SIMPTOMI I POSLEDICE ENDOMETRIOZE: Sve o problemu koji ima svaka 15. žena u Srbiji

– Rast endometrijalnih plakova uzrokuje hroničnu sterilnu upalnu reakciju koja može rezultirati stvaranjem ožiljnog tkiva unutar male karlice kao i neplodnost, ciste na jajniku, gastrointestinalne i urološke tegobe – objašnjava dr Ivana Rudić Biljić Erski, specijalista ginekologije i akušerstva.

Simptomi endometrioze

Najčešći simptomi bolesti su veoma bolne menstruacije koje onemogućavaju da žena obavlja uobičajene aktivnosti, bolni odnosi, bol pri pražnjenju creva i/ ili mokrenja, hroničan bol u maloj karlici u smislu nelagode, nadutosti, mučnina, a ponekad i anksioznost i depresija prvenstveno izazavani zbog poremećaja kavliteta života.

– Porodična sklonost ka endometriozi je prisutna, što dokazuje činjenica da ukoliko su majke i sestre već bolovale od endometrioze, rizik pojave je veći za šest do devet puta, što potvrđuje genetsku predispoziciju – kaže dr Rudić Biljić Erski.

Endometrioza je važan uzrok ženske neplodnosti, njen udeo u istoj je oko 20 do 45 %.

Prema rečima doktorke, varijabilna i široka simptomatologija endometrioze kao i ograničena svest o ovoj bolesti – otežava dijagnozu.

– Obolele žene u zdrastvenom sistemu često ostaju ispod radara, i nisu na vreme prepoznate, a samin tim tretirane zbog kašnjenja u pravoremenoj dijagnozi, zbog čega godinama trpe bolove.

U Srbiji se između 110.000 i 150.000 žena javlja na preglede sa ovim simptomima.

Danas se endometrioza ne moze izlečiti, i zato su glavni ciljevi:

• Smanjenje bola
• Očuvanje plodnosti
• Ublažavanje ostalih simptoma poput umora i iscrpljenosti
• Redukovanje lezija
• Poboljšanje kvaliteta života

Naša sagovornica ističe da ne postoji jedinstveno i najbolje lečenje, a najčešće opcije su hiruške i medikamentne, te njihova kombinacija.

– Potencijalno ozbiljne posledice ove bolesti na reproduktivno zdravlje, kao i na ukupno psiho-fizičko zdravlje može se smanjiti prevencijom, edukacijom o podizanju svesti žena, ali i zdrastvenih radnika i celokupnog društva. Samim tim sve ovo uvodi endometriozu ka tome da se uvrsti u skupinu hroničnih bolesti savremenog doba.

Od endometrioze boluje oko 16 miliona žena u Evropskoj uniji, a u Srbiji svaka 15 žena ima ovaj zdrastveni problem. To jasno ukazuje na potrebu promene odnosa prema endometriozi kako onog medicinskog, tako i javnog mnjenja – naglašava doktorka.

Zaštiti faktori koji bi delovali na endometriozu u smislu okupiranja tegoba, ali ne i nastanka iste su: fizička aktivnost, hormonska kontracepcija i izbalansirana ishrana.

– Fizička aktivnost pomaže u smanjenju bolova u smislu veće koncentracije endorfina, smanjenja hormona stresa – kortizola, kao i bolje prokrvljenosti tkiva. Što se tiče ishrane ne postoji koncenzus, ali smatra se da mediteranska ishrana utiče na smanjenje upalnih faktora, a samim tim i endometrioze. Zato su nam glavni ciljevi, bilo da se radi o periodu adolescencije ili reproduktivnom periodu, očuvanje plodnosti, smanjenje bola i poboljšanje kvaliteta života.

Kako se postavlja dijagnoza endometrioze?

Dijagnoza se, navodi doktorka, postavlja na osnovu detaljne anamneze, pregleda, UZ dijagnostike, magnetne rezonance male karlice, TU markera, kao i „ zlatnog standarda“ – laproskopske dijagnostike.