SEKIROM UBIO BRATA ZBOG BUREKA: Ovako je kažnjen za svirep zločin

Sudija Miško Radivojević rekao je da je utvrđeno da je Vacić lišio života brata na svirep način, udarajući ga sekirom po telu I glavi najmanje 14 puta, nanevši mu tom prilikom povrede koje su bile na granici sa bezuslovno smrtonosnim, od kojih je preminuo. Nastradali Boban je sve vreme trpeo bolove velikog intenziteta kao i veliki strah, pre nego što je izdahnuo.

– Izvedenim dokazima neumnjivo je utvrđeno da je okrivljeni počinio protivpravno delo koje je u zakonu označeno kao teško ubistvo. Tezu odbrane da se radi o ubistvu na mah nismo mogli da prihvatimo, zbog nalaza koji je izneo veštak psihijatar da je u tom momentu okrivljeni bio neuračunljiv. Do upućivanja u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Beogradu Vaciću će biti produžen pritvor – rekao je sudija Radivojević.

„SEKIRU SAM SAKRIO U ŽBUN“: Zastrašujuće svedočenje osumnjičenog za ubistvo

U završnici suđenja, pre izricanja presude, saslušan je I predstavnik predstavnik veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu dr Svetlana Bajić Savić koja je istakla da kod pacijenata koji boluju od psihoza, a posebno kada je u pitanju jedna od najozbiljnijih bolesti tog tip kao što je paranoidna šizofrenija, nikada se ne može govoriti o stanju afekta.

– Priroda i vrsta višegodišnjeg, hroničnog, progresivnog I trajnog duševnog oboljenja kod ispitanika je takva da svako ponašanje I događaj iz okoline može biti protumačeno na njemu svojstven način kao provokacija I biti okidač za ispoljavanje psihopatoloških sadržaja ka određenoj osobi ili objektu. Svi motivi su psihopatološki – procenjeno j da nije imao nameru da nekoga poveri, da učini zlo, već ga je na to naveo psihopatološki sadržaj u okviru duševne bolesti koja je nedovoljno lečena. Ne može se govoriti o afektu ali može o situaciji koja je za njega mogla biti provokativna, kao što je svađa, ali samo kao okidač za ispoljavanje psihopatoloških sadržaja – rekla je dr Bajić Savić.

Javni tužilac Tatjana Stevanović u završnoj reči navela je da je izvedenim dokazima na suđenju utvrđeno da je Vladimir ubio brata udarajući ga sekirom najmanje 14 puta i da se predlaže mera obaveznog psihijatrijskog lečenja I čuvanja jer su veštaci utvrdili da je neuračunljiv usled duševne bolesti. Vacićev branilac po službenoj dužnosti Nemanja Bogdanović, pak, u završnoj reči je istakao da odbrana osporava kvalifikaciju dela I da smatraju da se radi o ubistvu n amah, ali da se ne protive predlogu za izricanje mere obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi. On je predložio da to bude u Specijalnoj psihijatrijskoj bonici u Gornjoj Toponici, kako bi ga rodbina posećivala, što je bio predlog I sudskog veštaka dr Svetlane Bajić Savić.

„Godinama me maltretirao“

Vladimir Vacić je na suđenju priznao da je ubio brata, ali je negirao tu kvalifikaciju krivičnog dela, istakavši da ga je brat Boban koji je bio narkoman godinama maltretirao a da je kritičnog dana situacija kuminirala kada je odbio da mu kupi burek.

-Došao je kod mene u sobu polomio mi televizor i mobilni telefon. Uzeo mi je svu hranu i cigarete. Psovao me je pretio mi da će me smestiti u ludnicu. Pustio sam muziku i gledao u jednu tačku da skrenem misli. Srce mi se zgrčilo od bola. Pošao sam do prodavnice da se napijem ili do tetke da se isplačem. Dok sam silazio niz stepenice počelo je da mi se mrači. Poslednje čega se sećam je sekira koja je stajala u hodniku – ispričao je Vacić pred sudom. On je ponovio iskaz dat u istrazi da se ne seća samog ubistva.

Vladimir je na jednom od ranijih ročišta ispričao kazao da je njegov brat bio “psihopata od rođenja”, narkoman i HIV pozitivan, i da je pokušao sebi više puta da oduzme život zbog njegove torture.

– Maltretirao me je ceo život. Zbog njega sam presekao sebi vene pre tri, četiri godine. Pokušao sam da se obesim, ali nisam uspeo. Nije mi davao po tri, četiri dana da jedem. Psovao me je, vređao, trpeo sam torturu kao u logoru. Šest meseci posle smrti majke, nakon što smo ostali sami nisam mogao više da izdržim. Popio sam litar varikine . Psihički sam oboleo zbog njega. Uvek je imao u blizini sekiru, palicu ili šipku. U krevetu je uvek imao nekoliko noževa jer je bio u sukobu sa nekim ljudima. Bio sam u strahu od brata da me ne povredi ili ne ubije nečim – naveo je Vladimir. On je ispričao i da mu je brat, nakon smrti roditelja uskraćivao hranu, I da se bojao njega iako je bio fizički sitnije građe jer je bio “luđi”.

Svedoci su ispričali na suđenju da je nakon zločina Vladimir istrčao na ulicu i vikao “ubio sam brata, ubio sam brata”.