OTKRIVENE PRAVE NAMERE AMERIKE PROTIV RUSIJE! Pogrešili su jedan slog, a sada je sve JASNO

Umesto „perezagruzka“ pisalo je „peregruzka“. Iznad natpisa stajalo je crveno dugme koje su zajedno trebali da pritisnu Hilari Klinton i Sergej Lavrov. Vreme dešavanja je 2009. godina.

Izostavljen je samo jedan dvoslovni slog, ali je to promenilo suštinu. Zvanično obrazloženje glasi kako su činovnici iz Stejt departmenta napravili nenamernu grešku prilikom prevođenja reči „reset“ sa engleskog na ruski jezik.

I tako je umesto da se resetovanje označi kao ponovno uspostavljanje ili organizovanje bilateralnih odnosa, ispalo da su američko-ruske relacije nazvane preopterećenim.

Umesto reseta odnosa – novi sukobi

Da je neko drugi bio na mestu šefa ruske diplomatije pitanje je kako bi reagovao!? Lavrov je sve okrenuo na šalu. Verovatno ni on nije pretpostavljao šta će se potom odigravati. Verovatno je i on tada mislio da je resetovanje moguće, makar donekle.

Međutim, ispostavilo se da odnosi ne ulaze u fazu resetovanja nego u fazu dramatičnog preopterećenja.

Arapsko proleće, rat u Siriji, ukrajinski Majdan, vojne vežbe NATO u istočnoevropskom pojasu i beskonačno širenje sankcija kolektivnog Zapada protiv Rusije činili su da protokom vremena (pre)opterećenje postaje sve veće. U tom kontekstu nije nužno posebno apostrofirati događaje nakon proleća 2022. godine. Poslednji u nizu, koji se tiče odluke EU o korišćenju profita od zamrznute ruske imovine (zamrznuta sredstva ruske narodne banke premašuju 200 milijardi evra) za finansiranje potreba u Ukrajini presedan je sa vrlo neizvesnim ishodom.

Prosto, ustanovljava se novi princip koji je opasan za globalnu bezbednost. Verovati kako je to slučaj sam za sebe i da se nešto slično neće ponoviti u međunarodnim odnosima naivno je do krajnjih granica. Takođe, naivno je verovati i da je to poslednji presedan.

Eskalacija sve izvesnija

U hibridnom ratu koji se vodi sve je dozvoljeno. Ipak, presedani čine da se (pre)opterećenje dodatno povećava, a tako ne može beskonačno. Ruda će pući, pre ili kasnije. Pretnja da može doći do nove eskalacije u odnosima SAD (i EU kao provodnika politike američke „duboke države“) sa Rusijom izvesnija je nego ranije.

Možda će delovati paradoksalno, ali na to utiču i aktuelna dešavanja u SAD. Čini se da su SAD baš zbog tih dešavanja slabije, što je u velikoj meri i tačno. Verovatnoća takozvanog „nacionalnog razvoda“ u Sjedinjenim Državama postaje realnija sa približavanjem datuma predsedničkih izbora.

Sukob „duboke države“ i polovine guvernera (zapravo, republikanskih guvernera) na granici Teksasa i Meksika nije uzrok, već posledica duge i kontinualne polarizacije. Sukoba će biti još, samo će se različito manifestovati. Američko društvo je puklo na dva dela i za sada nema nikakvog „lepka“ koji to može spojiti. Uzrok pucanja je ideološkog karaktera, tiče se vrednosti i smisla, zato je polarizacija duboka i čini se nepremostiva.

Nastavljanjem ovog trenda dolazi se do logičnog kraja. „Nacionalni razvod“ više nije fikcija zloslutnih prognostičara, nego očekivani rasplet. U takvom raspletu „duboka država“ gubi mnogo, ostaje bez legitimiteta za dosadašnju politiku. Pri tome, frontalni udar na Donalda Trampa danas je teško organizovati. Najpre zbog toga što je za Bajdenovu administraciju gotovo nemoguć posao homogenizovati sopstveni korpus na način i u obimu kako je to učinjeno pre četiri godine. A onda i zbog toga što iza Trampa sada stoji celokupna „republikanska struktura“. To nije bio slučaj ranije.

Kako spasiti „duboku državu“

Za spašavanje „duboke države“ neophodni su incidenti i „proizvodnja događaja“ koji će šokirati javnost. U postojećim okolnostima tako nešto lakše je oposliti u spoljnoj, nego u unutrašnjoj politici.
Iniciranje novih ratova ili radikalizacija postojećih oružanih sukoba predstavljaju potencijalna sredstva pogodna za (zlo)upotrebu i šokiranje javnosti.