SRPSKI KARDIOLOG UPOZORAVA: „Tihi ubica“ napada dva miliona Srba, ljudi i ne znaju da su bolesni

Britanski i američki časopisi nedavno su objavili rezultate istraživanja da produženi kovid može da traje duže od dve godine i da korona može da izazove i visok krvni pritisak. Niz simptoma se svakodnevno povećava: uz srčane tegobe, „plave noge“, bolesti krvnih sudova, ugrožena pluća, neurološke probleme, opštu slabost, demenciju i drugo, sad je dodata i hipertenzija. U Srbiji je, po poslednjim zvanično registrovanim podacima, ovu bolest imalo 2.546.196 ljudi.

Kardiolog prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), kaže da se u Centru za hipertenziju Instituta na Dedinju u posebnoj ambulanti bave uticajem postkovida na bolesnike sa povišenim krvnim pritiskom. Imaju mnogo iskustva i pozivaju ljude da im se jave sa problemima sa varirajućim nestabilnim krvnim pritiskom. Hipertenzija, poznata kao tihi ubica, i bez infekcije kovida-19 je vodeći ubica savremenog čovečanstva. U poslednjih 30 godina su kardiovaskularne bolesti preuzele primat ‘vodećeg ubice’, te najveći broj ljudi umire od infarkta i šloga, a visok pritisak je istovremeno i bolest i faktor rizika. Poslednje tri godine imamo ukrštanje dve epidemiološke krive. Jedna je kriva hroničnih nezaraznih bolesti, hipertenzije sa posledicom infarkta i šlogom, a druga je kovid-19. Ukrštanje te dve krive je dovelo do značajnog skoka i porasta oboljevanja od svih kardiovaskularnih bolesti, između ostalih i od hipertenzije, infarkta i šloga – kaže dr Tasić .

Britanski i američki časopisi nedavno su objavili rezultate istraživanja da produženi kovid može da traje duže od dve godine i da korona može da izazove i visok krvni pritisak. Niz simptoma se svakodnevno povećava: uz srčane tegobe, „plave noge“, bolesti krvnih sudova, ugrožena pluća, neurološke probleme, opštu slabost, demenciju i drugo, sad je dodata i hipertenzija. U Srbiji je, po poslednjim zvanično registrovanim podacima, ovu bolest imalo 2.546.196 ljudi.

Kardiolog prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), kaže da se u Centru za hipertenziju Instituta na Dedinju u posebnoj ambulanti bave uticajem postkovida na bolesnike sa povišenim krvnim pritiskom. Imaju mnogo iskustva i pozivaju ljude da im se jave sa problemima sa varirajućim nestabilnim krvnim pritiskom.

„Poznato je da kovid-19 znatno oštećuje srce i krvne sudove na različite načine. Zato je važno da se svi bolesnici posle preležane korone obavezno jave izabranom lekaru, eventualno i kardiologu, čak i ako nemaju izražene simptome, da bi proverili stanje srca i krvnih sudova“, ističe dr Tasić.

U različitim periodima te posledice mogu kod nekih ljudi da dovedu do porasta krvnog pritiska koji je praćen simptomima kao što su glavobolja, vrtoglavica, nesvestica i drugo. Međutim, često u postkovid periodu ljudi koji nisu imali visok krvni pritisak dobiju ga bez ikakvih simptoma.

„Jedina dobra stvar je što se mi kardiolozi koji se bavimo postkovidom i produženim kovidom danas umemo da prepoznamo i na vreme odreagujemo i sprečimo posledice, jer samo aktivno preventivno delovanje može da produži ljudski život“, objašnjava dr Nebojša Tasić.