Šta „uništava“ našu decu na internetu – šta je Zakerbergov marketing, a šta realnost

Da li je izvinjenje dovoljno, šta preduzimaju tehnološki giganti u borbi protiv štetnog sadržaja na internetu i kako da zaštitimo decu, za Dnevnik su govorile Katarina Jonić, stručnjak za bezbednost dece na internetu, i Biljana Ćulafić, pedagog i psihoterapeut.

Zato se postavlja pitanje koliko vlasnici kompanija koje se bave društvenim medijima i sadržajima koji se plasiraju na internetu mogu da razumeju kroz šta su prošle porodice čija deca su bila žrtve nasilja na internetu.

„Izvinjenje je došlo kao jedan vid marketinga, jer tokom poslednjih nekoliko godina svaka društvena mreža trpi veliki pritisak janvnosti, medija, ali i roditelja upravo zbog bezbednosti dece. Ovo izvinjenje Marka Zakerberga je iznuđeno, nije došlo od srca i jako je licemerno.

Izvršni direktor koji se tamo našao ne radi svoj posao nekoliko dana, nijedna društvena mreža koja je nanela loše porodicama sveta ne postoji godinu dana, neke postoje i desetak godina. Ne treba zaboraviti da je Meta optužena za seksualnu eksploataciju dece. Snep čet je optužen da promoviše antivrednosti u vidu droge, Tiktok zloupotrebljava podatke. Nisu to problemi od juče“, rekla je Katarina Jonić.

Mehanizmi koji štite našu decu na internetu

„Jedno od pravila koje je Mark Zakerberg izložio pred Senatom je da deci ispod 13 godina neće biti dozvoljeno da pristupe sadržaju koji je neprimeren, gde se promovišu samoubistva i poremećaji u ishrani. Da biste došli do te tačke kontrole, roditelji moraju da budu ti koji će morati da preduzmu mere da detetu profil bude privatan. Sve ovo nije dovoljno“, rekla je Katarina.

Ko je kriv što deca ne veruju u rešenje problema?

„Verujem da je problem u komunikaciji između roditelja i dece. Odgovornost je na roditelju, da li je i koliko negovan odnos sa detetom od rođenja i da li dete ima poverenja da ispriča šta mu se dogodilo. Predatori ucenjuju decu, ali mi kao roditelji treba da pratimo decu. Sve ono što nije uobičajeno ponašanje, loš san, pad koncentracije, agresija, ukazuje na problem“, istakla je Biljana Ćulafić, pedagog i psihoterapeut.

Kako je istakla Katarina Jonić, zbog svega ovoga su nam potrebne tehnološke kompanije koje nemamo.

„One treba da upotrebe nove tehnologije, koje će ulagati u tehnološke mere zaštite. Moramo u osnovne škole da uvedemo digitalno obrazovanje, tu već kasnimo. Treba pojačati i vaspitne mere u svakom domu, kao i da apelujemo na roditelje da čuju svoju decu i pričaju o internetu“, rekla je Katarina Jonić.

„Mislim da roditelji nemaju dovoljno znanja o svemu ovome, deca više znaju, ali odrasli imaju veće iskustvo. Potrebno je da se roditelji edukuju i stalno pitaju decu šta je novo na mrežama, u igricama…“, rekla je Biljana Ćulafić.

Mark Zakerberg prvi ne kači fotografije svoje dece na svoje sisteme na Instagramu i Fejsbuku, ističe Biljana Ćulafić. To treba da nam bude prvi znak da tu nešto nije kako treba. Druga stvar je da je veštačka inteligencija, koja treba da prepozna dečju pornografiju, apsolutno zakazala. Izvršni direktor Snep četa godinama se javno hvali da ne dozvoljava svom sinu da duže od sat vremena nedeljno gleda TV sadržaje.

„Digitalno obrazovanje je mnogo širi koncept nego prisustvo na društvenim medijima. U borbu treba svi da se uključimo, a tehnološke kompanije treba mnogo više da povedu računa o sadržajima koji našu decu uništavaju“, rekla je Katarina Jonić, stručnjak za bezbednost dece na internetu.

Kako je navela Biljana Ćulafić, digitalno obrazovanje definitivno treba da uključi razvoj kritičnog mišljenja kod dece, da ih ne uvodi u razne sadržaje, nego da imaju kritički odnos prema svemu što se tamo dešava