja je imala pristup zabavnom, bezbrižnom, nezavisnom načinu života koje većina žena tog doba (uključujući i nju samu) nije imala.

A zašto je onda poželela da se stvori proteza za dojke? Zato što je i njoj samoj dijagnostifikovan rak dojke 1970. godine kada je imala mastektomiju.

U tom trenutku nije bilo održivih nehirurških alternativa za rekonstrukciju grudi, osim punjenih grudnjaka, objašnjava za „Women’s Health“ dr Filip Frank, sertifikovani plastični hirurg specijalizovan za hirurgiju lica i hirurgiju grudi.

Žene kojima su grudi uklonjene tokom mastektomije koristile bi papir, pamuk ili čarape da bi stvorile izgled oblika dojke ispod odeće, dodala je za magazin dr Ira Savetski, sertifikovani plastični hirurg specijalizovan za estetsku hirurgiju lice, nos, grudi i telo, piše „Ona.rs“.

Obično bi žene ubacile nekakvu vrstu punjenja u grudnjak ili bi ga pričvrstile direktno na grudi. „Lažne grudi“ su bile neprijatne, izgledale su nerealno i ništa dobro nisu donele ženama koje su se nadale da će se ponovo povezati sa svojim osećajem ženstvenosti.

Tragajući za nekim rešenjem koje je i njoj samoj odgovaralo, Rut je rešila da uzme stvar u svoje i ruke i tokom penzionerskih dana krenula u novi poduhvat.

Rezultat je bila prva takve vrste, realistična, protetska dojka za žene koje su bile podvrgnute masketomiji

Ona je počela da radi sa dizajnerom proteza kako bi razvila svoju novu viziju „lažne dojke“. Dve godine kasnije, 1976, stigla je tečna silikonska protetika „Nearly Me“, zajedno sa 70 različitih veličina po pristupačnim cenama (od 98 do 130 dolara), prilagođavajući se i levoj i desnoj dojci.

– Naglasak na grudima u našem društvu je toliko veliki da ponekad od njenih grudi zavisi i slika žene o sebi, koliko je senzualna, koliko je lepa. Osećala sam ovo, kada su moje sopstvene grudi nestale, da sam manje od žene. Morala sam da pronađem način da dobijem bolju sliku o sebi – rekla je Hendler za „NY Times“.

Proteza „Nearly Me“ napravila je značajan korak napred u dizajnu i tehnologiji proteza za dojke, zahvaljujući inovativnoj upotrebi mekog silikona i pene, kaže dr Frank. Ovo je zauzvrat postavilo nove standarde za udobnost u svetu protetskih grudi.

Rut je bila odlučna da pronađe mesto za svoju protetiku na tržištu, poveže se sa drugim preživelima i usput širi svest o raku dojke. U stvari, poznato je da je tražila od novinara da joj opipaju grudi da vide da li mogu da otkriju koja je prava, kaže dr Frank.