DAN SEĆANJA NA STRADALE U NATO AGRESIJI Moćna poruka Vučića: Prošlo je 25 godina i još se ne damo, SLOBODU NEĆEMO DATI! (VIDEO)

Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji počelo je u 20 časova na Trgu Topličkih junaka.  Obeležavanju prisustvuju najviši državni zvaničnici, predstavnici Vojske Srbije, policije i verskih zajednica. Na početku svečanosti, sveštenstvo SPC, u prisustvu patrijarha Porfirija, služilo pomen povodom godišnjice početka agresije NATO-a na SRJ.

Vučić: Prošlo je 25 godina i još se ne damo

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić podsetio je da je prva NATO bomba koja je pala na SRJ pala upravo na Prokpuplje i ubila Bobana Nedeljkovića.

– Prva NATO bomba koja je ubila srpskog vojnika Bobana Nedeljkovića, pala je baš ovde. To sam rekao njegovom ocu „a šta ti je važnije, dete, sin, ili zemlja, dete ili otadžbina?“ Čak i kad mu se to najstrašnije što mu se dogodilo, nije mogao da odgovori na to pitanje. Oni su ubili Bobana zato što su hteli da nam unište otadžbinu, da nam unište Srbiju, da je raskomadaju i misle da su u tome uspeli. Prošlo je 25 godina i još se ne damo, još ne pristajemo na komadanje Srbije. Ima jedan mali narod u Evropi koji se i dalje ponosno i dostojanstveno drži, koji ne pristaje na naređenja i okupacije. Večeras sam posetio porodicu male Bojane, najmlađe dete, beba koju je NATO ubio direktnom bombom raketom, koja je uništila njihovu kuću. Bojana je imala 11 meseci, umrla je u očevim rukama. Otac je tada imao nepunih 30 godina. Ono što su ustvari hteli da nam kažu jeste „ne žalimo, mi smo svoj posao komadanja Srbije obavili“. Ja im kažem „niste, jača je Srbija i ovaj narod, ne možete da nam ukinete slobodu, i vazduh možete da nam ukinete, slobodu vam nećemo dati, rekao je Vučić.

– I kad nam oni kažu „ne brinite, žao nam je zbog civila“. Stvarno? A nije vam žao vojnika i policajaca jedne suverene zemlje, koje ste ubijali. Neka vam Bog oprosti svaki greh, mi ih nikada nećemo zaboraviti. Njihovi životi su utkani u kamen budućnosti Srbije. Bez njih nismo ništa i to nikada ne smemo da zaboravimo – istakao je Vučić.

– Nećemo u NATO nikada, čuvaćemo i štitićemo svoju vojnu neutralnost. Nema čime Srbiju niste kaznili, ali ne možete da nam otmete pravo da živimo za svoju zemlju. Toplica je deo junačke Srbije, deo sa kojim ni jedan pedalj Srbije ne može da se poredi jer je ovde najviše junaka. Ovde su nam najveći junaci. Mala Srbija boriće se istinom, čašću, znanjem, svim što ima i čime raspolaže da sačuva svoju teritoriju, narod i svoju budućnost. Rezervnu otadžbinu nemamo i baš kao što je ova pesma rekla „Volimo te otadžbino naša“, neka živi budućnost Srbije! A vi svi prijatelji pravi i lažni, hvala vam na svemu, Srbiju su pokušali da ugase, ali nikada nisu uspeli. I ova kiša je znak za preporod Srbije. Pre 25 godina je bio prelep dan, i tada su počeli da ubijaju. Pred vama je Srbija koja će znati da se sačuva i da se odbrani. Nadam se da ćemo se viđati mnogo boljim povodima, a Srbiju im nećemo dati. Živela Srbija! – poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Dodik: „Naša sloboda je najvažnija“

– Pre 25 godina nismo verovali da nam se to dešava. Nisu imali ni jednu odluku relevantnih tela, osim mržnje i da jednom malom srpskom narodu nanesu štetu, udarac, od kojeg se ne bismo oporavili i koji bismo morali da nosimo kao pečat. Potrkivali su se oni koji su u Drugom svetskom ratu bili na drugoj strani, da nas bombarduju. Ubijali su nam decu, malu decu, tek rođenu. Kad ubijete dete, ubijate čitav svet. Za njih to ne važi jer su oni to činili na mnogim mestima.

– Da ne nosi mržnju u sebi, ali da nikada ne zaboravi i nikada, bar što se mene tiče, ne oprosti. Ponosan sam na to šta je Srbija postigla. Stali smo, videli šta su nam uradili, i krenuli dalje. I danas sam ponosan kad bilo ko bilo gde priča o Srbiji i Srbima. Naša sloboda je najvažnija stvar našeg života i našeg identiteta, zajedno sa našom verom, identitetom, slavom, sve ono što čini naš narod posebnim. Srbi su naterani svih ovih 30 godina da gube vreme u stalnim iščekivanja, stalno smo zarobljeni u nekim pregovorima i dogovorima – rekao je Dodik.

– Nisam svih ovih godina sreo nikoga iz opozicione strukture da se našao na ovakvim mestima, a i pre Vučića sam bio funkcioner u RS i ni tada ih nisam video, kada se ovo nije obeležavalo i nije postojalo. Nije bilo hrabrosti. Zašto da nastane zaborav? Da nestane sećanje na naše stradale? Da ne unosimo mržnju, ali ne smemo više da budemo lakoverni i ikome išta da verujemo, osim nama, našem narodu, našoj državi. Neka živi Srbija i Republika Srpska – poručio je Milorad Dodik.

„Naša Bojana imala je samo 11 meseci“

– Nisam ih zagrlila jednom za poslednji put. Ali, ja živim sa njima u duši, svaki zagrljaj, poljubac, oduvana svećica, priredba, roditeljski sastanak, matura, uspesima i neuspesima, ja znam da je moj otac tu negde, da nas bodri i čuva i da je ponosan kako se borimo sa životom. Naša Bojana je imala samo 11 meseci, stigla je da prohoda, da nauči prve reči, da kaže „mama“ i „tata“. Zajedno bismo ostvarile puno snova, volele se beskonačno, podržavale jednu drugu i ono najbitnije, rasle bismo zajedno rame uz rame – rekla je sestra Bojane Tošović, najmlađe žrtve NATO bombardovanja.

Partijarh Porfirije: Čovek je velik samo kad je čovek

Patrijarh srpski Porfirije poručio je večeras u Prokuplju na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine da je nevina krv tada padala širom naše zemlje i da zato pamtimo prošlost, ali da živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno idemo u budućnost.

„Sabrali smo se da molitvom Bogu koji je ljubav i koji prebiva u ljubavi, posvedočimo svoju neotstupnu opredeljenost da budemo na strani ljubavi, a ne mržnje, na strani mira, a ne rata, pravde, a ne tiranije, istine, a ne laži, nevinih, a ne zločinaca. Istina za volju i jedna i druga dimenzija ljudskog ispoljavanja pre ravno 25 godina pretvorila je ovu grudu zemlje u svetsku pozornicu na kojoj se po ko zna koji put u istoriji potvrdila drevna istina kako je čovek velik samo kad je čovek i kako je bezdušan kad se opredeli za antičoveštvo“, istakao je patrijarh Porfirije na državno-komemorativnom skupu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Naglasio je da je srećan čovek, jer nikakav ultimatum nije pokolebao naš narod da odustane od ljubavi Boga i bližnjeg.

„Iako je cena takvog opredeljenja vrlo skupa, ona je istovremeno i zalog opstanka i trajanja, ne samo na geografskim mapama, nego i u večnosti, u carstvu kojem nas je usmerio Sveti Sava, a kojim se približio i čestiti knez Lazar. Zar i Mala Milica Rakić i Topličanin Boba Nedeljković i ostalih 11 vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji i svi koji su stradali u NATO bombardovanju nisu stajali na istoj Aveljevoj strani, na strani nevine žrtve, a njihovi likvidatori na Kajinovskoj bratoubilačkoj strani – mržnje čoveka“, rekao je Porfirije

Istakao je da je nevina krv tada padala širom zemlje koju nam je Bog dao, koja je postala zalog naše nade i seme spasa.

„Zato tužni dve i po decenije i dokle god nas bude, zbog svih koji su tada nasilno oteti od nas, ali verom u Hrista Vaskrslog iz mrtvih i jedinog Gospoda ljubavi, ispovedamo da nas ništa neće moći odvojiti od ljubavi njegove, od ljubavi njihove, zemlje koju smo stolećima sopstvenom krvlju plaćali, našeg opredeljenja da nikad ne damo danak mržnji prema drugom čoveku, makar to bili i oni koji su sami sebe svrstali u red neprijatelja“, rekao je patrijarh.

Naveo je da opredeliti se za Hrista znači stati uz svakog nevinog stradalnika, ma kom narodu pripadao i ma kojoj veri i koji god jezik koristio.

„Zato nas bole rane svakog Avelja, svake nevine žrtve, bez obzira koje je vere i bez obzira koje je boje kože i kom narodu pripada. Nije suština ovakvog stava da mi hoćemo da budemo žrtve, nego da nećemo da budemo kukavice. Ne zato što smo kao pojedinci kolektiv nezreli ili kao što bi neki mogli reći inate se, drže se nezrele tvrdoglavosti i bezumne hrabrosti i spremnosti da budu provokatori. Ne, upravo je suprotno. Naš orijentir i merilo su sve ti mučenici koji su ostali dostojni sebi i vrednosnom sistemu koji nema alternativu, a to je najjači mogući izraz čovekove zrelosti i bogolikosti“, rekao je on.

Porfirije ističe da zato i pored činjenice da smo izgubili najmilije i pored toga što je tuga skrhala naša srca, glavni osećaj koji nas obuzima ne bude neutešna žalost nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, da imamo i da ćemo imati najdostojnije među nama, koji ni za šta nisu hteli i neće da zamene svoju golgotsku žrtvu za egzekutorske privilegije.