UMRO ŠPIJUN BROJ JEDAN BIVŠE JUGE: Josip Manolić siva eminencija UDBE preminuo u 105 godini, prisustvovao razgovorima Slobe i Tuđmana

Manolić je bio i hrvatski premijer, a obavljao je i druge visoke dužnosti. Bio je pravnik, političar, borac u Drugom svetskom ratu i obaveštajac.

Manolić je u javnosti smatran kontroverznom ličnošću. U Hrvatskoj su mu prebacivali njegovo delovanje u Udbi, među kojima su se najviše isticale optužbe u kojem se krivi za smrt nadbiskupa Alojzija Stepinca.

ČUDO U HRVATSKOM MORU: Nikad pre viđen

Rođen je 22. marta 1920. u mestu Kalinovac kod Đurđevca. Imao je brata i dve sestre, a otac mu je umro kad je imao šest godina.

Josip Manolić  po mnogo čemu njegov život je bio neobičan i kao iz krimi-filma. Dovoljno je reći da je kao pripadnik Udbe nosio nadimak „Broj jedan“. Manolić je decenijama bio neposredni svedok mnogih stvari koje su oblikovale region.

Komunista, prvoborac iz Drugog svetskog rata, visokopozicionirani pripadnik tajne službe Jugoslavije (UDBA), zatim disident iz sedmadestih godina prošlog veka, osnivač Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), koji je zatim napustio, drugi predsednik Vlade Republike Hrvatske – samo su deo su onoga šta je Manolić bio.

Kako je naveo u svojoj autobiografiji, Manolić je bio čovek koji je živeo u četiri režima. Neke je rušio, neke je gradio, a neke i gradio i rušio.

Poslednje rušenje bilo je ono kada je nestala Jugoslavija. Bio je jedan od učesnika sastanaka u Karađorđevu 1991. godine gde su se vodili pregovori predsednika jugoslovenskih republika pred raspad zemlje i početak rata.

Milošević nije bio zainteresovan za Srbe u Hrvatskoj

Kako tvrdi, bio je prisutan sastanku Miloševića i Tuđmana „to je bilo 1992. ili početkom 1993. godine“ kada su faktički Srbi iz Hrvatske prepušteni Zagrebu:

„Ja sam bio prisutan na razgovoru Tuđmana i Miloševića kada je Milošević rekao: „Srbi u Hrvatskoj su vaša unutrašnja stvar. Ja sam zainteresovan za Bosnu“.

U svojoj autobiografiji naveo je da je postojala saradnja hrvatskih bezbednosnih službi i Željka Ražantovića Arkana, kriminalca, vođe paravojne formacije „Tigrovi“ i kako se tvrdi saradnik bezbenosnih službi Jugoslavije i Srbije. Tačnije da je Arkan poslao snimke zločina u Vukovaru iz 1991. godine.

„Bila prljava igra sa Arkanom. U jednom momentu u tom međusobnom špijuniranju dolazi do situacija kada treba nekome nešto dati. To je trgovina i on je trgovao. Deo priče o Arkanu vezan je i za njegovu mladost na našem hrvatskom prostoru“, naveo je Manolić u velikom intervjuu za Nedeljnik iz 2016. godine.

Arkan je, prema njegovim rečima, zaslužan za prodaju oružja JNA tada još uvek jugoslovenskoj republici Hrvatskoj.

„Željko Ražnatović Arkan još tokom istrage i boravka u Remetincu u leto 1991. godine (zatvor u Zagrebu) i pre režiranog suđenja, postao dobavljač oružja za potrebe Republike Hrvatske. Početkom 1991. godine, tačnije, u aprilu te godine, Republika Hrvatska kupila je njegovim posredovanjem od njegove firme iz vojnog skladišta u Batajnici mnogo oružja, pretežno ‘kalašnjikove’ AK-47 i protivtenkovsko naoružanje. Bila je reč o 12 šlepera oružja“, tvrdi Manolić u memoarima i „Politika i domovina“ i ističe da je ovo oružje plaćeno zlatom i srebrom, a da je Arkan i 1992. godine prodavao oružje Hrvatskoj.

Podatke o tome, kako navodi, su znali čelnici HDZ Glavaš, Perković i Šeks.

„Nekoliko dana pre plaćanja oružja Ražnatoviću Arkanu, naši pojedinci, u zgradi Županijskog suda u Osijeku, pripremiće dve aktovke pune zlata i srebra. Naime, oružje je navodno plaćeno zlatom i srebrom“, piše Manolić i dodaje da su i danas neka pitanja s tim u vezi ostala bez odgovora.

Joža, Broj jedan, najstariji evropski špijun

Josip Manolić, u javnosti poznatiji kao Joža, proslavio je 104. rođendan 22. marta. Rođen je u Kalinovcu kraj Đurđevca 1920. godine. U mladosti je postao komunista. Sa 18 godina ušao je u SKOJ (Savez komunističke omladine Jugoslavije). Bio je potpredsednik Udruženja radničkih sindikata (URS) u kožarskoj industriji. Godine 1939. s 19 godina primljen je u Komunističku partiju Jugoslavije (KPJ), a godinu dana kasnije izabran je za sekretara Okružnog komiteta SKOJ-a za Novu Gradišku i člana pokrajinskog komiteta Partije.

Zbog umnožavanja i deljenja letaka KPJ ustaške vlasti su ga uhapsila 1941. godine ali su ga osudile na zatvorsku kaznu i uskoro pustile. Manolić je 1944. imenovan je za načelnika Ozne 2 u Bjelovaru, komunističke policije koja ga šalje u oslobođenje Bjelovara i okoline.

Dve godine kasnije, 1946. odlazi u Zagreb kao načelnik Odjela za izvršenje kaznenih sankcija u Sekretarijatu za unutrašnje poslove.

„Praćenje Stepinca u zatvor“

Jedna od njegovih dužnosti bila je i da bude u pratnji kardinala Alojzija Stepinca optuženog za saradnju na nacistima, prilikom njegova odlaska u zatvor u Lepoglavi. Katolika crkva je činila sve kako bi se Stepinac oslobodio. Tako je Papa Pije XII 29. novembra 1952. godine, tadašnji Dan republike Jugoslavije imenovao 14 novih kardinala, a među njima i nadbiskupa Stepinca. Jugoslavija je odgovorila protivmerom tako što je prekinula sve diplomatske odnose sa Svetom Stolicom 12. decembra 1952. godine.

U tadašnjoj Udbi bio je zadužen za zatvore u kojima su bili politički zatvorenici i tu je dužnost obavljao do 1963. godine.

Osam godina kasnije, Manolić se priključio tzv. hrvatskom proleću što je značilo masovno pokazivanje nacionalistima, prvi put od oslobođenja odnosno uništenja nacističke kvislinške tvorevine nezavisne države Hrvatske.

Zbog toga je isključen iz Saveza komunista Jugoslavije i, kako kaže, bio mu je oduzet pasoš do 1990. godine.

„Tuđman (prvi predsednik osamostaljene Hrvatske) je dobio pasoš dobiti četiri godine prije mene. A on je osuđivan, zatvaran, a ja samo izbačen iz partije“, govorio je.

Sa Franjom Tuđmanom, 1989. godine, osnovao je Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ). Bio mu je jedan od najbližih saradnika i kada je Tuđman postao prvi predsednik Hrvatske od uvođenja višestranačja.

U periodu od 24. avgusta 1990. do 17. jula 1991. bio je premijer Hrvatske, nasledivši na toj funkciji Stjepana Mesića.

Posle frakcijskih borbi i različitih stavova oko Bosne i Hercegovine 1994. godine pokušava prevrat u HDZ, ali bez uspeha. Iste godine sa Stjepanom Mesićem, Slavkom Degoricijom izlazi iz HDZ-a, a godinu dana kasnije osnivaju svoju stranku Hrvatskih nezavisnih demokrata (HND).

“Razlaz nije vezan za jednu nesuglasicu, iako je pitanje Bosne presudno. Tu je i izdaja Nemačke kao saveznika, te nekritičan odnos prema mafiokraciji iznikloj iz naših redova, dvostruki kriterijumi i linije zapovedanja itd“, navodi.

No taj razlaz ima i svoju obaveštajnu dimenziju jer Manolić pominje da je američka obaveštajna služba CIA tražila njegovu smenu.

Govoreći pre nekoliko godina o novoj generaciji politčara u regionu rekao je:

„Nova generacija političara deluje mi kao generacija političara koja se jako trudi da na političkoj sceni opstane pod svaku cenu. To nije dobro. Iako je politika umeće mogućeg, ipak je njena najveća vrednost moralnost. Susedi su po prirodi usmereni jedni na druge, a hrvatski i srpski narod povezani su brojnim vezama. Politika „hladnog rata“ ne vodi nikuda“, naveo je.

Nadživeo je dve supruge, a druga je bila mlađa od njega 37 godina. Ima tri ćerke Darku, Zrnku i Jasnu. Preboleo je i korona virus. Zvali su ga i najstarijim evropskim špijunom, ali i Brojem jedan, po junaku lika iz stripa Alan Ford. U pitanju je deda, star nekoliko hiljada godina koji zna sve o svima, a podatke pohranjuje u svoju knjižicu (bilježnicu).