SUTRA ĆE SRBIJA ZNATI KO SU JOJ PRIJATELJI! Detaljno objašnjenje na koji način se GLASA na temu Rezolucije o Srebrenici

Ko su inicijatori i sponzori Rezolucije?

Inicijatori predloženog teksta rezolucije su Nemačka i Ruanda, a amandmane na prvobiti nacrt je podnela Crna Gora.

Do 2. maja su se kao sponzori rezolucije prijavile Albanja, Bangladeš, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Estonija, Kanada, Čile, Finska, Francuska, Hrvatska, Irska, Italija, Jordan, Lihtenštajn,  Litvanija, Luksemburg, Malezija, Holandija, Novi Zeland, Poljska, Slovenija, Severna Makedonija, Švedska, Turska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Vanuatu.

Mediji u Bosni i Hrcegovini su juče pisali da se broj kosponzora rezolucije u međuvremenu povećao, i da sada iznosi 38.

Šta kažu zvaničnici u Srbiji i Republici Srpskoj?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao za javni servis da se pred zasedanje Generalne Skupštine deđavaju strašne stvari i da Srbija nema šanse protiv velikih i silnih koji misle da mogu da rade kako i šta hoće. Međutim, rekao je da se treba suprotstaviti i boriti za zemlju.

Na pitanje šta posle sednice GS UN u petak, predsednik je rekao da ćemo u neke zemlje biti razočarani, dok ćemo druge slaviti, ali bez obzira na to, Srbi će biti ponosni na svoju zemlju, jer je ona slobodna i slobodarska.

Predsednik je naveo da Srbi nisu genocidan narod i da je to jedno što kao zaključak hoće da izvuku.

„Nemci će biti uvodničari, mogli su da se dogovore pa da to bude Ruanda, pa da to bude tako neko ko bi mogao to, možda bi bilo malo smislenije i sa malo više ukusa. Dobiće odgovor, svetinja koju branim ovde je 100 puta važanija od mene i suprostavićemo se“, rekao je predsednik.

Tanjug/Jadranka Ilić

Istakao je da oni koji podržavaju rezoluciju očekuju više od 100 glasova „za“ od 193 zemlje, ali da Beograd očekuje da oni imaju manje od 100 glasova.

„Sve što budu imali ispod značiće ogromnu podelu i dobar deo muslimanskih zemalja neće ući, koje se plaše njihove reakcije, i to im je jasan signal da su oni protiv, neće ući na glasanje“, rekao je Vučić za RTS.

I premijer MIloš Vučević je rekao danas da bi za Srbiju bio uspeh ukoliko bi većina zemalja u četvrtak glasala protiv ili bila uzdržana kada se bude glasalo o rezoluciji o Srebrenici.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da će, u slučaju usvajanja rezolucije o Srebrenici prvi korak Banjaluke biti sednica vlade u Srebrenici, odakle će poručiti da je ta rezolucija neprihvatljiva, nesprovodiva i ništavna.

Dodik je rekao sinoć za RTS da nijedna akcija RS neće biti usmerena ka destabilizaciji i nasilju, ali i da bi usvajanje rezolucije bio simbolični kraj multietničke Bosne i Hercegovine.

Šta piše u predlogu rezolucije?

Konačan nacrt rezolucije predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine, preneo je Glas Amerike.

U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici.

Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.

Od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025. i dalje traži od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, navodi se u nacrtu rezolucije.

Koja je procedura za glasanje?

Inače, pet stalnih članova Saveta bezbednost Ujedinjenih nacija – Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija – mogu uložiti veto na predlog rezolucije, ali samo u tom telu, dok mogućnost veta u Generalnoj skupštini UN ne postoji.

Predviđeno je da predlagači rezolucije mogu da je povuku u bilo kom trenutku, a prema pravilima UN, povlačenje nacrta može u bilo koje vreme i da predloži neka druga država-članica.

Odluke u Generalnoj skupštini UN-a mogu se donositi konsensuzom, odnosno da se o njima ne glasa, navodi se u pravilniku. Konsenzus se postiže kada se sve države članice slože usvojiti tekst nacrta rezolucije bez glasanja.

Do sad je oko 80 posto odluka usvojeno konsenzusom, prema podacima UN-a. Ako se jedna zemlja usprotivi, ide se na glasanje. Tako se, naprimjer, 10. maja ove godine glasalo o rezoluciji o palestinskoj kandidaturi za članstvo u UN-u, podseća Radio Slobodna Evropa.

Tanjug/AP Photo/Frank Franklin II

Budući da se određene države, a u prvom redu Srbija, protive rezoluciji, o njoj će morati da se glasa. Glasanje se odvija podizanjem ruku ili elektronski, i može da bude javno ili tajno. Ukoliko rezolucija o Srebrenici ne bude na dnevnom redu kao „važno pitanje“, što se i očekuje, biće potrebna prosta većina članica UN-a „koje su prisutne i glasaju“.

Dvotrećinska većina članica UN-a „koje su prisutne na sednici i glasaju“ potrebna je kad se radi o onim pitanjima koja su označena kao „važna“, a to su npr. izbor nestalnih članica SB UN, prijem novih članica, glasane o suspenziji članstva…

Amandmani Crne Gore

Glasanje o rezoluciji je bilo odlagano, a Crna Gora je predložila određene amandmane. Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je da je usvajanje tih amandmana veliki uspeh crnogorske diplomatije i, kako je naveo, korak ka pomirenju unutar Crne Gore, ali regiona.

Crna Gora je uputila amandmane nakon što je Vlada Crne Gore zadužila Ministarstvo spoljnih poslova da, diplomatskim kanalima, predloži izmene teksta rezolucije o Srebrenici kojima bi se ukazalo da krivica za genocid ne može biti pripisana narodima i da je neophodno očuvanje stabilnosti BiH u oba njena entiteta.

Tanjug/Vlada Crne Gore/Saša Matić

Međutim, predsednik Vućić je rekao da su crnogorski amandmani odigrali veoma prljavu igru, ali je naveo i da to nije Crna Gora i da su oni „samo nečiji potrčko“.

„Mislili su svako normalan bi prihvatio da ima izgovor pred svojim građanima i da kaže – super, evo sad imamo amandmane, koji govore da Srbi nisu kolektivni krivci i Srbija da nije kolektivni krivac – vin, vin situacija itd. Samo ti ljudi nisu razumeli. Možda bi oni ubedili sve druge u Srbiji, ali mene nisu. Oni su bili sigurni da ću da radim ono isto što i oni, ne mislim u Crnu Goru već u mnogim zemljama i da ću da prihvatim ono što mi je lakše i što će da me očuva na vlasti i što mi niko neće zameriti nigde“, rekao je Vučić.

On je naveo i da Srbi nisu genocidan narod i dodao da će Srbija uzvratiti svaki udarac zato što brani svoj obraz i slobodu.

„Ako ja pitam ove ljude ovde, zbog čega se donosi ova rezolucija, koja je namera i ko je donosi i zašto u ovom trenutku i hoće li to da ujedini bilo koga u BIH i u regionu? Ne, ništa nije podelilio više region. Nikada niko nije mogao da donese dobru odluku od ove koju su doneli Nemci i Sarajevo“, rekao je Vučić.

Zurof: UN najgore mesto za glasanje o genocidu, Grajf: Trend politizacije istorijskih događaja

Direktor Centra „Simon Vizental“ Efraim Zurof rekao je da se nada da rezolucija o genocidu u Srebrenici neće biti usvojena, navodeći da su Ujedinjene nacije najgore mesto za glasanje o tom pitanju jer je reč o „političkom glasanju, a ne istorijskoj analizi“.

Zurof je u intervjuu za Tanjug istakao da bi izglasavanje takve rezolucije bilo loše za Balkan i ponovio da se u Srebrenici nije desio genocid.

„Definicija genocida jeste namera da se izbriše, da se potpuno ukloni nacija, zemlja ili određena etnička grupa. Kako možemo da zločin u Srebrenici nazovemo genocidom, ako su srpske trupe dopustile da 25.000 od 33.000 ljudi koji su bili u Srebrenici ode kući bez da ih povrede na bilo koji način?“, ukazao je Zurof.

I izraelski istoričar i stručnjak za holokaust i ratne zločine Gideon Grajf u intervjuu za Kosovo onlajn ocenjuje da je duboko zabrinjavajući trend politizacije istorijskih tragedija i da bi izglasavanje ovog dokumenta bio opasan presedan koji ne bi podstakao na pomirenje i mir, već proizveo posledice i to ne samo po regionalnu bezbednost Zapadnog Balkana.

„Štaviše, otvaranje vrata rezolucijama ove prirode postavlja opasan presedan koji bi zaista mogao dovesti do proliferacije sličnih rezolucija usmerenih na različite sukobe širom sveta. Ovo bi moglo dodatno politizovati istorijske tragedije i ometati napore ka istinskom pomirenju i razumevanju“, ističe Grajf koji je bio i predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebreničkoj regiji u periodu 1992. do 1995. godine.

Kakvu snagu ima rezolucija GS UN?

Glasanje Generalne skupštine UN predstavlja neku vrstu ispitivanja o tome kolika podrška vlada za određeno pitanje. Ali rezolucije u Generalnoj skupštini nisu obavezujuće za države članice i najčešće se upućuju određeni pozivi državama ili telima UN da postupaju onako kako je navedeno u rezoluciji, piše Radio Slobodna Evropa.

On je napomenuo da nije svaki ratni zločin genocid, kao i da je taj termin zbog Holokausta u Drugom svetskom ratu postao „zlatni standard tragedije“ za sve koji žele zbog svoje tragedije da dobiju „više finansijske podrške“.