RODITELJSTVO: Kako prepoznati kreativnost kod dece!

Pokušajte otkriti za šta je talentovano vaše dete ali nemojte ga zatrpati obvezama. Mnogi roditelji žele da njihovo dete, uz vrtić i školu, pohađa barem jednu ili dve slobodne aktivnosti. Međutim, neki od njih preteruju i ne prepoznaju znakove preopterećenosti i prezaposlenosti kod dece. Pokušajte prepoznati za šta je vaše dete talentovano i kako ne preterati u dodatnim aktivnostima.

Kako prepoznati talenat

Posmatrajte svoje dete. Uočite čime se najradije bavi u slobodno vreme i razgovarajte o tome. Postoje razni oblici nadarenosti i neki od njih mogu se prepoznati u ranoj dobi, dok drugi postaju vidljivi tek kasnije. Nadarenost za fiziku ili hemiju ne može se prepoznati kod trogodišnjeg deteta, ali talenti za muziku i likovnu umetnost mogu se prepoznati u ranoj dobi.

Uloga roditelja u prepoznavanju nadarenosti kod dece je presudna, ali roditelj mora biti svestan da podsticaj detetovog talenta i nadarenosti mora biti u skldu sa njegovom srećom i zadovoljstvom. Važno je imati realna očekivanja. Često i roditelji i nadarena deca imaju velika očekivanja. Zbog toga pri mogućem neuspehu i dete i roditelj postaju veoma razočarani. Razočaranje može biti problem, više što su darovita deca većinom perfekcionisti. Često imaju svoje kriterijume i žele biti onoliko dobri koliko misle da moraju.

Pripremite dete. Ako ste otkrili da je vaše dete nadareno za neki sport, pripremite ga da može izgubiti i da drugi mogu biti bolji. Naglasite mu da to samo znači da je u datom trenutku bilo boljih od njega i da zapravo uvek ima neko bolji.

Ne forsirajte decu. To je najgore što možete učiniti svome detetu. Bez obzira na uspeh ili neuspeh, dopustite mu da odustane ako izgubi ineteres, i to bez obizra na to koliko je nadareno. Nadarenoj deci treba razviti svest o tome da neke stvari mogu bolje od drugih, ali da ih to ne čini vrednijim ljudskim bićima. Treba znati da nisu samo postignuća ono što nas čini vrednima.

Kako odabrati aktivnost

Prema mišljenju psihologa, roditelji bi trebali dopustiti detetu da samo odabere aktivnost koja ga zanima i svakako izbegavati prisiljavanje da odlazi na neke aktivnosti zato što su one dobre za njega jer to u detetu može izazvati stres.

Bilo bi dobro da roditelji odaberu nekoliko aktivnosti zajedno sa detetom, da o njima razgovaraju sa njim i da mu dopuste da na kraju samo odabere onu aktivnost koja mu je najdraža. Naime, na taj način dete uči samo određivati kako će provoditi vreme, a uloga roditelja je da ga podstiče da nauči biti odgovorno i ispunjavati zahteve koje ta aktivnost postavlja.

Ako dete ne želi biti uključeno ni u jednu aktivnost, poštujte tu odluku, ali se i zapitajte zašto je to tako. Razmislite je li ono previše povučeno i zato ne želi upoznavati novu decu, boji li se novih obaveza ili se možda ne želi uključiti ni u šta zato što ne veruje da će postići najbolji rezultat.

Razmislite ima li vaše dete pravog prijatelja sa kojim se voli družiti. Ako ima, je li on negde uključen i ako jeste, pitajte svoje dete želi li ići na aktivnost na koju ide njegov prijatelj.

Shvatite li da vaše dete nema pravog prijatelja i da je vrlo socijalno povučeno, pažljivo razgovarajte sa njim pa saznajte kako se oseća, šta bi ono želelo i smatra li da ima neke opcije za sticanje prijatelja. Imati prijatelja posebno je važno u školskoj dobi i deca koja tada nemaju prijatelja obično se osećaju vrlo usamljeno.

Ohrabrite svoje dete da pronađe prijatelja, a ako vidite da se ništa nije promenilo tokom nekoliko meseci, svakako potražite pomoć dečjeg psihologa.

Za bolji izbor aktivnosti

Pre nego što roditelj na kraju organizuje aktivnosti za dete, dobro je pokušati odgovoriti i na dodatna pitanja:

– Hoće li dete imati koristi na emocionalnom, fizičkom i/ili društvenom planu od uključivanja u tu aktivnost?
– Je li aktivnost primerena za uzrast deteta?
– Smatrate li da će dete redovno voleti odlaziti na tu aktivnost?
– Hoće li se dete prilagoditi toj aktivnosti bez većeg emocionalnog otpora?

Simptomi dečje prezaposlenosti

Strogo strukturisana i zahtevna vanškolska aktivnost može biti vrlo stresna za dete, pa bi roditelji, kako se ne bi pojavile ozbiljnije posledice preopterećenosti, trebali naučiti uočavati znakove stresa kod deteta.

Znakovi koji mogu označavati da je dete pod prevelikim stresom nedovršeni su domaći zadaci, dobijanje lošijih ocena u školi, promene u jelu ili spavanju, češće žaljenje na fizičke bolove, eksperimentisanje drogom ili alkoholom, kao i žaljenje zbog odlazaka na aktivnost ili potpuno izbegavanje aktivnosti.

Veoma je važno da dete ima vremena za opuštanje, nestrukturisanu igru, istraživanje, boravak sa porodicom, da ima vremena za čitanje, ili da mu se čita, i vreme da se druži sa prijateljima.

Ako dete nema slobodnog vremena, njegova kreativnost i mašta vidljivo će se narušiti pa će se veselo dete, zainteresovano za mnoštvo aktivnosti, ubrzo pretvoriti u anksiozno, zabrinuto, blago depresivno, a možda i u takmičarski nastrojeno dete.

Kako bezbolno smanjiti aktivnosti

Ako je dete preopterećeno, poželjno je da roditelj o tome razgovara sa detetom. Nikako nije dobro da sam odluči šta je od aktivnosti u koje je dete uključeno nepotrebno i da mu ukine aktivnost pre nego što razgovora sa njim o tome.

Imajte na umu da je detetu važnije odlaziti na aktivnosti gde su njegovi vršnjaci nego je prekinuti zato što je pod stresom. Na taj ćete način dati detetu informaciju da vam je zaista stalo do njega.

Može se dogoditi i da se dete opire isključivanju sa neke aktivnosti. U tom slučaju važno je da pokušate saznati zašto je detetu toliko stalo da učestvuje u tim aktivnostima.

Pitajte ga uživa li zaista u svim aktivnostima ili je tamo jer su i njegovi prijatelji tamo. Ako je reč o prijateljima, pitajte ima li prijatelja u svim aktivnostima ili bi se možda moglo odreći neke aktivnosti?

Pre svega, budite iskreni i otvoreni u tom razgovoru i recite da ste zabrinuti jer, čak i ako vam to ne pokaže, dete će ceniti vašu iskrenost i zabrinutost, i posle razgovora sa vama možda će razmisliti o onome što ste mu rekli.

Izvor:Opusteno.rs
Foto: Arhiva