OVAKO JE POČEO NARKO RAT NA BALKANU: Zastrašujuća prepiska vođe kavačkog klana i otetog škaljarca

U zastrašujućoj, višednevnoj prepisci, vođa te ozloglašene grupe govori Kapetanu da će sačuvati svoj, ali i život svoje porodice, ukoliko bude radio sve što mu se kaže.

Ovaj sa druge strane moli da ga, u ime starih dana, samo poštede mučenja i govori da je spreman da umre. Naravno, poručuje, na Zviceru je da odluči šta će sa njim… Nakon brutalnog mučenja, tvrde iz Specijalnog državnog tužilaštva, Radulović je zadavljen, a njegovo telo spaljeno je na Lovćenu – na lomači napravljenoj od automobilskih guma.

Nakon što su ga zarobili, grupa kavčana snima Radulovićeve audio poruke, koje putem Skaj aplikacije šalju Zviceru. On na isti način odgovara…

Zvicer mu tada govori da oni hoće da okončaju rat koji su škaljarci započeli ubistvima, kako tvrdi, nedužnih ljudi… Kapetan odgovara da će učiniti sve što može, ali da ne zna gde se pojedini škaljarci nalaze. Kaže da ima komunikaciju sa šefom škaljarskog klana Jovicom Vukotićem i prihvata da ga “isporuči”…

Kapetan: Ti sam odluči što ćeš sa mnom. Kako god ti odlučiš, to je to. Samo ako može samo da me ne mučite u vezi starog drugarstva… Ja stvarno u rat’ nisam učestvovao, jer bi znao ti to, a znali bi i drugi. Što se tiče rata i što se tiče drugoga, meni je sve počelo od Alana (Kožara). I to je jedina komunikacija moja oko tih stvari što se tiče tih stvari da sam ja htio nekome nešto da naudim. Za dalje, ako se planira da se rat završi, ja tu mogu dosta da uradim. Samo mi treba vremena i dajem riječ da će to tako da bude. Ali mi treba vremena za to, jer će svi poslušati…

Zvicer: A znaš li ti, jadan ne bio, kako je počeo rat. Znate li da ste ubili momka koji prodaje cigare. Znaš li da ste ubili još dva momka na ostrvo. Da ste pucali čovjeku u leđa, čovjeku koji je čuvao Vukotiće pet godina. Da li ti znaš da su sve ovo Vukotići započeli. Misliš da mi ne znamo da je Jarić stariji ubio, ovoga mučenoga Srđana dok je prodavao cigare. Misliš da ne znamo da ga je doveo Mićko na motor’ i da je Mićko to sredio. Je li, misliš da se to ne zna. Tvoj kum Mićko. Pa ti si krenuo da radiš grđe stvari nego Alan. Sve si grđe radio od njega. Nego ćeš ti sad ođe da nam kažeš, koga ćeš ti da nam daš. Te koji su okrvavili ruke i ubijali našu braću. Bez ičega, bez ikakvog povoda. Te ćeš da nam daš. Za njih okončavanja rata dok su živi – nema. A ovu đecu što ste uveli u rat, oni nas ne interesuju. Ti nas ne interesuješ, budalčino jedna, razumiješ li, ali ćeš da radiš ono što se dogovorimo.

Kapetan: Sve te razumem što pričaš, ali ja u taj rat nisam učestvovao. Niti mi je palo na pamet. Ti dobro znaš da bi neko nešto čuo da je bilo od mene. A druga stvar, ja sa tobom nikada grke nisam imao, niti sam imao problema sa tobom da bih nešto tako. Uglavnom, ti odluči. Što god ti odlučiš, tako će biti, tu više nema izbora. Ako treba da stradam, da stradam, samo ako može da me ne mučite. A drugo, što se tiče svega, ja mogu da utičem da se rat završi, ali mi treba određeno vrijeme… Što se tiče Bara, niko nije prijetnja. Niko više neće biti prijetnja, a što se tiče manekena (Jovan Vukotić), znaš dobro, gledao si moje poruke…

Zvicer: Da smo htjeli da te ubijemo, mi bi te ubili. Ne bi te vozali toliko, to da znaš. Jer smo viđeli da obećavaš i obećao si. Riječ si dao, je li tako bilo.

Kapetan: Jeste, tako je. To je to.

Zvicer: Sad ćemo ovako, da mi objasniš prvo situaciju u Kotor’. Šklempo i to. Koga tu imate i što imate. Jednu slažeš li, neće se s tobom dalje pričati. Idemo grad po grad. Počni od Kotora, pa Budva, pa Cetinje, pa Bar, pa Podgorica…

Kapetan: Ja stvarno ne znam kako da ti objasnim. Ne znam ko je s njima. Ja imam kontakt sa Šklempom. Imam sa Ćićom, ali ne znam ko je sa njima i uopšte ljude ja ne mogu da znam koji su. Ali, mogu da ti obećam jednu stvar, da niko neće nikada ništa da pokuša protiv bilo koga od vas i da mi treba samo vremena da riješim to. A za sve ostalo znaš što sam ti rekao. Ako tako bude. I dao sam ti riječ da će to da bude tako. Samo moraš da me pustiš da to bude tako. I za posao i za sve, moraš da me pustiš da to bude tako.

Zvicer: A Mikišon, Trkač i onaj Klakor… Lazar, znaš li njih? Znaš li Milija, znaš li Kića? Đe se nalaze svi ovi što sam nabrojao? Znaš li Nikolu Dedovića? Đe se nalaze? Nikolu reketira Šklempo i sve živo mu je uzeo. Bratove mu pare ukrao. Poručili smo mu da dođe u Kotor i da mu neće dlaka s glave falit, a on ‘oće i dalje da mafija… Njega, Mikišona, Lazara, Kića, Mijoga, Milija… Svi su okrvavili ruke… Idemo dalje. Pričaj mi o njima…

Kapetan: Ove druge ljude nikada nisam vidio niti znam. Niti znam đe su. Baš ne znam. Ali kažem opet, da bi sve moglo da bude kako treba, ako može da bude kako treba, samo mi treba vremena da riješimo sve do kraja.

Zvicer: Ćuješ li ti što je tebe pitam? Đe su ovi što sam ti rekao, jadan ne bio. Nemoj da se zaj***vamo. I da vrtiš jednu te istu priču.

Zvicer: A đe Klakor? Đe je Trkač? Đe je Dedoviću brat? Opet te pitam isto.

Zvicer: Ko je ubio kuma mojega? Našega druga i brata. Ko je ubio Baltića? Ko je postavio Dulu eksploziv? Ko je ubio Brdžu Roganovića, starog čovjeka od 70 godina, stoko jedna?