NEMANJA I MILOŠ GLEDAJU SMRTI U OČI OSAM MESEC: Pacijentima se vidi strah u očima

Opet smo intubirali još jednog pacijenta. Sada ih je ukupno četvoro u besvesnom stanju. Oni koji su svesni, a nalaze se u šok-sobi, znaju koliko su ugroženi i vidi im se strah u očima.

Ovim rečima počinju razgovor za medije  medicinski tehničari Nemanja Pavlović (25) i Miloš Ličanin (27), iz Vojnomedicinskog centra „Karaburma“ u Beogradu, sredinom ove nedelje.

Dvojica mladića nalaze se na prvoj liniji borbe protiv kovida 19 od početka aprila. Od tada je VMC „Karaburma“ zbrinuo oko 1.300 pacijenata obolelih od korone.

– Imam iskustvo rada u šok-sobi i pre pandemije, međutim ova situacija je sada potpuno drugačija – priča nam Nemanja. – U redovnim okolnostima oboleli koji završe na intenzivnoj nezi imaju veliku šansu da se oporave, ali u kovid šok-sobi smrt je svakodnevna. Situacija se menja iz minuta u minut. U jednom trenutku pacijent ima sve parametre da mu se stanje poboljšava, a samo nekoliko minuta kasnije to počne da se urušava i završi se fatalno. Rad u kovid šok-sobi je kao pravljenje kule od peska ili karata, date sve od sebe, a molite Boga da ne dune vetar.

Radni dan Nemanje i Miloša traje po 12 sati. Od toga, polovinu vremena provode u skafanderima u crvenoj zoni. Već su se navikli da sa tri para rukavica i kroz zamagljene zaštitne naočare pacijentu probuše venu ili daju injekciju.

– Školovao sam se za ovaj poziv i donekle sam bio pripremljen na teške situacije i smrt – iskren je Nemanja. – Ali, nisam ni mogao da pretpostavim da ću u jednom trenutku da budem medicinski tehničar koji nekome pomaže da se oporavi, a samo nekoliko dana kasnije da ću i sam da legnem u postelju. Srećom, imao sam blažu formu kovida, ali neke moje kolege su u kritičnom stanju. To mi najteže pada, jer smo se zajedno borili lečeći druge, a onda su oni zbog iste bolesti došli u situaciju da se bore za sopstveni život.

U borbi protiv kovida 19 ova dva mlada tehničara su rame uz rame sa lekarima.

– Korona ostavlja posedice i na lekare i na tehničare, ali mislim da tehničari imaju malo veći psihološki teret, jer smo mi neprestano sa pacijentima – priča Miloš. – Mi smo tu da im damo terapiju, da ih nahranimo, da im pomognemo da ustanu. Ne prestaju da nas pitaju da li će se oporaviti, kakvo je njihovo stanje, da li će biti posledica. Jer, nema poseta porodice, pacijenti su potpuno upućeni samo na medicinsko osoblje, a pri tome mogu da nam vide samo oči. Možete da zamislite koliko su uplašeni i zabrinuti.

NA ODMORU BIO PRE GODINU DANA

NA odmoru je Miloš Ličanin poslednji put bio pre gotovo godinu dana. Kaže da ga sada, čak i da može, sigurno ne bi koristio, jer to vreme bi morao da provodi uglavnom sam.

– Pod velikim smo pritiskom da ne donesemo zarazu u kuću – kaže Miloš. – Sve kontakte smo sveli na minimum i ne viđamo ni rodbinu, ni prijatelje, već mesecima.

Bitka sa koronom nije samo očuvanje zdravlja vitalnih organa, već i pravi psihološki rat.

– Nije retko da oboleli ima dobre nalaze i da očekujemo da će se oporaviti, ali psihički potone u strah i zabrinutost i onda mu to pogorša opšte stanje – nastavlja Miloš. – Zato mi od aprila u bolnici imamo psihologe koji su angažovani da pomognu pacijentima, jer strah od smrti usled korone je vrlo opravdan. To je zlokobna bolest i za svakoga je drugačija. Imali smo pacijenta od 99 godina koga smo izlečili, a čovek od 35 godina je preminuo. Onima koji još ne shvataju koliko je situacija ozbiljna savetujem da popričaju sa nekim ko je izgubio svog najbližeg, ili je preležao koronu na intenzivnoj nezi. Za mnoge ona nije samo blago povišena temperatura od par dana, već dramatična borba za život. Mi to gledamo već punih osam meseci.

Nemanja i Miloš su saglasni da je vrlo moguće da će se, kada korona prođe, suočiti sa posttraumatskim sindromom.

– Zasad još nemamo teške snove, borimo se zajedno sa lekarima iz dana u dan – kažu nam. – Okolnosti su zaista vanredne, čak nam i lekari pomažu da transportujemo pacijente, da ih podignemo. Jer, kada su zauzete sve bolničke postelje, svaka pomoć je dobrodošla.

„USKAČU“ UMESTO ZARAŽENIH KOLEGA

DVOJICA tehničara rade po 12 sati dnevnu, a sutradan 12 sati noćnu smenu. Nakon toga imaju tri dana odmora, ali to nije zagarantovano. Kada kolega zbog kovida 19 ne može na posao, oni „uskaču“ da bi u smeni bilo dovoljno osoblja.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE