ANA BRNABIĆ PORUČUJE: Sedam prioritetnih preporuka, nijedna ne zahteva međunarodnu istragu

Brnabić je na konferenciji za štampu istakla da se preporukama nigde ne navodi krađa izbora, te da ovaj izveštaj stavlja tačku na „besmislice koje smo slušali poslednjih meseci“.

Ona je rekla da su besmislice „tendenciozno plasirane da bi se optužila Srbija i da bi onda u ovakvim geopolitičkim okolnostima neki došli i dalje pritiskali našu zemlju zbog nekih drugih stvari.

Brnbić je navela i da je u ovom izveštaju manji broj preporuka nego u prethodnom.

– I nema preporuke da liste ne smeju da nose ime osobe koja nije kandidat. Ono što je opozicija eksplicitno tražila u Strasburgu, ono što danas traži u Briselu, ono što je tražio Proglas, zato što to jednostavno nije u skladu sa demokratskim normama koji se poštuju u čitavoj Evropi i na kraju krajeva i na svim zemljama u svetu koji žele da poštuju demokratske norme – istakla je Brnabić.

Ona je na konferenciji za medije istakla da se u prvoj preporuci ODIHR navodi da je u Srbiji neophodna izmena zakonodavstva koja treba da bude implementirana mnogo pre narednih izbora.

– Apsolutno se slažem. Dakle, imaće buduća vlada čitav mandat od četiri godine da na mnogo sveobuhvatniji način dodatno radi na preporukama ODIHR-a. Radna grupa za koordinaciju i praćenje sprovođenja preporuka treba da radi potpuno transparentno i da uključuje relevantne aktere u svoj rad, poput organizacija civilnog društva – rekla je Brnabić.

Ona je dodala da se drugom preporukom predviđa da se razmotri standardizovana obavezna obuka za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora.

Treća prioritetna preporuka, prema rečima Brnabić, nalaže da Republička izborna komisija (RIK) izradi i sprovede blagovremeni sveobuhvatni program edukacije birača.

Brnabić je rekla da se četvrta preporuka odnosi na preispitivanje relevantnih zakona, propisa i praksi, kojima bi se omogućio pristup podacima o upisu birača u birački spisak i olakšalo sprovođenje svrsishodne revizije jedinstvenog biračkog spiska uz učeće relevantnih aktera,

– Uključujući političke stranke, civilno društvo, sve ono što smo radili i ranije, da nastavimo da radimo i to. U izveštaju se podvlači da se to radi u skladu sa standardima koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti – rekla je premijerka.

Ona je dodala da se time zahteva delovanje u skladu sa našim zakonima, a ne na način na koji je to do sada zahtevala opozicija.

– Ne onako kao što je opozicija tražila od Strazbura do Brisela, da dođe ko hoće iz inostranstva i da im sve baze MUP-a otvorite. Nego u skladu sa našim zakonima. I pre nego što opozicija skoči da je to, i pokazatelj da nije dobar birački spisak, samo da vam kažem, proverila sam i slične preporuke o jedinstvenom biračkom spisku, čak i mnogo oštrije, postoji u državama članicama Evropske unije – navela je premijerka.

Brnabić je dodala da na primer u Poljskoj ne postoji centralni birački spisak, zbog čega se od nje zahteva da razmotriti mogućnost stvaranja centralnog biračkog registra, dok sličnu preporuku ima i Malta, kojoj se preporučuje da u skladu sa međunarodnim standardima i propisima treba da razmotri mere za zaštitu privatnosti podataka birača.

Peta preporuka se, kako je rekla premijerka, odnosi na to da bi zakonom trebalo obezbediti jasno razdvajanje aktivnosti nosilaca vlasti u okviru vršenja svoje javne funkcije i aktivnosti tokom kampanje.

– Nadležni treba da preduzmu mere kojima će sprečiti zloupotrebu službenog položaja i državnih resursa i svako nepoštovanje tih mera treba proaktivno rešavati. To je takođe nešto što svakako imamo u vidu i radimo na tome. I takva preporuka takođe postoji u zemljama, državama, članicama EU. Na primer u Slovačkoj – rekla je ona.

Šesta preporuka tiče se toga da, kako je rekla, nadležni organi treba da spreče „zastrašivanje i vršenje pritiska na birače“, uključujući one zaposlene u javnim državnim institucijama i preduzećima i do ojača mehanizme nadzora.

– Ovo je preporuka koja je bila i ranije. I mi ćemo dodatno posebno insistirati da vidimo kako možemo da implementiramo tu preporuku. Ja sam najmanje tri puta pitala ODIHR – dajte mi pokazatelje šta je to pritisak i zastrašivanje uključujući zaposlene u javnim državnim institucijama. Kako bismo to rešili? Oni mi kažu pa to je percepcija. Pa teško je percepciju rešiti u demokratskim društvima kad svako može da kaže šta hoće – rekla je ona.

Navela je da se sedma tačka odnosi na to da nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije, REM, treba delotvorno garantovati.