Izvor: Kurir.rs
10.08.2023 u 10:24
0

TRI ZABETONIRANA LEŠA U DUNAVU, MISTERIJA 4.500.000 MARAKA: Sin tajkuna organizovao krvavu pljačku

Tri zabetonirana raskomadana leša u drvenim sanducima ugledali su u plićaku Dunava dečaci iz Golupca 12. jula 2000. godine. Oni su pre podne pecali sitnu ribu nedaleko od Golubačke tvrđave, kada se ukazao jeziv prizor.

Ko su bila tri nesrećnika koji su ubijeni na ovako surov način do dan danas je ostala tajna. Prošlo je mnogo godina a objašnjenja nema. Postoje samo pretpostavke da postoji veza sa tragičnom porodičnom pričom i krvavom pljačkom koju su životom platile dve nevine osobe. Reč je o užasnom zločinu koji se dogodilo dve godine ranije u Beogradu.

Da sve bude užasnije, kosturi su bili u drvenim sanducima ugledali. Ko su bila tri nesrećnika koji su ubijena na ovako surov način do dan danas je ostala tajna. Prošlo je mnogo godina a objašnjenja nema. Postoje samo pretpostavke da postoji veza sa tragičnom porodičnom pričom i krvavom pljačkom koju su životom platile dve nevine osobe. Reč je o užasnom zločinu koji se dogodilo dve godine ranije u Beogradu.

Izmasakrirane leševe dečaci su pronaši kada su sanduci iznenada izronili iz plitke vode. Jedan od dečaka je najpre ugledao jedan grubo sklepan drveni sanduk bez poklopca, iz koga je strašno zaudaralo.

On je potom pozvao odrasle pecaroše, a dvojica koja su se odazvala su ustanovila da se u sanduku, donekle u raspadnutom stanju usled delovanja brze vode, nalazi ljudski trup bez glave i ruku, do struka zaliven betonom. Desetak metara uzvodno od mesta gde je ležao prvi sanduk, virio je iz vode još jedan, gotovo identičan prvom, ali neoštećen. Treći sanduk našla su trojica ronilaca dva dana kasnije. U svakom su se nalazila izmasakrirana, zabetonirana tela, koja nije bilo moguće identifikovati.

Događaj je ubrzo povezan sa minstruoznim zločinom koji se, dve godine ranije dogodio u noći između 4. i 5. decembra 1998. godine. Tada je sedamnaestogodišnji Andrej Kovačević, sin iz prvog braka Vlade Kovačevića Trefa, sa još dvojicom saučesnika opljačkao očevu firmu „Tref rentakar“ i iz sefa odneo gotovo osam miliona nemačkih maraka.

Vladimir Kovačević, zvani Tref, bio je blizak prijatelj Marka Miloševića, sina predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Kovačević je ubijen 20. februara 1997. oko 11 časova pre podne ispred Sava centra. Tu ga je sačekao ubica, prema očevicima „mladić u crnoj jakni“, i ispalio četiri metka, od koga su ga tri pogodila.

Firmu „Tref rentakar“ je posle nerazjašnjenog ubistva Trefa vodila Bojana Kovačević-Bajrušević, njegova druga supruga. Kako Kovačević za sobom nije ostavio nikakav testament, Bajruševićeva je po pravu prvenstva nasledila celokupnu imovinu.

Trefov sin Andrej je bio nezadovoljan podelom imovine, jer nije dobio gotovo ništa, pa je sa dvojicom drugova, tada dvadesetogodišnjim Aleksandrom Kostadinovićem i devetnaestogodišnjim Filipom Gavrilovićem smislio pakleni plan – krađu deviza iz agencije „Tref rentakar“.

Za tu akciju iskoristili su blagajnicu Biljanu Stanojković koja je imala magnetnu karticu za otvaranje vrata prostorija i jedina znala šifru sefa. Kovačević je nesmetano ušao u prostorije agencije „Tref rentakar“, jer je lično poznavao čuvara Bratislava Dačića. Čim ga je Dačić pustio u prostoriju, Andrej ga je hladnokrvno ubio hicem u potiljak. Njegova smrt činila se još tragičnijom kada se saznalo da se on nedavno oženio, a da je njegova supruga bila u šestom mesecu trudnoće. Uz pomoć blagajnice otvorili su sef iz kojeg su odneli sedam i po miliona maraka. Nesrećnu ženu su kasnije odvezli do Garaškog jezera iznad Aranđelovca gde su je hladnokrvno ubili.

Početna istraga ovog surovog zločina nije mogla da da pouzdan odgovor, sve dok se Urgentnom centru nije pojavio mladić koji je bio upucan u nogu, u unutrašnju stranu butine. Tamo je zatim otišao dežurni policajac i dojavio da on daje nejasne izjave o prirodi svoje povrede, posle čega je mladić odveden u policiju na dalje ispitivanje. On je tamo izjavo da je ranjen u centru Mladenovca, gde ga je za vreme nekog slavlja metak sa neke terase pogodio u nogu. Iskusnim inspektorima, takva priča nije delovala uverljivo, pa su nastavili ispitivanje, da bi negde oko ponoći mladić rekao da se zove Aleksandar Kostadinović i da je jedan od učesnika oružane pljačke. Iznenađenim inspektorima saopštio je imena saučesnika.

Zatim je i otkrio kako je ranjen, a to se desilo dok su vozili nesreću Biljanu Stanojković ka Aranđelovcu. Njoj je u jednom trenutku zazvonio telefon, a on je repetirao pištolj u kolima, pretio joj je kako će je ubiti ako ne bude sarađivala. U tom je oružje stavio za pojas, ali je nespretnim rukovanjem opalilo i ranio sam sebe u nogu. Na taj način je bio prinuđen da, kada mu je pozlilo u popodnevnim časovima, zatraži je pomoć u Urgentnom centru i klupko zločina je počelo da se odmotava.

Ubrzo je uhapšen i Andrej Kovačević, koji se predao policiji na nagovor majke Vesne. Kod njih međutim nije pronađen sav novac.

Andrej je kasnije osuđen na maksimalnu kaznu od deset godina maloletničkog zatvora. Zbog dobrog vladanja često je koristio slobodne vikende, ali je poginuo 3. septembra 2006. godine u saobraćajnoj nesreći na raskrsnici ulica Kneza Višeslava i Miloja Zakića, kada je motorom marke „jamaha“ udario u „zastavu 101“.

Aleksandar Kostadinović je osuđen na 15 godina zatvora, a treći akter pljačke, Filip Gavrilović, nikada nije pronađen. Njemu se gubi svaki trag, kao što se izgubio i trag četiri miliona maraka, koje nisu nikad pronađene, dok taj novac nije pomenut čak ni na sudu.

Gavrilović nije nestao sam, sa njim su pobegli i njegov otac, koji je bio kockar, i jedan prijatelj. Od njih nikada nije bilo ni traga ni glasa, a onda su godinu i po dana kasnije, na Dunavu u Golupcu kod Požarevca, dečaci otkrili sanduke sa leševima.

Ko su bila tri nesrećnika koji su ubijeni na ovako surov način do dan danas je ostala tajna. Kada su iz Dunava kod Golupca izvučena tri sanduka sa zabetoniranim ostacima trojice ljudi, počele su da se raspredaju različite priče, i lepo i mirno mesto je doživelo šok. Ranije, za vreme Čaušeskua, tu je pronalaženo mnogo mrtvih Rumuna, ali ova tri leša su bili zabetonirana, što znači da nisu bili Rumuni i da su tela sa namerom nalivena i bačena u reku da ne bi isplivala i tako trajno uklonjena.

Sprovedene su analize zbog dugog boravka u vodi nisu dale pouzdane rezultate, jer su u vreme pronalaska leševa DNK analize su kod nas bile tek u začetku. Zato je posle svega, ostalo pitanje ko su bila trojica ljudi čija su uzabetonirana tela izvučena iz reke. Ostale su samo pretpostavke da su ovi leševi na neki način bili povezani sa tragičnim događajima koji su se desili nekoliko godina ranije, odnosno sa ubistvom Vlade Kovačevića Trefa 1997. i pljačkom koju je godinu dana kasnije izvršio njegov sin iz prvog braka Andrej.

 

PREUZMITE MOBILNE APLIKACIJE

Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.

Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74

Ostavite komentar

Unesite pojam i stisnite enter