BRITANKA FLORA SAND: Kako je bolničarka i vojni dobrovoljac „Gvozdenog puka“ postala prva žena srpski oficir

Engleska bolničarka Flora  Sands ostaće zabeležena u vojnoj istoriji kao prva žena oficir u srpskoj vojsci i kao jedina žena iz Britanije koja je postala vojnik u Prvom svetskom ratu. Kao učesnik u prvim borbenim redovima za svoje zasluge je odlikovana čak sedam puta, između ostalog i prestižnom Karađorđevom zvezdom i Ordenom Svetog Save.

Flora Sends je rođena 22. januara 1876. godine, u malom mestu Neder Popiton, u istoimenoj parohiji u Jorkširu u Engleskoj, u dobrostojećoj svešteničkoj porodici iz Korka. Njen otac Semjuel Dikson Sands je bio uvaženi londonski građanin, koji se, po potrebi službe 1885. godine sa porodicom preselio u Marlsford opština Safok, gde je Flora provela detinjstvo i mladost.

@faktimedia Ovo je ENGLESKINJA koja je ratovala za Srbiju . . . #florasands #prvisvetskirat #velikirat #srbija #balkan #engleska #rat #faktimedia #gvozdenipuk #solunskifront #albanskagolgota #1914 #grcka ♬ original sound – Fakti Media

Dve godine se obrazovala u Švajcarskoj devojačkoj školi.  Tečno je govorila francuski i nemački jezik, kasnije i dosta srpskog jezika, a znala je da svira i violinu. Pored obrazovanja, Flora je u mladosti naučila i da jaše, puca iz vatrenog oružija i vozi automobil. Kada je završila školovanje, zaposlila se kao sekretarica, ali je nešto pre izbijanja Prvog svetskog rata odlučila da završi i kurs za bolničarke.

Odmah pošto je rat zahvatio Evropu, tada već tridesetosmogodišnja Flora Sands odlučila da krene u Srbiju i pruži pomoć Srbiji. Međutim u Odredu dobrovoljne pomoći u Londonu, kako se navodi u knjizi Luiz Miler „Naš brat“ o životu kapetana Flore Sands, bila je odbijena rečima: „Ima drugih daleko bolje obučenih od vas.“

Prema pisanju „Vikipedije“, razočarana ovom odlukom, uspela je da se prijavi u dobrovoljnu bolnicu Svetog Jovana, koju je organizovala samedicinska sestrom i aktivistkinja Crvenog krsta Mabel Grujić, suprugom Slavka Grujića, načelnika Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Srbije, koja je tih dana za angloameričku jedinicu okupljala bolničarke i hirurge za pomoć Srbiji.

Već 12. avgusta 1914. godine odvažna Britanka se našla u vozu u pravcu ka Srbiji, u kojoj se upravo završila Cerska bitka.  Stacionirana je u Prvoj rezervnoj bolnici u Kragujevcu, a za zasluge u zbrinjavanje ranjenika koji su nastradali u ovoj bici, nagrađena je Medaljom Srpskog Crvenog krsta i odlikovana Krstom milosrđa.

o isteku tromesečnog ugovora vratila se u Englesku sa svojom drugaricom Emili Simonds i prikupila je pomoć za  kupovinu 20 tona sanitetskog materijala, sredstva za dezinfekciju i rendgenski aparat – sve za srpske ranjenike i već se u februaru 1915, preko Soluna i Đevđelije, sa drugaricom Emili, vratila u Srbiju. Po odluci sanitetskog pukovnika dr Vojislav Subotića iz Niša upućene su u Valjevo, u „grad bolnicu“ u kome je harao pegavi tifus, gde su obe, lečeći bolesnike, i same obolele od tifusa, prenosi „Istorijski zabavanik“.

Nakon poraza srpske vojske i okupacije Srbije u jesen 1915. godine, u toku povlačenja ka Albaniji Flora se odvojila od jedinica Crvenog krsta i u Prilepu se pridružila se ambulanti Drugog pešadijskog puka, da bi se kao vojnik‐dobrovoljac, iako već na pragu četrdesete godine života, priključila borbenim jedinicama „Gvozdenog“ puka, u kome je već vojevala legendarna Milunka Savić.

Naredne tri godine Flora će deliti i dobro i zlo sa svojim srpskim saborcima. Na Solunskom frontu postala je komandir odeljenja, a naročito se istakla u borbama na Gorničevu, Kajmakčalanu, Crnoj reci i kod Bitolja, od avgusta do novembra 1916. godine. Tu je dva puta ranjavana u borbama prsa u prsa. Drugi put je bila izneta iz borbe sa 24 rane na telu.