DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN

1836 – Španija je priznala nezavisnost Meksika, koji je okupirala između 1519. i 1522. Pod špansku krunu, zvanično sa statusom vicekraljevine, Meksiko je konačno potpao 

1535. Ustanakprotiv kolonijalnih upravljača izbio je 1810. a nestabilnost uMeksiku iskoristile su SAD, otevši Teksas 1822. a u krvavom ratu od 1846. do 1848. i Novi Meksiko i Kaliforniju

1856 – Rođen je američki državnik Vudro Vilson,predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor
i rektor kao i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Zalagao se za vojnu intervenciju protiv boljševika, od čega je ubrzo odustao. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na Versajskoj mirovnojkonferenciji, čije su odluke umnogome bile rezultat njegovog mirovnog plana od „14 tačaka“. Učestvovao je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat SAD odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice UN.

1879 – U udesu putničkog voza na liniji Edinburg – Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku pošto je pod njim popustio most, poginulo je 90 osoba.

1882 – Rođen je engleski astronom i matematičar Artur Stenli Edington, direktor Opservatorije u Kembridžu i predsednik Međunarodne astronomske unije od 1938. do smrti 1944. Bavio se strukturom unutrašnjosti zvezda i njihove atmosfere, pulsacijom zvezda, međuzvezdanom materijom, kretanjem i rasporedom zvezda u našoj galaksiji. Organizovao je prvu eksperimentalnu proveru teorije relativiteta Alberta Ajnštajna za vreme potpunog pomračenja Sunca 1919. i uspeo je da utvrdi teorijski predviđenom skretanje svetlosnog zraka u gravitacionom polju Sunca.

1885 – U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni list „Bosanska vila“, časopis „za zabavu, pouku i književnost“, koji je tri decenije snažno uticao na jačanje nacionalne svesti Srba i otpor austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine. Do 1887. uređivao ga je Nikola Šumonja, a potom do zabrane 1914. Nikola Kašiković.

1895 – U pariskom restoranu „Gran kafe“ braća Luj i Ogist Limijer organizovali su prvu filmsku projekciju. Prve „pokretne slike“ bili su kratki dokumentarni filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Predstava je oduševila publiku i smatra se datumom rođenja kinematografije. Jedan novinar je tada zabeležio da je to „nesumnjivo najčudniji izum u našoj epohi“.

1908 – U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi najveći grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000 osoba.

1923 – Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

1925 – Ubio se ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin. Jedan od najvećih i najomiljenijih pesnika Rusije. Bio je razbarušen boemski tip i živeo je veoma intenzivno, samoubistvo  je izvršio u tridesetoj godini. Uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih. Postoje sumnje da je iza njegove smrti stajala tajna služba. Dela: zbirke pesama „Zadušnice“, „Ispovest mangupa“, „Triptih“, „Stihovi skandalista“, „Sovjetska Rusija“, „Persijski motivi“, pripovetka „Urvina“, poema „Ana Snjegina“, dramska poema „Pugačov“.

1937 – Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel, jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog impresionizma. Oslanjao se na klasično francusko muzičko nasleđe, ali se inspirisao i španskom muzikom i džezom. Virtuozni pijanist i dirigent, održavao je koncerte širom Evrope i SAD. Dela:  opera „Sat Španije“, balet „Dafne i Kloe“, orkestarska kompozicija „Bolero“, klavirski ciklusi „Ogledala“, „Gaspar noći“, „Kuprenov grob“, „Sonatina“ za klavir, mnoštvo solo pesama, uglavnom na stihove francuskih simbolista.

1942 – Japanski avioni bombardovali su u Drugom svetskom ratu indijski grad Kalkutu.

1945 – Umro je američki pisac Teodor Drajzer, beskompromisan kritičar američkog društva. Njegov prvi roman „Sestra Kari“ zabranjen je 1900. i potom je desetak godina bio prinuđen da se izdržava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne listove. Smatrao je da spasenje sveta leži u socijalizmu i pred kraj života postao je član Komunističke partije SAD. Ostala dela: romani „Dženi Gerhard“, „Finansijer“, „Titan“, „Stoik“, „Genije“, „Američka tragedija“, „Tragična Amerika“, „Vredi li Amerika da se spase“.

1947 – Umro je bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele III, poslednji monarh Italije, na prestolu od 1900. do 1946. Podržao je fašistički režim Benita Musolinija. Proglasiose „carem Etiopije“ 1936. posle agresije Italije na Etiopiju, a „kraljem Albanije“ 1939. Pomogao je razbijanje Jugoslavije u čemu je bitnu ulogu imala i njegova supruga Jelena, kćerka negdašnjeg crnogorskog vladara Nikole Petrovića. Formalno je abdicirao posle pobede republikanaca na izborima 1946. što je bio kraj kuće Savoja u Italiji.

1948 – U Egiptu je ubijen predsednik vlade Nokraši Paša, na vrhuncu višemesečnih nemira i nasilja u toj zemlji.

1949 – U Mađarskoj je stupio na snagu dekret o nacionalizaciji svih industrijskih i trgovinskih firmi.

1959 – U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaćuproizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji, poljoprivredi i istraživačkim institucijama.
 

1962 – U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, ujedinjenjem triju antikolonijalnih grupa osnovan je Front za oslobođenje Mozambika – FRELIMO, pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. ali je dve decenije potom besneo građanski rat. Rivalski pokret Renamo su u borbi protiv Frelima podržavali rasistički režimi Južne Rodezije i Južne Afrike kao i neke zapadne sile. Tek pobeda Nelsona Mandele u Južnoj Africi početkom devedesetih godina 20. veka i rasno pomirenje u toj susednoj zemlji, stvorili su uslove za okončanje građanskog rata i slobodne izbore koje je dobio Frelimo.

1963 – Umro je nemački kompozitor Paul Hindemit, stvaralac slobodnog shvatanja tonaliteta. Nakon što su nacisti 1933. oglasili njegova dela kao dekadentna, odlazi u Ankaru, a od 1939. je profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela: opere „Novosti dana“, „Kardijak“, „Slikar Matis“, „Harmonija sveta“, šest gudačkih kvarteta, „Kamerna muzika op. 36“, koncerti i sonate za razne instrumente, teorijska dela „Tradicionalna harmonija“, „Kompozitorov svet“.

1966 – Kina je izvršila petu po redu nuklearnu probu. Američki stručnjaci su potom utvrdili da se u radioaktivnom oblaku posle eksplozije nalazio uran 235 i 238, što je ukazivalo da će Kina ubrzo ovladati bitno jačim termonuklearnim oružjem. Šest meseci kasnije isprobana je prva kineska hidrogenska bomba.

1968 – U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uništili 13 arapskih aviona.

1974 – U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planinskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 lica.

1984 – Umro je američki filmski režiser Sem Pekinpo, autor niza vesterna i kriminalističkih filmova koje karakterišu krajnji realizam, savršenstvo montaže i stilska perfekcija. Filmovi: „Pucnji popodne“, „Divlja horda“, „Balada o Kejblu Hogu „Šampion rodea“, „Psi od slame“, „Beg“, „Bivši prijatelj Kid“, „Elita ubica“, „Gvozdeni krst“.

1989 – Skupština Čehoslovačke izabrala je za predsednika Aleksandra Dubčeka, vrativši ga na političku scenu sa koje je uklonjen vojnom intervencijom zemalja Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj avgusta 1968.

1994 – Direktor američke obaveštajne agencije CIA Džejms  Vulzi podneo je ostavku posle hapšenja visokog službenika CIA Oldriča Ejmsa koji je godinama radio za Moskvu.

1999 – Portugal i Indonezija obnovili su pune diplomatske odnose, posle prekida od četvrt veka, nakon što je Džakarta pripojila Istočni Timor, bivšu portugalsku koloniju, koja je  etnički indonežanska ali je verski katolička, za razliku od pretežno islamske Indonezije.

2004 – Umrla je američka književnica Suzan Zontag, autor književnih dela, romana i eseja o savremenoj kulturi, politici i raznim društvenim fenomenima. Dela: romani „Dobrotvor“, „Smrtna oprema“, eseji „Protiv interpretacije“, „Stilovi radikalne volje“, „Izlet u Hanoj“, „Ja, i tako dalje“, „O fotografiji“, „Bolest kao metafora“.

2005 – U Zemljinu orbitu lansiran je prvi od 30 satelita evropske satelitske mreže „Galileo“, budućeg globalnog navigacionog sistema.

2005 – Preminuo je srpski glumac i reditelj Stevo Žigon, umetnička pojava izuzetne snage i ugleda. Tokom karijere ostvario je 59 pozorišnih uloga i 57 pozorišnih režija. U tv dramama jeigrao 30 glavnih uloga, u serijama 13, a u filmovima 17. Napisao je sedam dramatizacija i adaptacija i tri knjige o pozorištu. Posebno su zapažene njegove dramatizacije Šekspira i Dostojevskog, ali i Strindberga i Čehova. Dobitnik je niza najprestižnijih domaćih, ali i ruskih priznanja. Njegovo delo „Monolog o pozorištu“ prevedeno je na ruski jezik i objavio ga je Nacionalni teatar Rusije.

2019 – U eksploziji u Mogadišu, Somalija, u vreme jutarnjeg saobraćajnog špica, poginulo je 85 osoba, preko 140 je povređeno, a 12 je nestalo. Vozilo je eksplodiralo pošto ga je policija na kontrolnom punktu zaustavila, pre ulaska u središnju zonu grada. Ekstremna islamistička grupa Al-Šabab preuzela je odgovornost za napad.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE