ISKOPALI SMO GROB I NAŠLI PRAZNU FLAŠU: Roditelji iz Banjaluke došli do jezivog otkrića nakon što im je rečeno za smrt bebe

Zovem iz Kliničkog centra da vas obavestim da je vaše dete jutros preminulo.

Tako je glasila vest koju je Miloš Kuprešanin primio 8. septembra 2018. godine dok je bio na putu za UKC Republike Srpske u Banjaluci sa namerom da supruzi Aleksandri, koja se tek porodila, odnese lekove.

Aleksandra je u osmom mesecu trudnoće rodila devojčicu Saru za koju su doktori i sestre rekli da je proplakala i da je živa.

– Dva dana nakon toga saopštavaju im da je beba umrla – navodi u dokumentarnom filmu „Gde je Sara“ Centar za istraživačko novinarstvo.

Devojčicu, kako tvrde roditelji, sahranjuju navodno bez pitanja i njihove saglasnosti. Miloš i Aleksandra od tada su u potrazi za njenim posmrtnim ostacima koji, kako su rekli, nisu pronađeni na mestu gde je rečeno da je beba sahranjena.

„TRUDNOĆA JE BILA UREDNA, A ONDA…“

Priča počinje kad Aleksandra u 7. mesecu trudnoće odlazi na redovnu kontrolu kod svog ginekologa koji ustanovljava da ima višak plodove vode. Upućuje je na UKC RS da obavi ekspertni ultrazvuk. Doktorka joj potom, kako tvrdi Aleksandra, saopštava da hitno mora u Beograd jer njihovi doktori „neće to da rade“ ne objašnjavajući na šta misli.

– Tokom noći bude me i ponovo rade CTG da bi 6. septembra rekli da sam dobila kontrakcije i da treba hitno da idem na carski rez. Kad je to završeno nisam čula dete da plače. Videla sam samo babicu da izlazi na vrata sa detetom u naručju. Drugi deo ekipe zašiva ranu i pojavljuje se doktor koji govori: „Aleksandra, čestitam, dobili ste devojčicu. Teška je 1,9 kg, duga 45 centimetara. Proplakala je, prodisala je. Stavili smo je u inkubator. Sve je u redu“ – ispričala je Aleksandra.

Da je Sara rođena živa, doktori i sestre saopštili su i njenom ocu, ali i Aleksandrinim roditeljima koji su sve vreme čekali u hodniku. Drago Blagojević, Aleksandrin otac, kasnije je uspeo i da vidi devojčicu.

„BILA JE TAMNOPUTA KAO ALEKSANDRA“

– Imala je kosicu tri centimetra. Tamnoputa kao Aleksandra – priseća se Drago.

Međutim, već 7. septembra, doktorka roditeljima, kako tvrde, saopštava da su se desile „određene komplikacije“ i da bi dete trebalo u Beograd jer Sari nedostaje deo probavnog trakta…

Kasnije je roditeljima na UKC rečeno da je Sara 11. septembra odvezena i sahranjena na Novom groblju u Banjaluci.

PRONAŠLI SAMO FLAŠU OD KOKA-KOLE U GROBU

– Mrtvi hladni su uzeli nečiju svojinu, radi se o detetu, a onda sahranili kao NN lice – šokantno je saznanje do koga je došao otac.

A onda sledi novi užasan zaplet. Na Novom groblju im je rečeno da njihova beba nije tamo nego na Pobrđu u Banjaluci. Tražili su i dobili odobrenje za ekshumaciju.

Tamo gde je navodno sahranjena mala Sara, kako tvrde roditelji, pronašli su samo praznu plastičnu flašu od koka-kole i medicinsku rukavicu! Potom su iskopali i grob pored, ali DNK ostaci nisu bili Sarini. Usledio je odlazak u policiju i tužilaštvo koje, međutim, nije smatralo da treba da pokrene istragu zbog smrti bebe.

Sarina majka Aleksandra Blagojević i otac Miloš Kuprešanin godinama bezuspešno traže grob svog deteta, a poslednjih godinu dana su im se u potrazi pridružili novinari Centra za istraživačko novinarstvo. Kamere su pratile Aleksandrinu i Miloševu borbu sa preprekama sistema, ali ni uz novinarsku podršku nisu uspeli da otvore sva zatvorena vrata preduzeća, ustanova i institucija koje su bile povezane sa njihovom tragedijom.

Generalni direktor UKC Vlado Đajić odbio je da sa novinarima CIN razgovara na ovu temu.