SVETI LUKA ILI NOĆ VEŠTICA?
Dakle, na osnovu komenatra koji kruže mrežama, nameće se pitanje – da li zapadni praznik može da ugrozi Svetog Luku:
„Noć veštica ne može da ugrozi Svetog Luku, pošto je Sveti Luka i krsna slava i pravoslavni hrišćanski praznik. Takođe, vernici se pridržavaju crkvenog kanona i tu nema dileme“, kaže etnolog Vesna Marjanović i dodaje:
„Što se tiče Noći veštica to je praznik vezan za katoličku crkvu, to je noć uoči obeležavanja Svih svetih i praktično možemo da nađemo paralelu sa našim Zadušnicama. To što se sad vezuju za maskirane povorke, prikupljanje darova i neke strašne stvari, rekla bih da je to balans, kao klackalica, između dobra i zla. Kada govorimo o panevropskoj kulturi, možemo reći da su svi narodi imali na kraju jeseni i početkom zime prerušavanja, da bi se time oteralo zlo koje zima donosi i koje asocira na trulež i raspadanje. Sve se to radilo da bi se Sunce što pre „probudilo“ i tako pomoglo da život ponovo krene. To je krug u kojem fiktivno i priroda umire. Tu su preci pokojnici, za koje se verovalo da jednom godišnje, kad se priroda smiri izlaze iz zemlje, pohode bližnje, dobijaju darove i onda se vraćaju i pomažu da se ponovo priroda probudi“.
„Jel’ ti slaviš Noć veštica“
Ovo pitanje trenutno je često i među decom. Neosporno je da su njima i kostimi i slatkiši veoma privlačni, ali sa proslavom se često ne slažu roditelji.
Ipak, etnolog smatra da su maskenbali povodom Noći veštica izgovor za zabavu:
„To što deca sad uživaju u vrtićima i školama i prave maskembale je samo izgovor za dobru zabavu. To jako privlači decu, i rekla bih da je to jedan balans između dobra i zla. Zlo se tera zlim likom i bukom i vidim u tome samo dobru zabavu. Mlade populacije ne shvataju šta se tu događa, tek kasnije kad odrastu saznaju više i shvate da je to ipak jedan put zajedničke evropske tradicije“, kaže etnolog.
Šta kaže sveštenik
„Ovo je više povod za društveni događaj, nego što je slavljenje praznika. Ljudi koji obeležavaju Noć veštica umesto hrišćanskog praznika Sveti Luka ne prave nikakav greh, ali bi svakako trebalo da obeležavaju naše praznike, u ovom slučaju, Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog. Nije toliko strašno da obeležavate ovaj praznik, jer on u svojoj pozadini nema sistem vrednosti ili neku posebnu ideologiju – nema taj potencijal“, svojevremeno je istakao za medije đakon Stevan Jovanović.
Maskiranja su poznata još od davnina
„Uopšte, sva prerušavanja potiču iz doba antike, a ostala su i na našem području. Mi možemo da pravimo paralelu sa pokladnim običajima, kada su tokom poslednje nedelje pred Uskršnji post prerušena deca išla od kuće do kuće. Komercijalizacija Noći veštica se dogodila kada su Irski emigranti otišli u Ameriku. Da se proširi, uticali su globalizacija, pokretljivost stanovništva, multikulturno područje, multiversko područje… I ako neko uživa u svemu tome, onda zašto da se ne slavi?“, kaže Vesna Marjanović.
Dovitljiv predloga za „po
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74