„PUTIN ĆE UZVRATITI“: „Rusija je sada u RATU protiv NATO-a i Zapada, pretnja globalnog sukoba sve veća!“

Rusija je sada „u ratu protiv NATO-a i Zapada“ i dovela je invaziju Ukrajine na „drugu fazu“, priznao je visoki zvaničnik EU-a, podižući zastrašujuću pretnju globalnog sukoba.

PUTIN O ZLOČINIMA NEONACISTA: „Zaboravljanje lekcija iz istorije dovodi do ponavljanja strašnih tragedija“

Dogovor koji „menja igru“ među zapadnim liderima da upumpaju sofisticirane tenkoveu zemlju kako bi razbili invazione snage Kremlja izazvao je bes u Moskvi koja je zapetila eskalacijom rata izvan granica Ukrajine. Stefano Sannino, glavni sekretar Evropske službe za spoljno delovanje Evropske unije, rekao je da će Vladimir Putin pojačati neselektivne napade na civile i nevojne ciljeve i uzvratiti Zapadu.

Tenkovi nisu namenjeni za napad nego za odbranu

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Zvaničnik je branio američke i nemačke odredbe o tenkovima, rekavši da one nisu namenjene napadu, već pomoć Ukrajincima da se brane. Rekao je: „Mislim da je ovaj poslednji razvoj događaja u smislu snabdevanja oružjem samo evolucija situacije i načina na koji je Rusija počela da pomera rat u drugu fazu.“ Dodao je da Rusija vrši „neselektivne napade“ na civile i gradove, a ne više na vojne ciljeve.

„EU ne želi da eskalira neprijateljstva, već samo daje mogućnost spašavanja života i dopušta Ukrajincima da se brane od ovih barbarskih napada“, rekao je Sannino.

Kremlj: Bajden je mogao da podstakne primirje, a on upumpava oružje

U međuvremenu, Kremlj je danas rekao da SAD drži ključ za okončanje rata u Ukrajini, ali odbija da ga upotrebi. Portparol Dmitrij Peskov optužio je Džoa Bajdena za „upumpavanje oružja u Ukrajinu“ dok je umesto toga mogao da podstakne primirje.

Nemačka i SAD najavile su u sredu da će poslati napredne borbene tenkove u Ukrajinu, nudeći ono što je jedan stručnjak nazvao „oklopnom udarnom snagom“ kako bi pomogli Kijevu da izađe iz borbenih zastoja dok ruska invazija ulazi u svoj 12. mesec. Ta odluka je označila prvu fazu koordinisanog napora Zapada da osigura desetine teškog naoružanja, za koje su ukrajinski vojni zapovednici rekli da će omogućiti protivofanzivu, smanjiti žrtve i pomoći da se obnove sve manje zalihe municije.

Bajden je rekao da će njegova zemlja poslati 31 tenk M1 Abrams, poništavajući višemesečne uporne argumente Vašingtona da su preteški za rukovanje i održavanje ukrajinskim trupama. Odluka SAD-a usledila je nakon pristanka Nemačke da pošalje 14 tenkova Leopard 2 A6 iz vlastitih zaliha. Kao odgovor, Rusija je pojačala pokušaje probijanja ukrajinske obrane teškim borbama na istoku zemlje.

Rusi u odmazdi zbog tenkova u napadima ubili najmanje 11 ljudi

Ukrajinska vojska rekla je da su u toku žestoke bitke, dan nakon što su ruski projektili i bespilotne letelice ubili najmanje 11 ljudi kao odmazdu za dogovor o tenkovima. Volodimir Zelenski zahvalio je saveznicima na podršci, ali je obnovio pozive na strože sankcije Moskvi i jasno dao do znanja da njegovoj zemlji treba više oružja da odbije osvajače u dvanaestom mesecu rata.

„Ovo zlo, ova ruska agresija može i treba da se zaustavi samo adekvatnim oružjem. Teroristička država neće razumeti ništa drugo“, rekao je Zelenski u svom noćnom televizijskom obraćanju u četvrtak i dodao: „Oružje na bojnom polju. Oružje koje štiti naše nebo. Nove sankcije Rusiji, odnosno političko i ekonomsko oružje.“

Ukrajinska vojska saopštila je da je u četvrtak oborila 47 od 59 ruskih projektila. Rusija je takođe pokrenula 37 vazdušnih napada, od kojih je 17 koristila bespilotne letelice Šahid-136 iranske proizvodnje. Svi dronovi su oboreni, rečeno je. Jedanaest ljudi poginulo je u napadima bespilotnim letelicama i projektilima, koji su obuhvatili više regija i takođe oštetili desetine zgrada, rekao je portparol Državne hitne službe.

Lokalni zvaničnici u petak su izvestili o teškom granatiranju na severu, severoistoku i istoku Ukrajine, poprištu nekih od najžešćih borbi otkako je Rusija započela svoju invaziju. „Nastavljaju se žestoke borbe na prvim linijama. Naši branitelji čvrsto drže svoje položaje i nanose gubitke neprijatelju“, rekao je Oleh Synehubov, guverner severoistočne regije Harkov. Oleksandr Musijenko, voditelj Vojnog i strateškog istraživačkog centra Ukrajine, rekao je da Rusija šalje nova pojačanja kako bi blokirala ukrajinsko napredovanje.

„U borbu uglavnom šalju pešačke i artiljerijske snage, sastavljene uglavnom od vojnih obveznika. Ali oni nemaju onaj nivo artiljerijske i tenkovske podrške koju su imali 24. februara“, rekao je Musijenko za ukrajinsku televiziju.

„Imaju manje resursa. Oslanjaju se na brojčanu nadmoć svojih trupa“, kazao je.

Gde će se dogoditi glavni (ruski) udar? Za sada se ne zna

Linije fronta ostale su uglavnom zamrznute tokom poslednja dva meseca, a Rusija pokušava da osvoji više teritorije na istoku nakon što je okupirala velik deo onoga što je poznato kao regija Donbas i zaštiti koridor zemlje koji je okupirala u južnoj Ukrajini. Britanija je u redovnom obaveštajnom ažuriranju u petak rekla da su ruske snage verovatno izvele probne napade blizu Orihiva na jugoistoku i Vuhledara na istoku, ali je malo verovatno da su postigle „značajan napredak“.

Očekuje se da će obe strane da pokrenu prolećnu ofanzivu.

„Gde će se dogoditi glavni (ruski) udar? Za sada nemamo pojma. Diverzantski udari mogući su u svim sektorima i, u jednom ili dva, masovni udari s ciljem probijanja koridora kroz Ukrajinu“, rekao je  Mykola Sunhurovskij, direktor vojnih programa u ukrajinskom think tanku Centar Razumkov. Rusija je u prošlosti reagovala na ukrajinske uspehe teškim vazdušnim udarima koji su milione ostavili bez svetla, grejanja ili vode.