RAKOVIĆ ZA BSC HAPPY PORTAL: „Vreme da se ujedine SRPSKE ZEMLJE, Srbija i Republika Srpska mogu već SUTRA“

Naš eminentni istoričar Aleksandar Raković objašnjavao je značaj ujedinjenja Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, uz pridruživanje Severne Makedonije u neku vrstu unije sa ovim trima pre navedenim.

U razgovoru s njim, pokušavamo zajedničkim snagama da dođemo do odgovora, kako do ujedinjenja, šta ono donosi za ceo Balkan, da li nam istorijska pozadina to omogućava? Raković smatra da je došlo vreme za ujedinjenje srpskih zemalja.

– Mi treba da radimo na tome da se to dogodi. Naši preci su 1918. ostvarili to ujedinjenje. 1915. više nije bilo Srbije, 1918. srpska vojska je bila na Alpima. Oni su verovali u to i pobedili su. Pritom su proklamovali ciljeve 1914. da se stvori ujedinjena država, znači oni su stvarali svoje ciljeve. Možda mi ne možemo sad da te ciljeve tako proklamujemo, ali treba da radimo na tome da Srbija, Republika Srpska i Crna Gora budu jedna država i (Severna) Makedonija u asimetričom vidu, to bi bio koncept „3 plus 1“. Znači, Srbija, Republika Srpska i Crna Gora u jednoj državi, a Makedonija u nekom asimetričnom vidu. Stvoriće se međunarodne okolnosti kada će to biti moguće, ali da bismo mi ostvarili to, treba da radimo na tome, a ne da sedimo i ne radimo ništa – ovako je započeo Raković.

Kada je srpska državnost prešla zapadno od Drine, da li smo je stvaranjem Jugoslavije sačuvali i da li ćemo je potencijalnim ujedinjenjem sačuvati?

– Što se tiče prelaska srpske državnosti zapadno od Drine 1918. se to dogodilo jer je srpska državnost evoluirala u jugoslovensku. Kraljevina SHS je bila nastavak Kraljevine Srbije. Kraljevina Srbija i Kraljevina SHS su jedna država. Ona je izdanak Kraljevine Srbije i smatra se sprskom državnošću. Tada je srpska državnost prešla zapadno od Drine, ne govorimo o srednjem veku, govorimo u novije vreme. Evo sad imamo i Republiku Srpsku, koja je takođe obnovila srpsku državnost. Državnost Republike Srpske je nastavak državnosti Kraljevine Srbije, isto kao državnost Republike Srbije. Čak je Republika Srpska prva obnovila simbole Kraljevine Srbije, još 1992., zajedno sa Srpskom Krajinom, a Srbija 13 do 16 godina kasnije. Jer je Srbija negovala taj jugoslovenski tip državnosti, a Republika Srpska vratila potpuno. Republika Srpska je po svom identitetu isto Srbija. I Crna Gora da obnovi svoju srpsku državnost kakvu je imala kad je bila Kraljevina Crna Gora, a Njegoš je u Gorskom Vijencu pisao na strani 3 pisao o „svoj Srbiji od Dunava do mora“. Za njega nije bilo uopšte sporno da je Crna Gora deo tog šireg konteksta etničke Srbije. Kao ni za Crnogorce tog vremena da treba da budu ili deo ujedinjene Srbije, ili ujedinjenog srpskog carstva. To je bila njihova državna politika koju su oblikovali Petrovići – rekao je on.

Nadovezujući se na ovu njegovu izjavu, upitao sam ga da li su izigrani srpski interesi stvaranjem jedne takve države kakava je bila Kraljevina SHS, odnosno Kraljevina Jugoslavija? Moj sagovornik kaže da su sve, samo ne izigrani interesi.

– Ali Srbi su ostvarili svoje ciljeve koji su proklamovani 1914., a to je bilo jugoslovensko ujedinjenje. Iskustvo života u Kraljevini Srbiji bilo je sasvim drugačije od iskustva života u Kraljevini SHS, jer u etničkom smislu Kraljevina Srbija je bila do 1913. jednoetnička država, sa malim brojem ostalih. Tek sa priključenjem Stare Srbije i južne Srbije u zemlju ulazi stanovništvo koje se ne izjašnjava kao Srbi: stanovništvo muslimanske vere, Albanci posebno. Ali to je kratkotrajni period, kada se ne stiču nikakva iskustva o životu u takvoj državi, to je trajalo godinu dana. Srbi nisu imala iskustva života u višenacionalnoj državi, posebno života u državi sa narodom kao što su Hrvati, koji su navikli da u Habzburškoj monarhiji budu parničari, da se pogađaju oko svega, imali su veliko iskustvo iz parlamenta Beča i Budimpešte u toj političkoj borbi i onda su to počeli da primenjuju u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji. Napadali su u ešalonima, svaki njihov ešalon politički je težio istom cilju, samo deklarativno različitim konceptima. Hrvatski komitet je bio za samostalnu Hrvatsku, hrvatski Zajedničari za autonomnu Hrvatsku u Jugoslaviji, Radićeva Seljačka stranka za republiku Hrvatsku u Jugoslaviji. Ta hrvatska republika obuhvata mnogo veći prostor od NDH čak i Srem i Bačku i Crnu Goru i čitavu BiH i čitavu hrvatsku Dalmaciju i Slavoniju. To su teritorije gde je on video Hrvatsku, to je velikohrvatski koncept, to je Starčevićev koncept. NDH je samo nastavak da stvore tu njihovu državu ili do Drine, ili do Morave, ili do Timoka – kaže Raković i objašnja koji su to arhienprijatelji srpskog ujedinjenja: „… jer (Benjamin) Kalaj je čak predlagao da cela Srbija treba da uđe u veliku Hrvatsku. Jugoslavija jeste u smislu državnosti bila nastavak Kraljevine Srbije, ali u smislu realnog života je to bila sasvim drugačija sredina. Srbija je dala svoju državnost, svoju dinastiju, ali je to bila sasvim drugačija sredina gde se Srbi nisu snašli i kulminacija je NDH i genocid. Da mi ne ponovimo te greške koje su pravili naši preci, u Jugoslaviji su to smatrali pobedom. Mi treba da ne ponovimo te greške. Dominik Mandić, koji je bio ustaški ideolog u emigraciji, rekao je da je Tito dobro rešio nacionalno pitanje u Jugoslaviji, znači njihov arhineprijatelj Tito, arhineprijatelj ustaša je, po Mandiću, dobro rešio nacionalno pitanje jer je rasparčao Srbe. To je frankovački model, potpunog  razbijanja srpske nacije, atomizovanja srpske nacije i to je Kominterna usvojila kao sopstveni model i na kraju ga je Tito primenio. Evo sad smo tu gde smo, naš etnički prostor se suzio i ne treba da imamo megalomanske pretenzije, naš istorijski prostor je Trst, Temišvar Sentandreja, Hilandar, to je naš istorijski prostor, gde smo mi svoj na svome, to je matični prostor srpskog naroda. Sada su se naše države suzile – Srbija, Republika Srpska, Crna Gora to je naš realan okvir, da se ujedinimo u jedinstvenu državu“.

Da li imamo uslove za ujedinjenje, da li je to jezik, književni jezik, koji je tu pored etničkog sklopa? Koji bi još idealan uslov, ne računajući međunarodnu situaciju, šta nam je to još potrebno?

– Srbija i Republika Srpska mogu da se ujedine sutra bez problema i jedni i drugi bi bili za ujedinjenje i pritom da se ta zemlja zove Srbija. Ili bi to bila unitarna Srbija, ili bi bila Savezna Republika Srbija. Kada se jednom stvori elita koja ima privilegije… primer je Crna Gora 1918. oni su se pobunili zbog gubitka sopstvenih privilegija, oni ih imaju i ne žele da ih prepuste, to je isto iskustvo koje treba da imamo. Treba da vodimo računa o tom iskustvu. Kada je reč o Crnoj Gori CEDEM je radio istraživanje 2022. godine. 23,5 posto stanovništva je za ujedinjenje sa Srbijom, bez ikakve kampanje, čak i u teškim vremenima za srpski narod. I to ili za unitarnu Srbiju, ili za federativnu državu sa Srbijom. To je izvanredna polazna tačka sa 23,5 posto u ovim uslovima kakvi su. Jer separatisti su krenuli od 7 posto samo, liberalni savez itd. Ako bi se na tome radilo, ako bi Srbija sve više jačala, Srbija privlači, kada jača ona privlači, Srbija i Republika Srpska zajedno, to bi privalčilo i Srbe iz Crne Gore sve više i više da se ponovo približi i ujedinjuje sa Srbijom. Bez ikakve kampanje, bez ikakvih diskusija 23,5 odsto je veliki procenat  – smatra naš poznati istoričar.

Za kraj jedno interesantno pitanje, šta mu je draže, da ta nova srpska država bude federacija, ili unitarna?

– Ja bih lično želeo unitarnu Srbiju, ali realnije je da to bude savezna republika Srbija, da to bude okvir za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru, a Makedonija bi bila u nekoj uniji sa nama, ali ne i deo Srbije, jer ne treba ponavljati greške iz prošlosti. Oni će najbliži biti sa nama kada imaju svoju samostalnost u okviru nekog zajedničkog međudržavnog koncepta sa srpskim zemljama – zaključuje Raković.

NOVINAR: MILOŠ SIMEUNOVIĆ