„Rusija je u svojim napadima bila vrlo selektivna, gađala je mesecima isključivo vojne ciljeve i to je bio možda jedan od razloga usporenije akcije“, u emisiji „AKTUELNOSTI“ na TV HAPPY!

U emisiji „AKTUELNOSTI“ na kanalu TV HAPPY razgovarali smo o događajima koji su obeležili 292. dan rata u Ukrajini.

Naši sagovornici na teme povezane sa ovim sukobom bili su: oficir RV i PVO Đorđe Aničić, politički filozof Dragoljub Kojčić i novinar Miroslav Stojanović.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Đorđe Aničić izjavio je da onog momenta kada ruske snage zauzmu Bahmut, otvara se put severno ka Kramatorsku i Slavjansku.

„Što se tiče same analize na tom delu fronta možemo reći da se uglavnom borbena dejstva na teritoriji DNR. To je ono što je mnogo puta rečeno i ovde kod vas, a predstavlja jedan čin da se zaokruži teritorija DNR. Vidite da se uglavnom vode borbe oko Bahmuta, i to je jedan od ključnih gradova ako izuzmemo još dva grada severnije, znači Kramatorsk i Slavjansk. Jednostavno Ruska Federacija je očito rešila da one snage koje su povučene sa desne obale Dnjepra, da je deo tih snaga prebačen na taj deo fronta i težište borbi je upravo da se to možda reši u narednih par nedelja, možda i par meseci, videćemo kojim tempom će napredovati snage. Zavisiće naravno i od situacije što se tiče samih vremenskih uslova, zavisiće od toga koliko će uporna i odsudna biti odbrana ukrajinske vojske što se tiče tih teritorija. Međutim, ono što je evidentno jeste da je na tom delu fronta došlo do upotrebe novih tehnologija odnosno novih vrsta naoružanja, znači jednostavno u toku je upotreba oružja koje može da eliminiše živu silu koja je ukopana. To je takozvano aerosolno oružje, gde bez obzira na kom nivou zaštite je ta živa sila, da li su to kanali, tranšeje, da li su to betonirana skloništa, ali je činjenica da je ruska vojska praktično zaokružila Bahmut i samo je pitanje dana kada će taj deo teritorije pasti i kada će taj deo biti rešen. Onog momenta kada padne Bahmut, otvara se put severno ka ova dva grada. Ne treba zaboraviti da je to grad veličine blizu 80.000 ljudi, što znači da je taj grad izazov za bilo koju oružanu snagu. Treba reći da su tu angažovane snage Vagnera, posebno na severnom pravcu, i možemo reći da, zahvaljujući toj upornosti prilikom napada, polako se taj deo priče zaokružuje. Što se tiče konstatacije da ukrajinske snage granatiraju naselja i civilne objekte, znate šta, oni jednostavno tu teritoriju koja je proglašena teritorijom Ruske Federacije i ušla u sastav Ruske Federacije kao jedna od 89 oblasti Rusije, oni to smatraju privremeno zaposednutom svojom teritorijom i oni se prema tome tako i ophode“, izjavio je Aničić.

„Kada je NATO u agresiji na Srbiju gađao civilne ciljeve, to nije bilo slučajno. Namera je bila da se obeshrabri vojska koja je na frontu“, u emisiji „AKTUELNOSTI“ na TV HAPPY!

Dragoljub Kojčić izjavio je da smatra da je prošlo dovoljno vremena da se može definisati i razumeti šta su bili povodi za ovaj rat.

„Što bi istoričari rekli: „Mi možemo da procenimo karakter nekih događaja, njihov smisao ali i ciljeve zaraćenih strana tek posle zaraćenih strana“. Mislim da je ovo dovoljno prolazno vreme, da možemo da definišemo i razumemo šta su bili povodi za rat, podstreci za rat, i koji su bili osnovni interesi Rusije sa jedne strane, a sa druge strane Ukrajine sa svima onima koji su se uključili a to je kolektivni politički Zapad i naravno NATO sa druge strane. Podsetiću da su se nekada ratovi vodili za teritorije i sama teritorija je bila dobit, to su bile tzv. teritorijalne aspiracije, to je prosto bilo vreme neke istorijske klasike. Međutim, danas se ratovi vode i za bezbednosne zone. Rusija je pokrenula rat zbog bezbednosne zone i to ne samo kada je u pitanju teritorija Rusije kao potencijalna meta približavanja NATO armade granicama Rusije, jer je Ukrajina bila spremna da uđe u NATO, to je već bilo papirološki i konferencijski pripremljeno, nego isto tako rusko ili rusofilno stanovništvo koje živi u tom delu Donbasa, mislim na Donjeck, Lugansk, da je bilo izloženo teškoj agresiji, i to neselektivnoj agresiji i uvek moramo da se podsetimo da je Majdan pre svega jedan nedemokratski poligon na kome se došlo do toga da se promeni vlast na način na koji svakako, kada bi se dogodio negde na Zapadu…“, smatra Kojčić

On je dodao da je Rusija išla na promenu dva politička momenta.

„Možemo da zaključimo da je rusija u svojim napadima bila vrlo selektivna, gađala je mesecima i mesecima isključivo vojne ciljeve i to je bio možda jedan od razloga usporenije akcije, iako su naravno oni koji su bili navijači te strane očekivali da će da bude „blickrig“, da će to sve brže da se završi, što je verovatno u nekom tehničkom smislu moglo, da se da se nije vodilo računa. To pokazuje da Rusija nije išla na osvajanje teritorije, uništavanje žive sile, nego da je samo išla na promenu dva politička momenta. Jedan politički momenat jeste da Ukrajina ne uđe u NATO, zato što bi bilo ne samo drska pretnja, već sa stanovišta interesa čovečanstva to bi bilo možda i fatalna pretnja. Kubanska kriza nas najbolje podseća kako su SAD reagovale na instaliranje sovjetskih raketa blizu, ali ne blizu Vašingtona, blizu Floride. Drugi politički cilj bio je da se eliminiše nešto što bi trebalo da bude zajednička vrednost čovečanstva, da se eliminišu relikti, ostatci nacizma, u Ukrajini“, ističe politički filozof.

EMISIJA „AKTUELNOSTI“ NA HAPPY TELEVIZIJI: „Ključna bitka je na Bahmutu do Nove godine, ali i na čitavom frontu, ako bi on pao, to bio bio važan strateški uspeh ruske strane!“

Miroslav Stojanović izjavio je da Moskva treba da bude veoma obazriva u pregovorima, koje će Emanuel Makron verovatno vrlo brzo predložiti.

„Nešto se očigledno dešava ozbiljnije iza scene, ali pitanje je naravno kada će to biti vidljivo. Ja pominjem interesantnu posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Vašingtonu. Zapad se na neki način setio nečega što je propustio odavno, jer moskva je tražila u onim zahtevima koji su upućeni Vašingtonu i NATO-u upravo bezbedonosne garancije, da se neće približavati njenim granicama i da se taj pojas koji mora na neki način da bude zaštitni pojas i garancija bezbednosti Ruske Federacije, to je na neki način potpuno bagatelisano i sada se vraća makar u političku i medijsku sferu ta ideja. Vi se sećate da je pre nekoliko dana francuski predsednik rekao da se mora dati garancija Rusiji i čak pomenuo ustopke Vladimiru Putinu, koje u ovom času nije formulisao ničim preciznijim. Mislim da je Makron namerno izabran od strane Vašingtona jer je jedan od onih evropskih lidera koji ima najčešću komunikaciju, makar telefonsku, sa Putinom. Međutim, Rusi moraju očigledno biti veoma obazrivi u tim ponudama, zato što recimo ono što je Merkelova obnarodovala je neka vrsta velikog otrežnjenja. Ona je otkrila ono što nije bilo tako vidljivo, da je ovo bilo neko kupovanje vremena da se Ukrajina i ona njena ideja da se vrlo rezonantna 2008. na samitu NATO u Bukureštu, da se Ukrajina ne primi u NATO pakt. Ona je već tada rekla da je Ukrajina tada ušla u NATO bila bi spržena za nekoliko dana. Ukrajina nije bila spremna naravno. Sada se izvlači utisak da je to bila jedna vrsta sa predumišljajem političkog, i ja zbog toga kažem sada da Moskva treba da bude daleko obazrivija u tim razgovorima koje će vrlo verovatno uskoro ponuditi Makron. Nije slučajno da odmah Turska već nudi mesto gde bi ti pregovori mogli da se obave“, smatra Stojanović.

 Emisije „AKTUELNOSTI“ možete pratiti i na zvaničnom youtube kanalu: Aktuelnosti TV Happy 

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.

Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74