JEZIVO! DEČAK SILOVAO STRINU: Naskakao i na ovce?!

Ceo slučaj je prijavila nadležnima, ali je i sama tužila oca dečaka i Centar za socijalni rad u Ivanjici, jer nisu adekvatno reagovali i zbrinuli maloletnog nasilnika, koji ima psihičke probleme i smetnje u razvoju. Za pretrpljene duševne bolove i povredu ugleda i časti žena od devera i od Centra za socijalni rad traži odštetu u iznosu od 4,75 miliona dinara. Ona je svojevremeno u ispovesti za naš list tvrdila da je tinejdžer nasrnuo na nju u šumi dok je brala pečurke i da se nad njom iživljavao sat vremena.

– Otkad sam pre pet godina iz Beograda došla u selo, gde sam se udala po drugi put, taj mali se stalno motao oko naše kuće. Živi odmah pored nas i virio nam je kroz prozore. Jednog dana je došao njegov otac i rekao mi: „Ima da te nateram da se svučeš gola ispred njega. On se vama vrti oko kuće. Sada sam ga izudarao, ne znam šta da radim!“ Bila sam šokirana. Mene je stalno pratio, dizao nam roletne, lupao na prozore, cepao mreže, nisam imala mira od njega – rekla je za Alo napadnuta žena, koja je doživela psihički šok i dobila šećer i visok pritisak.

„ON TREBA DA NESTANE“: Kavčani planirali likvidaciju ovog političara

Ona tvrdi da se nekoliko puta obraćala policiji.

– Jahao nam je ovce, a jednom sam ga zatekla u našoj štali kako siluje jednu, koja je posle lipsala! Sve sam ispričala mužu, ali on nije hteo da se zamera bratu! Policija mi je rekla: „Ih, velika stvar što jaše ovce“. Obraćala sam se socijalnoj radnici i zvala direktora škole, gde je radio svašta. Međutim, nastavnici su rekli „da će rešiti problem“, a on ne zna ni da se potpiše. Nije me dirnuo do 26. juna, grehota bi bilo da lažem. Moj muž je sve tolerisao zbog toga što mu je majka nedavno pala s terase i umrla i što mu sinovac živi siromašno sa ocem, bratom i sestrom – kaže ona i otkriva da je sve kulminiralo kada je počeo da joj ulazi u kuću i prevrće po njenom vešu – tvrdila je ona.

– Dan uoči silovanja imala sam proliv i ceo dan sam ležala. Popila sam antibiotik, ali mi đavo nije dao mira, pa sam sledećeg dana išla po pečurke. Kada sam krenula, on je bio s mojim mužem kod traktora, ali sam u jednom momentu videla da je krenuo za mnom. Govorila sam mu: „Vrati se, majmune, zvaću muža!“, ali nije hteo. U džepu je imao kanape kojim se vežu bale sena. Kod neke šljive sam ga gađala štapom i onda me je zaskočio s leđa, uhvatio me je za ruke i u kanalu me oborio. Zbacio mi je čizme i vezao mi ruke. Svukao mi je trenerku i veš i silovao me. Nisam imala snage, da li od umora ili bolesti da se borim s njim. Imao je snagu kao mladić od 20 godina, a ja sam sitna i mršava. Kumila sam da me pusti, govorila da ću mu dati bombone i pare, ali me nije puštao – usplahireno priča žena i dodaje da se sat vremena iživljavao nad njom.

Žena je rekla da je uspela da se dovuče do komšija, ali da im ništa nije rekla. Kada je došla kući, rekla je mužu i zvali su policiju.

– Taj mali je rekao da ja lažem i da je on brao trešnje u šumi. Na slobodi je, on je psihički bolestan. I sada prođe i gleda me. I dalje jaše ovce po selu, a mene je strah, ne smem nigde sama. Sumnjam da ga je jedan komšija nagovorio da mi to uradi –  rekla je ona.

Nije joj motiv novac

Advokat Zoran Marković iz Ivanjice, koji zastupa žrtvu, izjavio je na suđenju da cilj njegove klijentkinje nije materijalna safisfakcija, već da se ovakve stvari više ne ponavljaju. On je obrazložio u tužbi da žena na ime pretrpljenih bolova traži 200.000 dinara, a na ime doživljenog straha još milion dinara. Takođe, žena je na ime duševnih bolova zbog krivičnog dela protiv dostojanstva ličnosti i morala tražila još dva miliona dinara, kao i još dva miliona zbog duševnih bolova na ime časti i ugleda, a dodatnih 550.000 za umanjenje životne sposobnosti.

DNK pronađen na njoj

– DNK nalaz iz Beograda je pokazao da su njegovi biološki tragovi nađeni na mom telu, ali su mi objasnili da on ne može krivično da odgovara jer je mlađi od 14 godina. Od kada se sve ovo dogodilo, osećam se užasno. Ranije sam bila šaljivdžija, vedra, a sada pijem više lekova za smirenje nego kada sam 2004. izgubila ćerku. Idem kod neuropsihijatra, a noću se zaključavam jer dečak i njegov otac mi se i dalje približavaju na ulici i dobacuju mi. U selu se sve pročulo, pa mi se smeju ili me gledaju čudno, govore: „To je ta“, „Ona je silovana…“ Imam osećaj krivice i sramote, pa izbegavam da izađem u javnost. Ranije sam radila oko stoke i išla u nadnicu, ali to sada mogu da radim veoma kratko. Nekad sam umela da uberem 80 kilograma malina za dan, a sada ne mogu. Na mene je bačena ljaga do kraja života – požalila se strina maloletnog nasilnika.