Od raka grlića materice u svetu se više ne umire, a u Srbiji odnese 500 žena godišnje: Ovo je simptom koji ne smete ignorisati

Grlić materice je deo ženskog reproduktivnog sistema, tj. otvor za vaginu iz materice. Rak grlića materice nastaje kada abnormalne ćelije u sluzokoži grlića materice rastu na nekontrolisan način.

Kakva je situacija u Srbiji kada je u pitanju stopa obolevanja od raka grlića materice?

– Obolevanje od karcinoma grlića materice poslednjih godina je u porastu, a ono što je loša stvar je da se žene javljaju o odmaklim stadijumima bolesti. Karcinom grlica je bolest od koje se u svetu više ne umire od kada postoji HPV vakcina. To je jedan od retkih primera primarne prevencije u onkologiji. Kada imate redovan skrining i redovne ginekološke preglede, Papa test i kolposkopske testove, čak iako se bolest otkrije, to bude u ranoj fazi kada je potpuno izlečiva. Kod nas u Srbiji to nije slučaj. Svake godine oko 1.200 do 1.300 žena oboli a 500 žena umre od karcinoma grlića materice. Ono što je takođe loše je što su to uglavnom žene mlađe životne dobi. Ranije nismo imali tu sreću da nam je bila dostupna HPV vakcina. Današnje generacije to imaju, a poražavajuće je da obuhvat vakcinacijom bude samo pet od šest odsto i to je nešto na čemu svi zajedno treba da radimo kako bi se situacija narednih godina promenila – kaže dr Ana Cvetanović.

Koliko se promenio način terapije ove bolesti?

– Terapija se mnogo promenila. Danas postoji imunoterapija za lečenje karcinoma grlića materice koja daje izvanredne rezulate. Ali to je za lečenje odmaklih stadijuma kada ne možemo govoriti o izlečenju, već bolest možemo samo prevesti u hroničnu fazu. Dakle, možemo produžiti život i očuvati kvalitet života. Međutim, poenta je da se bolest otkrije rano, i ako se javi da je izlečimo, ali da pre svega sprečimo da se javi – napominje dr Cvetanović.

Karcinom grlica je bolest od koje se u svetu više ne umire od kada postoji HPV vakcina.

Na koje simptome žene treba da obrate pažnju a koji mogu da ukazuju na rak grlića materice?

– Prvi simptomi su uglavnom iregularna krvarenja između ciklusa i to žene često ignorišu i misle da će proći samo od sebe. Ne mora da znači da je ovo krvarenje uvek znak maligniteta, to može biti samo polip ili nešto drugo. Ali kada se simptomi jave, to su uglavnom već odmakli stadijumi. Svaka žena treba već od 25 godine, da uradi jednom godišnje preventivni ginekološki pregled, kolposkopiju i Papa test, gde se mogu uočiti te promene koje su prekancerozne, a ne daju nikakve simptome. To su ti najraniji stadijumi i to je poenta tih preventivnih pregleda – ističe naša sagovornica.

Zbog čega je važno da se promene koje se uoče ne prate već da se odmah uradi analiza?

– Mislim da je u današnje vreme kada nam je dijagnstika dostupna i kada je neinvazivna, kada biopsija traje 15-ak minuta, a može vam rešiti dilemu da li je nešto maligno ili ne, nema potrebe neke promene pratiti godinama jer u onkologiji više nema pravila i neke bolesti nisu rezervisane samo za stariju životnu dob, dakle mogu se javiti i kod mlađih. Ja ćesto čujem da su promene na dojci recimo praćne uz uverenje, „mlada ste žena, neće to vas“, ali to nije tako. Moja najmlađa pacijentkina ima 25 godina. Sve što može da se dokaže biopsijom za tako kratak vremenski period nema razloga da se prati, naravno ako postoji sumnja da promena može biti maligna – zaključuje dr Cvetanović.