
Foto: Wikipedia screenshot
FLORA SANDS: Jedina žena srpske oficir vojske za vreme Prvog Svetskog rata
U početku kao dobrovoljac Hitne pomoći Svetog Jovana, otputovala je u Kraljevinu Srbiju, gde je dočekana i zvanično regrutovana u srpsku vojsku. Potom je unapređena u čin narednika, a posle rata u kapetana prve klase.[3] Odlikovana je sa sedam medalja[4][5][6]
Rani život
Rođena je 22. januara 1876. godine, kao najmlađe dete, u malom mestu Neder Popiton, u istoimenoj parohiji u Jorkširu u Engleskoj, u dobrostojećoj svešteničkoj porodici iz Korka. Njen otac Semjuel Dikson Sends bio je uvaženi londonski građanin. 1885. godine sa porodicom se preselila u Marlsford opština Safok, gde je provela detinjstvo i mladost. Dve godine se obrazovala u Švajcarskoj devojačkoj školi. Uz dosta čitanja i zalaganja, tokom školovanja je naučila da tečno govori francuski i nemački jezik, a dosta dobro i srpski, te da savlada sviranje violine. Mimo škole, još kao mlada devojka naučila je da jaše konje, puca iz vatrenog oružja i vozi automobil, a jednom prilikom je izjavila da je poželela da je rođena kao dečak. Radila je kao sekretarica. Uoči Prvog svetskog rata završila je kurs za bolničarke.
Podstaknuta pobedama Kraljevine Srbije u ratovima 1912. i 1913. godine, tridesetosmogodišnja Flora Sends je posle objave rata Velike Britanije Nemačkoj, avgusta 1914. godine, odlučila da krene u Srbiju i pruži pomoć Srbiji. Međutim u Odredu dobrovoljne pomoći u Londonu bila je odbijena zbog nedostatka kvalifikacija. Razočarana ovom odlukom uspela je da stupi u kontakt sa Mejbel Grujić, suprugom Slavka Grujića, načelnika Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Srbije, koja je tih dana za anglo-američku jedinicu okupljala bolničarke i hirurge za pomoć Srbiji. Grujić je prihvatila Florin predlog da je stavi na spisak bolničarki jedinice hitne pomoći Svetog Džona, te je sa ostalih 36 žena, 12. avgusta 1914. godine vozom, sa perona železničke stanice Čering Kros, krenula sa anglo-američkom jedinicom u pravcu Srbije.
Umrla je u bolnici u Ipsviču 24. novembra 1956. godine. Kremirana je u krematorijumu u Ipsviču, a njen pepeo je prosut u Vrtu sećanja. U crkvi Svetog Andreja u Marlsfordu,postavljena je spomen-ploča na južnom zidu, u njenu čast.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74
Pročitaj još iz rubrike

NASLOVNE STRANE DNEVNIH NOVINA: Prelistavanje štampe za petak, 4. april 2025. godine

BLAŽI I PROSEČNO VLAŽAN APRIL: Intenzivni prolećni pljuskovi paralisaće Srbiju

KAKO STATI NA PUT PREVARANTIMA: Sve češće prevare penzionera uznemiruju javnost

VLADA SRBIJE DONELA ODLUKU: Zajedničko obeležavanje Dana pobede sa Rusijom
