ONE SU MOGLE SVE! Ovo su 10 najuticajnijih žena u istoriji

Svaka žena je moćna na svoj način. Međutim, one su ostavile dubok trag u svetskoj istoriji i „izašle su na crtu“ svakom muškarcu, pa pobedile i vreme u kojem su živele.

Ovo su 10 najuticajnijih žena u istoriji.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Margaret Tačer „Čelična lejdi“ (1925-2013)

Uvek u suknji i na visokim potpeticama, nekadašnja britanska premijerka Margaret Tačerbila je oličenje stila i elegancije. Celu političku karijeru borila se sa mnogobrojnim protivnicima i otvorenim neprijateljima, a svoje stavove je branila nepokolebljivom upornošću.

Margaret Tačer

Jovanka Orleanka (1412-1431)

Iako je Jovanka poreklom iz siromašne seoske porodice, sa samo sedamnaest godina uspela je da Francuzima donese pobedu nad nadmoćnom britanskom vojskom, uprkos brojnim povredama koje je zadobila u prethodnim bitkama.

Istoričari se slažu da je bila jedan od vodećih stratega i komandanata francuske vojske. Proglašena je za vešticu i spaljena na lomači 1430. godine, ali je danas nacionalna heroina Frencuske.

Kleopatra, egipatska faraonka (69 P.N.E-30 P.N.E)

Egipatska kraljica je i danas inspiracija mnogim umetnicima. Poslednja naslednica faraona, ostaće upamćena i kao žena čijem šarmu nisu odoleli imperator Cezar i Marko Antonije.

Iako je ubila svoje sestre, izdala ljubav svog života i bila veoma promiskuitetna kako bi dosegla moćne pozicije u državi, ostala je upamćena kao jedna od najsposobnijih žena u istoriji, čije su dominantne osobine bile odlučnost i inteligencija. Vrhunac je dostigla pre četrdesete godine, kada je odlučila da oduzme sebi život − umrla je od posledica ujeda zmije otrovnice!

Carica Katarina Velika (1729-1796)

Katarina Velika bila je carica Rusije od 28. juna 1762. do svoje smrti 6. novembra 1796. godine. Bila je primer prosvećenog vladara svoga vremena.

Život Katarine II Velike obavijen je mnogim tajnama pa ni danas, više od 220 godina nakon njene smrti, ne prestaje da kopka javnost.Katarina je bila vrlo mudra i znala je kako stvari da okrene u svoju korist, ali i u korist celog ruskog naroda. Videvši da njen suprug srlja u propast brzim okončanjem ratova s Pruskom, što Rusima nije bilo ni najmanje drago, uzela je stvar u svoje ruke. Prepoznala je priliku i nekoliko meseci kasnije, nakon abdikacije svog supruga potpomognute pritiskom naroda, sela je na presto kao samostalna ruska carica!

Marija Antoaneta (1755-1793)

Marija Antoaneta je bila ćerka carice Marije Terezije, žena Luja XVI. Brak 14-godišnje Marije Antoanete i 15-godišnjeg Luja XVI, unuka francuskog kralja, sklopljen je 16. maja 1770. godine. To je bilo spajanje dve najveće evropske porodice – Habzburga i Burbona.

Po dolasku u Pariz 1773. godine Marija Antoaneta je primljena sa velikim simpatijama od građana prestonice. Ipak, posle nekog vremena postala je sinonim za rasipništvo što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu koji ju je optuživao za finansijsku krizu države. Uhapšena je 1792. godine posle neuspešnog bekstva sa kraljem u Belgiju i optužena za izdaju, pa joj je odrubljena glava!

Marija Antoaneta

Džejn Ostin (1775-1817)

Slavna spisateljica Džejn Ostin rođena je davne 1775. u Engleskoj, imala je šestoro braće i jednu sestru, nikada se nije udavala i živela je prilično dosadan život. Za života je dobijala negativne kritike o svom radu, pre svega od engleske književnice Šarlot Bronte i američkog pisca Marka Tvena, koji su joj zamerali površan stil pisanja i manjak emocionalnosti.

Njeni romani su se čitali kao lek za mentalne poremećaje preživelim vojnicima iz Prvog svetskog rata! Najpoznatija dela Džejn Ostin su: Razum i osećajnost, Gordost i predrasude, Mansfild Park, Ema, kao i dva posthumno objavljena romana – Nortengerska opatija i Pod tuđim uticajem. O životu Džejn Ostin ili prema njenim romanima, snimljen je čak 21 film!

Amelija Erhart, prva žena koja je sama preletela Atlantik (1897-1937)

Bila je američki pilot, prva žena koja je avionom preletela Atlantski okean! Prvi put je to učinila od 17. do 18. juna 1928. sa pilotom Vilmerom Šulcom, kao putnik, a drugi put od 20. do 21. maja 1932. kao pilot.

Jula 1935. preletela je sama razdaljinu od Havaja do Kalifornije za 18 sati i 16 minuta, pri čemu je preletela 3.860 km. Poginula je u oblasti Pacifika prilikom leta oko sveta.

 Merilin Monro (1926-1962)

Jedna od najčuvenijih holivudskih zvezda ikada Norma Džin Mortenson, poznatija svima kao Merilin Monro, proglašena je za najpoželjniju ženu u istoriji.

Najpoznatija je po filmovima Muškarci više vole plavuše, Kako se udati za milionera, Princ i igračica i Majmunska posla. Vrhuncem u njenoj karijeri se smatra film Neki to vole vruće, za koji je dobila zlatni globus za najbolju glumicu. Osim karijere, Monro je intrigirala javnost i njenim privatnim životom, ali i svojim atraktivnim izgledom.

Njen stil ponašanja, frizura ili neki antologijski momenti kao što je haljina koje je poletela na gore tokom fotografisanja i dan danas se koristi u svetu šou biznisa kao lajt motiv širom sveta. Ona je mogla ono što nijedna žena ni pre, ni posle nje nisu uspele. Držala je i muškarce, i ceo svet na dlanu. 

Umrla je sa 36 godina. Petog avgusta 1962. godine našli su je mrtvu u njenom stanu. Posle opsežne istrage, policija je utvrdila da je glumica izvršila samoubistvo, uzimanjem prekomerene doze pilula za spavanje. U vezi sa tim, pojavile su se brojne teorije zavere.

Majka Tereza (1910-1997)

Majka Tereza je zbrinjavala siromašne, bolesne, siročiće i umiruće Kalkute.

Preko 45 godina služila je siromašnima, bolesnima, siročadi i umirućima.

Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1979. za svoj humanitarni rad.

Misionarke ljubavi od početne male zajednice s vremenom su prerasle u zajednicu koja broji 5 000 redovnica u oko 600 misija, škola i skloništa u 120 država sveta!

Majka Tereza 

Marija Kiri (1867-1934)

Marija Kiri je bila francuska fizičarka i hemičarka poljskog porekla. Imala je francusko i poljsko državljanstvo. Veći deo života je provela u Francuskoj, a tamo je i započela naučnu karijeru. Vršila je istraživanja iz hemije i fizike.

U njena najveća dostignuća spadaju: rad na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa kao i otkriće dva nova hemijska elementa – radijuma i polonijuma. Pod njenim ličnim nadzorom vršena su, prva u svetu, istraživanja o mogućnosti izlečenja raka pomoću radioaktivnosti. Jedan je od osnivača nove grane hemije – radiohemije.