Da li smo dovoljno plaćeni za naš umor? Da li postoji dovoljno para koje mogu da plate naše zdravlje? O STRESU u emisiji „POSLE RUČKA“ na kanalu TV HAPPY

U emisiji „Posle ručka“ na kanalu TV HAPPY razgovarali smo o stresnim situacijam na poslu i o onome što sve nas muči. Izgaramo na poslu, bilo da radimo u trafici, u kancelariji, u medijima, zdravstvu, pravu…

Svi smo došli do toga da se razboljevamo, a postavljaju se pitanja da li smo dovoljno plaćeni za toliki umor i da li postoji dovoljno para koje mogu da plate naše zdravlje. O tome smo razgovarali sa Dejanom Zejnulom iz pokreta „Pravo na život“, Vujadinom Masnikosom zamenikom predsednika Komore javnih izvršitelja, prof. dr Vladimirom Kovčinom onkologom, Ljiljanom Stanišić novinarkom, prof. dr Jovanom Marićem psihijatarom.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Dejan Zejnula iz pokreta „Pravo na život“ rekao je da najviše od prepoznavanja simptoma pacijenata zavisi da li će neko sačuvati život.

„Dosta toga se promenilo od kada sam napravio ovu organizaciju, u smislu da smo podstakli institucije da razmišljaju o donošenju Zakona o hitnoj pomoći. Članovi smo dve radne grupe pri ministarstvu zdravlja i polako dopiremo do svesti institucija i građana. Od reakcije i prepoznavanja simptoma zavisi da li će pacijent uspeti da sačuva život. Nekim ljudima smeta naše zalaganje za donošenje ovog zakona, lično sam bio izložen pretnjama…“, rekao je Zejnula.

Komentarišući pojave stresnih situacija, on smatra da svaki čovek koji svoj posao obavlja odgovorno je izložen stresu. 

„Što se tiče stresa svaki posao nosi stres. Ipak, najstresniji poslovi su oni koji se rade savesno. Možete vi biti i lekar i medicinski radnik, ako ne radite posao savesno i nije vas briga da li će pacijent preživeti ili preminuti, vi nećete biti pod stresom. Ja razumem da vi ne morate da primite sve k srcu, ali svoj posao treba da obavljate savesno. Ja sam razgovarao sa mnogim lekarima, ja znam kako oni funkcionišu kada se nađu u situaciji da im pacijent premine ili da reanimiraju čoveka. Svi savesni lekari to duboko u sebi prežive. Imamo primer lekara kome je pacijent preminuo i on je u svojoj nemoći podneo prijavu zbog nepravovremenog izlaska ekipe na teren. Ti lekari koji pokušavaju da skrenu pažnju da postoje problemi njih disciplinuju. Najstresniji posao doživljavaju oni koji svoj posao rade savesno“, zaključio je Zejan.

Vujadin Masnikosa, zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja istakao je da je posao izvršitelja jako stresan i da mnogi koji dobro zarađuju napuštaju profesiju upravo zbog toga.

„Javni izvršitelji između ostalog sprovode i postupak prinudnog izvršenja što je samo po sebi jako stresno. Bavimo se poslom koji zahteva prinudu i to izaziva stresnu situaciju svih učesnika u postupku, kako lica koje se iseljava tako i svih prisutnih. Svakako je stres kada dođe i do onih najmanje stresnih situacija kada vam poslodavac skine polovinu zarade jer imate neki dug. Javni izvršitelji u izvršiteljskim kancelarijama susreću se sa građanima koji se nalaze u prilično stresnoj situaciji. Zato mi posebno treba da posedujemo znanja i veštine kakao bi se nosili sa tim. Potrebno je da imamo i razumevanje za građanina koji se verovatno prvi put našao u takvoj situaciji. Da mu objasnimo da to što se njemu dogodilo nije strašno, to se ne dešava samo tom građaninu. Ljudi kada vide koliko predmeta imamo u kancelariji, da njihov problem nije jedini problem u tom društvu, da slične probleme imaju i drugi, ta svest da nisu sami značajno ublažava stresnu situaciju“, rekao je Masnikosa.

On dodaje da ukoliko bi u takvoj situaciji oni pokazali empatiju prema dužniku, oni više nisu u stanju da savesno da obavljaju svoj posao.

„Uglavnom, svako u ovoj priči gleda da reši problem, ali problem nije uvek finansijske prirode. Ono što se od nas porfesionalaca očekuje je da se ne možemo emocionalno uključiti u problem jer ga nećemo efikasno rešiti. Svi mi treba da upoznamo kako da se nosimo sa stresnim situacijama. Naš posao, po prirodi stvari, je da se nosimo sa stresnim situacijama. S obzirom da u poslednjih 10 godina radim posao javnog izvršitelja, svaka godina izaziva različitu situaciju ili nas jača ili nas slabi. Imamo kolege koje su odlično zarađivale ali su se odlučile da napuste profesiju. Susrećemo se sa problemom empatije prema dužniku ili poveriocu, a kao profesionalac ne bismo smeli da dođemo u tu situaciju. Profesionalni stres postoji, a svako od nas vremenom stiče višu granicu tolerancije na tu vrstu stresa. Kada trpiš stalno taj neki stres, pa ti je teško da ustaneš ili da zaspeš pa kažeš „sutra me opet ono čeka“…“, dodao je Masnikosa

On je naglasio šta njemu pomaže nakon stresnog dana

„Važno je da se okružimo sa pozitivnim ljudima, koji nisu u toj priči. Meni na primer najviše pomažu deca. Koliko god da je stresna životna situacija, kad dođeš kući pa staviš dete na krilo i ono kaže da ga ne sluša zec ili nešto… Onda shvatiš da ti problemi sa kojima se susrećeš na poslu, koliko god da su racionalni i postojeći, oni nisu opšti problemi. Svako od nas je čovek, a kad god postoji problem, ne postoje samo jedna izlazna vrata, uvek postoje i druga izlazna vrata.Ima ljudi koji neće ni da se suoče sa poroblemom, ljudi koji ih izbegavaju. Imamo ljude sa osećajem za pravdu, koji smatraju da je pravda povređena u toj situaciji. Taj osećaj, da je nešto nepravedno, za njega stvara izuzetno tešku i stresnu situaciju u kojoj je on sam uzročnik tog stresa.

Psihijatar prof. dr Jovan Marić se nadovezao rečima da se od ljudi očekuje da „Kofer sa kućnim brigama ostave na ulazu na posao, pa kada budemo izlazili taj kofer ponesemo natrag“.

KAKAV USPEH! Srpski naučnici rade na ćelijskoj obnovi posle infarkta pomoću gena!

Onkolog prof. dr Vladimir Kovčin istakao je da stres sa kojim se onkolozi suočavaju nije kao kod drugih medicinskih radnika koji odluke moraju doneti brzo i od kojih direktno zavise životi pacijenata.

„Ako pogledamo svaki posao je skopčan sa nekom vrstom stresa. Ja sam razmišljao kako definisati stres i tu sad postoji više različitih definicija od onih iz fiziologije gde su to reakcije našeg organizma na opasnost, to je neki praiskonski instinkt za preživljavanje. I situacija koja dovodi jedinku da je ugrožena dovodi do fizioloških i hemijskih reakcija u organizmu koje mogu da budu i korisne i štetne. Možda najveći stres imaju lekari i medicinsko osoblje koje odmah mora da brzo donese odluku koje utiču na život pacijenta u odlučujućem momentu kada je život u pitanju. To su hirurzi, urgentna medicina, hitna pomoć… Onkolozi su pod konstantnim stresom ali mnogo manjim možda nego naši pacijenti. Oni moraju da prime svoju dijagnozu koja je šokantna u tom momentu i koja izaziva stres kod pacijenata“, rekao je Kovčin.

On je istakao da postoji veza između zdravlja i stresa.

„Taj stres, bar kod mojih pacijenata, može da bude i koristan jer probudi želju da se bori. U stresnoj situaciji luči se adrenalin koji može biti i koristan i štetan. Može da izazove srčani udar jer dolazi do suženja krvnih sudova, diže se tenziju i mišića i svega. Takva je situacija slična u svim stresnim situacijama. Ja sam često pominjao jednog američkog onkologa koji je napisao interesantnu knjigu „Polja moći“. U toj knjizi je opisano kako čovek iz glave, svojim stresovima, svojim navikama, svojim načinom života, može da navuče i najgoru bolest na sebe ali može i da se izleči. S druge strane on je uspevao da predvidi na osnovu psihološkog profila od kojih psiho-organskih bolesti će taj čovek oboleti. Vrlo je kompleksna priča oko psihe i kako psiha utiče na čoveka i veze psihe sa oganskim oboljenjima. Stres je nešto što, ako hronično traje, dovodi do pada imuniteta i odatle dolazi priča da ljudi koji su često pod stresom češće oboljevaju od karcinoma“,  Kovčin.

Novinarka Ljiljana Stanišić je izjavila da je posao novinara ume da bude i opasan, a da je usled različitih pritisaka veoma stresno.

„Mi novinari se suočavamo sa opasnim situacijama. Suočavala sam se sa situacijama koje nisu specifične za jednu ženu. Pisala sam o ljudima koji su na margini ljudskog društva, neki su iz sveta podzemlja. Tako dolazi do opasnih situacija. Saznanja koja dobijam mogu da me koštaju na neki način života, a najviše me koštaju živaca, zdravlja i stvari koje idu uz to. Prosto evo živimo u vremenu tranzicije i globalizacija i instant vesti, svih tih stvari koje idu uz naš posao. Proživljavamo teške trenutke jer sve to imamo da objavimo, a ne znamo šta sve može da se dogodi kad izađemo na ulicu. Kada dobijete neku opasnu informaciju koja izaziva stres kod vas kao novinaru, generalno kada radite istraživačko novinarstvo i kada ste na mestu izvora vesti i situacija saznajem stvari koje mogu biti opasne po mene. Ja kao žena se nalazim u nebranom grožđu“, rekla je novinarka.

Ona je dodala da joj jako smeta što mnogi daju sebi za pravo da prete i vređaju novinare a tim povodom se ponudila da pokaže stotine poruka i mejlova koje je dobila.

„Mnogo puta sam se zapitala zašto to ja radim… Ja svakog dana dobijam pretnje, imam gomilu poruka, mejlova i poziva. Pa nekome smeta što se nešto objavilo, drugom što se nije nešto objavilo. Najviše njih traži da se nešto ne objavi, da ne izađem sa nečim što što saznam o nekoj ličnosti. Mi smo čuvari mnogih tajni, slušaš ljudi kako greše, slušaš ljude koji te lažu kako pokušavaju da te uvere. Novinari su i psihijatri, i advokati, i psiholozi, i sudije, i medicinari…Mi smo sva zanimanja u jednom. Često ne mogu da zaspim pogotovo kada radim neku veliku temu, ozbiljnu temu. Kada moram da objavim senzaciju, kada znam da će ona da odjekne ko bomba, da će nastati haos i da će, posle toga, nastati mnogo problema“, smatra novinarka.

Ona je naglasila da postoje i prednosti njenog posla.

„Nema ničega boljeg od saznanja da ste svoj posao odradili savesno, precizno, tačno i onda nekako sav taj stres koji doživim pre toga se anulira. Mislim da ću doživotno biti novinar jer volim to što radim, volim taj adrenalin. Trudim se da ovaj posao i u najtežim trenucima pronađem nešto dobro. Ipak događa se da u datoj situaciji dobrog nema. Trenutak kada ja plačem i govorim nekome da je izgubio svoje najmilije… Toliko puta sam i prebledela i osedela i srce mi je ljupalo i sve mi se desi u jednom trenutku. To sam odabrala da radim. Naš posao je realan, mi radimo o stvarima koje su se desile, stvari koje smo videli i doživeli. Mi smo servis informacije, mi ne pravimo nešto, mi ne možemo da menjamo ishod“, ističe Stanišić.

Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74